Nemačka ulaže milijarde u vojsku i infrastrukturu

Pod velikim pritiskom Demohrišćani (CDU/CSU) i Socijaldemokrate (SPD) vode preliminarne razgovore o mogućoj koaliciji. Ali ogroman nedostatak sredstava u budžetu ima prioritet. Ustanovljeno je da u naredne četiri godine 130 milijardi evra neće biti pokriveno budžetskim prihodima.

Nemački ekonomisti izračunali su da će dodatno naoružavanje Bundesvera u sledećih nekoliko godina koštati 400 milijardi evra. Istovremeno, potrebno je oko 500 milijardi da se obnovi zastarela infrastruktura. Te pare bi otišle na sanaciju i gradnju puteva, mostova, železnice.

„Kočnica zaduživanja“

Potencijalni koalicioni partneri sada reaguju na te brojke. Svi izdaci za odbranu koji idu iznad jednog procenta bruto domaćeg proizvoda biće izuzeti iz ograničavanja novih zaduživanja države koji su poznati kao „kočnica zaduživanja“.

To pravilo kaže da država mora da posluje domaćinski – da izdaci mogu da idu samo do visine prihoda. Promenu tog pravila najavio je šef Demohrišćana i verovatno budući premijer Fridrih Merc.

„Uzimajući u obzir ugrožavanje naše slobode i mira na našem Kontinentu, za našu odbranu mora da važi pravilo da će dobiti šta god je potrebno“, rekao je Merc.

Osim toga, trebalo bi da bude formiran „specijalni fond“ od 500 milijardi evra na rok od deset godina. Sto milijardi od ukupne sume namenjeno je nemačkim pokrajinama. „Konačno ćemo prevazići investicioni zastoj u našoj zemlji“, rekao je šef Socijaldemokrata Lars Klingbajl.

Pokrajinama će na osnovu izmene „kočnice zaduživanja“ i ubuduće biti omogućeno da se zadužuju u manjem obimu – u visini od 0,35 odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda. Do sada je to bila privilegija savezne države.

Socijaldemokrate i Demohrišćani će naredne nedelje podneti zahtev u Bundestagu da se promeni ustavna odredba o limitu zaduživanja. U još uvek aktuelnom sazivu Bundestaga za tu promenu postoji neophodna dvotrećinska većina, jer su i Zeleni nagovestili da će glasati za promenu.

Novi saziv parlamenta je doduše izabran 23. februara, ali do njegovog prvog zasedanja, 24. marta, stari parlament ima pravo odlučivanja. U novom sazivu bi za dvotrećinsku većinu bili potrebni glasovi Levice ili delimično ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Dok se Levica protivi povećanju izdataka za vojsku, AfD se generalno protivi promeni „kočnice zaduživanja“.

Specijalni fond uprkos ograničenju zaduživanja – kako je to moguće?

Radi se o ogromnim sumama novca. Na primer, ukupni budžet Nemačke je prošle godine iznosio 467 milijardi evra. Udeo kredita iznosio je svega 25 milijardi evra, ostatak je pokriven prihodima. Time je budžet usvojen po pravilima ograničavanja novog zaduživanja.

„Posebna imovina“ ili „specijalni fondovi“ su delovi državnih finansija kojima se upravlja odvojeno od normalnog budžeta, pa za njih ne važi „kočnica zaduživanja“.

Te sume ne moraju da se odobravaju svake godine u parlamentu, već samo jednom, dvotrećinskom većinom u oba parlamentarna doma – Bundestagu i Bundesratu. Od tog trenutka trošenje tog novca može da se protegne godinama.

Nije imovina, već dugovi

Kritičari govore da je to budžet u senci i takvu finansijsku politiku nazivaju „kreativnim knjigovodstvom“. Ni nemački Savezni revizorski sud nije srećan zbog takvog razvoja događaja.

U izveštaju za 2023. ta institucija koja kontroliše trošenje budžetskih sredstava sastavila je izveštaj o „posebnoj imovini“ u kojem se navodi da je korektnije da se govori o „posebnim dugovima“, jer se radi o „najvećim delom izmeštenim dužničkim kasama“. Savezni revizorski sud nabrojao je ukupno 29 „posebnih imovina“, a najstarija od njih je iz pedesetih godina prošlog veka.

Među najveće takve finansijske stavke spadao je Fond za stabilizaciju finansijskog tržišta, stvoren u vreme svetske finansijske krize 2008. Tada je kreditna suma iznosila 90 milijardi evra.

Godine 2020. stvoren je Fond za stabilizaciju privrede da bi se ublažile ekonomske i društvene posledice pandemije korone.

Taj fond igrao je ključnu ulogu posle pobede Socijaldemokrata na izborima 2021. i formiranja koalicione vlade s Liberalima (FDP) i Zelenima. Kreditna suma od 60 milijardi evra nije bila upotrebljena za vreme pandemije.

Nova vlada je prenamenila sredstva za zaštitu klime. Demohrišćanska opozicija je zbog toga podnela tužbu Ustavnom sudu, tvrdeći da se tako zaobilazi „kočnica zaduživanja“, Ustavni sud je potvrdio navode iz tužbe. Taj deo kredita potom nije mogao da bude aktiviran.

Sto milijardi za Bundesver potrošiće se 2027.

Dve specijalna fonda osnovana su 2022. Prvi je bio posledica ruskog napada na Ukrajinu. Bundestag je odlučio da modernizuje nemačku vojsku, koja je decenijama bila zapostavljana, novim kreditima u visini od sto milijardi evra. Te pare će biti potrošene već 2027. Drugi specijalni fond iz 2022. osnovan je da bi se nemačka ekonomija podstakla i podržala u vreme energetske krize.

Nemački Savezni revizorski sud u svom izveštaju je ustanovio da zbir većih „posebnih imovina“ – kreditima napunjenih fondova – iznosi oko 869 milijardi evra. Samo desetina te sume pokrivena je realnim prihodima. Dužnički potencijal tih specijalnih fondova je iznosio 522 milijarde evra. To je pet puta više od planiranih kredita za budžete između 2023. i 2027. koji su projektovani po pravilima „kočnice zaduživanja“.

Izdaci za kamate su ogromni

Novi krediti će dovesti do znatnog povećanja zaduživanja. U zemljama Evropske unije dugovi ne smeju da prelaze 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ako se neka država zaduži preko te granice, obavezna je da smanji svoje zaduženje i da se suoči sa finansijskim kaznama. One za zemlje koje imaju zaduženje između 60 i 90 odsto iznose 0,5 odsto godišnje.

Osim toga, krediti se uzimaju na finansijskom tržištu, pa se plaćaju kamate. Nemačka se tokom proteklih decenija zadužila sa 1,7 biliona evra. Prošle godine iz budžeta je moralo da se izdvoji 33 milijarde evra za kamate. Godinu pre toga, ta suma iznosila je čak 39 milijardi evra, pošto su kamate zbog inflacije porasle.

Pravnici i finansijski eksperti upozoravaju, da će novo gomilanje dugova znatno povećati opterećenje budžeta kamatama na kredite. Budžetska situacije će se tako zaoštriti, ograničavajući dodatno politički manevarski prostor.