SAD se nadaju rekonstrukciji Palestinske uprave kako bi mogla upravljati Gazom nakon rata

Abas je, kao arhitekta mirovnog sporazuma iz Osla iz 1993. s Izraelom koji je probudio nadu u palestinsku državnost, gledao kako se njegov legitimitet stalno podriva izgradnja izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Mnogi Palestinci sada njegovu administraciju smatraju korumpiranom, nedemokratskom i van dodira s potrebama građana.

Međutim, nakon Hamasovih napada na Izrael 7. oktobra, američki predsednik Džo Bajden je jasno stavio do znanja da želi da vidi da revitalizovana Palestinska uprava, kojom Abas upravlja od 2005. godine, preuzme kontrolu u Gazi kada se sukob završi, ujedinjujući vlasti na tom području sa Zapadnom obalom.

Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, sastao se u petak s Abasom kako bi ga pozvao na hitne reforme. Američki Državni sekretar Entoni Blinken rekao je novinarima nakon sastanka s palestinskim liderom krajem novembra da su razgovarali o potrebi za reformama za borbu protiv korupcije, osnaživanje civilnog društva i podršku slobodnoj štampi.

Trojica palestinskih i jedan visoki regionalni zvaničnik rekli su za Reuters da bi predlozi Vašingtona iza zatvorenih vrata takođe uključivali da Abas ustupi deo svoje kontrole nad Palestinske uprave.

Prema predlozima koji su izneseni, Abas bi mogao imenovati zamenika, predati šira izvršna ovlašćenja svom premijeru i uvesti nove ličnosti u vođstvo organizacije, rekli su palestinski i regionalni izvori.

Bela kuća nije odgovorila na pitanja Reutersa. Stejt department je rekao da su izbori rukovodstva pitanje za palestinski narod.

U intervjuu za Reuters u svom kabinetu u Ramali, Abas je rekao da je spreman obnoviti Palestinsku upravu s novim liderima i održati izbore – koji su suspendovani otkako je Hamas pobedio na poslednjim izborima 2006. i potisnuo PA iz Gaze – pod uslovom da postoji obavezujući međunarodni sporazum koji bi doveo do stvaranja palestinske države.

To je nešto što su izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegova ekstremno desničarska koalicija odbili prihvatiti.

“Problem nije menjanje (palestinskih) političara i formiranje nove vlade, problem je politika izraelske vlade“, rekao je Abas u prošlosedmičnom intervjuu, upitan o predlozima SAD-a.

Iako Abas može prihvatiti da se njegova duga vladavina bliži kraju, on i drugi palestinski čelnici kažu da SAD, ključni strateški saveznik Izraela, moraju pritisnuti Netanjahuovu vladu da dozvoli uspostavljanje palestinske države koja će obuhvatati Gazu, Zapadnu obalu i istočni Jerusalim.

Prema zvaničniku u Vašingtonu koji je upoznat s ovim pitanjem, Abas je privatno izrazio otvorenost prema nekim američkim predlozima za reformu PA, uključujući dovođenje novih ljudi s tehnokratskim veštinama i davanje novih izvršnih ovlašćenja premijerskoj kancelariji.

Dok američki zvaničnici insistiraju na tome da Abasu nisu predložili nikakva imena, regionalni izvori i diplomate kažu da neki u Vašingtonu i Izraelu favorizuju Huseina al Šeika, visokog zvaničnika PLO-a, kao mogućeg zamenika i budućeg naslednika.

Vašington je apelovao na Jordan, Egipat i zalivske države, koje imaju određeni uticaj na PA, da uvere Abasa da hitno nastavi institucionalne reforme kako bi se pripremio za “dan posle”, izjavila su četiri američka izvora, uključujući dva zvaničnika administracije. Zvaničnici Jordana, Egipta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

Abas je nekoliko puta obećao da će revidirati svoju administraciju u poslednjih nekoliko godina, ali nije mnogo urađeno po tom pitanju, tako da će visoki američki zvaničnici nastaviti s naporima dok čekaju da vide da li će on to ispoštovati ovaj put, rekli su američki izvori.

Američki zvaničnici su, međutim, priznali da Abas za sada ostaje jedina realna palestinska liderska figura, uprkos tome što je nepopularan među Palestincima i što Izrael u njega nema poverenja.

Kako navodi Reuters, Bajdenovi saradnici su tiho pozvali izraelske lidere da odustanu od otpora prema tome da PA, nakon što se revitalizuje, preuzme vodeću ulogu u postkonfliktnoj Gazi, prema jednom visokom zvaničniku američke administracije, koji je tražio da ne bude identifikovan zbog poverljive prirode razgovora.

Izrael ostaje pri svome

Razgovori o tome šta se dešava kada se rat završi poslednjih sedmica pojačani su, ali Abasu nije predstavljen nikakav plan, rekli su palestinski i američki diplomatski izvori.

Međunarodna osuda izraelske ofanzive porasla je kako se broj poginulih povećavao, a sada je taj broj skoro 19.000, prema zdravstvenim vlastima Gaze. Međutim, Netanjahu insistira da će se rat nastaviti sve dok Hamas ne bude uništen i dok se taoci vrate.

Izraelske snage izvršile su invaziju na Gazu kao odmazdu za Hamasov napad na jugu Izraela pre više od dva meseca u kojem je ubio oko 1.200 ljudi i uzeto oko 240 talaca. U četvrtak je Salivan razgovarao s Netanjahuom o potezima za prebacivanje izraelskih napada na Gazu na operacije nižeg intenziteta fokusirane na ciljeve visoke vrednosti.

SAD takođe poručuju Izraelu da bezbednosne snage PA na kraju moraju biti prisutne u Gazi nakon rata, kao što su već u delovima Zapadne obale, rekao je visoki američki zvaničnik.

Netanjahu je u utorak, međutim, rekao da postoji neslaganje sa SAD-om oko toga da PA upravlja Gazom.

Osnovana nakon sporazuma iz Osla 1993., PA, pod kontrolom Abasove stranke Fatah, trebala je biti privremena uprava koja će voditi put ka nezavisnoj palestinskoj državi. Abas ga je vodio poslednjih 18 godina, ali to nije postigao.

Američki zvaničnici smatraju da Abas ima potencijal da povrati određeni kredibilitet među Palestincima ako može pokazati da iskorenjuje korupciju, dovodi novu generaciju lidera, mobiliše stranu pomoć za obnovu Gaze nakon rata i gradi podršku u inostranstvu za palestinsku državnost.

U intervjuu za Reuters, Abas je pozvao Sjedinjene Države da sponzorišu međunarodnu mirovnu konferenciju kako bi se dogovorili konačni koraci koji vode do palestinske države. Takav skup bi se mogao napraviti po uzoru na samit u Madridu 1991. koji je sazvao američki predsednik Džordž Buš nakon Zalivskog rata 1990-91.

Visoki američki zvaničnik rekao je da se o ideji konferencije razgovaralo s partnerima, ali je predlog još u preliminarnoj fazi.

Abas i drugi palestinski lideri veruju da SAD moraju jače pritisnuti Izrael da dopusti uspostavljanje palestinske države koja bi obuhvatala Gazu, Zapadnu obalu i istočni Jerusalim.

“To je jedina sila koja je u stanju da naredi Izraelu da zaustavi rat i ispuni svoje obaveze, ali nažalost to ne radi“, rekao je on za Reuters.

Palestinski premijer Mohamad Štajeh pozvao je Vašington da izvrši stvarni pritisak na Izrael merama kao što su glasanje u Savetu bezbednosti, zaustavljanje isporuke oružja i uvođenje sankcija protiv širenja izraelskih naselja.

Blinken je ovog meseca najavio sankcije izraelskim naseljenicima odgovornim za napade na Palestince, ali američka vlada je ostala nepokolebljivi branilac Izraela u Ujedinjenim nacijama, odbijajući pozive na humanitarni prekid vatre, a Bajden je poslednjih sedmica progurao vojnu pomoć toj zemlji.

“Uprava bez autoriteta”

Sari Nuseibeh, Palestinac iz Jerusalima koji je bio predsednik Univerziteta Al Kuds, rekao je da postoje sumnje u vezi s monopolom PA na vlasti, te da se smatra da su oni “odvojeni od stvarnosti”. Međutim, rekao je da se situacija neće poboljšati bez da Izrael okonča okupaciju Zapadne obale i dozvoli stvaranje palestinske države.

“Problem nije ograničen samo na Abasa, jer ako Abas ode, bez obzira ko ga zameni ne može ništa učiniti“, rekao je on.

Bajdenovi saradnici se bore s tim kako da palestinskim osiguraju “politički horizont”, dok izraelska javnost nije raspoložena za ustupke.

Čak i na Zapadnoj obali, PA je sada nepopularan jer se smatra podizvođačem izraelske okupacije. Izraelske snage često vrše napade na područja pod vlašću PA, uključujući u Ramali.

Anketa koju je proveo Palestinski centar za istraživanje politike i istraživanja, objavljena u sredu, pokazala je rastuću popularnost Hamasa među Palestincima u odnosu na pad za Abasa, sugerišući da bi militantna grupa mogla pobediti na svim izborima na palestinskim teritorijama.

Iako je glasanje odavno zakasnilo, SAD veruju da bi bilo prerano slati Palestince na birališta ubrzo nakon završetka rata. Američki zvaničnici imaju na umu pobedu Hamasa na parlamentarnim izborima 2006. godine, koje su potstkle Vašington i druge zapadne vlade. Kad god se održe izbori, Hamas mora biti isključen, kažu američki izvori.

Zapadna obala je sve više mesto širenja izraelskih naselja i bezbednosnih kontrolnih punktova koji svakodnevno otežavaju kretanje Palestincima. Mnogi se žale na porast nasilnih napada, a u poslednja dva meseca Izraelci su ubili najmanje 287 Palestinaca na Zapadnoj obali.

“Ovo je uprava bez autoriteta“, rekao je dr. Mustafa Barguti, nezavisni palestinski političar čije je ime izneseno kao mogući kandidat za premijera, ističući da PA nije kontrolisala vlastite prihode ili bezbednost. Rekao je da je kraj izraelske okupacije, a ne unutrašnja reforma, ono što će legitimisati palestinsko vođstvo.

“Svaka palestinska vlast koja će služiti izraelskoj okupaciji biće diskreditovana i nelegitimna“, rekao je on.

Neki palestinski zvaničnici kažu da bi vraćanje kredibiliteta PA zahtevalo proširenje baze u administraciji nacionalnog jedinstva, koja bi upravljala Gazom i Zapadnom obalom, a koja bi uključivala Hamas.

Međutim, Vašington je odlučno protiv toga da lideri Hamasa igraju bilo kakvu ulogu, čak i kao mlađi partner, rekli su američki zvaničnici. Oni su takođe rekli da izraelske trupe ne bi trebale ostati u Gazi duže od neodređenog “prelaznog” perioda kada se rat završi.

“Treba nam nešto u Gazi. To nešto ne može biti Hamas, što je loše za narod Gaze i pretnja Izraelu, a Izrael to neće podnositi“, rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije.

“Vakum takođe nije rešenje, jer bi to bilo strašno i moglo bi dati prostor Hamasu za povratak“, dodao je on, prenosi N1.