Foto: BETAFOTO/(AP Photo/Mariam Zuhaib)Dana 18. februara 2022, šest dana pre ruske invazije punog obima na Ukrajinu, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden bio je „uveren“ da je Moskva odlučila napasti Ukrajinu. Na pitanje kako to zna, Bajden je rekao: „Imamo znatne obaveštajne kapacitete“. Ukrajinska vlada s predsednikom Volodimirom Zelenskim u to vreme nije sasvim verovala Bidenovoj prognozi, insistirajući na tome da je invazija punog obima slabo verovatna.
Bajden je bio u pravu, a Ukrajina nije, piše Al Džazira.
Otkako je izbio rat, SAD je, osim slanja sofisticiranog oružja vrednog više milijardi dolara, s Ukrajinom delila i obaveštajne podatke koristeći svoje ogromne špijunske kapacitete i pomažući Kijevu defanzivno, kao i u smišljanju napada na ruske snage.
Tome je došao kraj kada su američki zvaničnici potvrdili da je predsednik Donald Tramp naredio obustavu deljenja obaveštajnih podataka s Kijevom. Taj potez usledio je dva dana nakon što je SAD obustavio slanje vojne pomoći Ukrajini, usred pogoršanih odnosa između Trampa i Zelenskog.
Koliko je SAD pomogao Ukrajini sa svojim obaveštajnim podacima u ovom ratu? Koliko će njihova obustava naštetiti Ukrajini? Može li Evropa uskočiti i pomoći Ukrajini da se izvuče iz ove krize?
Evo šta smo do sada saznali o tome.
Šta se dogodilo?
Američki zvaničnici su potvrdili da je Vašington obustavio deljenje obaveštajnih podataka s Ukrajinom. To je usledilo nakon što je više američkih medija izvestilo da je Tramp zaustavio slanje vojne pomoći Kijevu, navodeći neimenovane američke zvaničnike kao izvor.
John Ratcliffe, direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA), potvrdio je obustavu u intervjuu za Fox Business.
Američki savetnik za nacionalnu sigurnost Mike Waltz takođe je potvrdio obustavu. „Napravili smo korak unazad i zaustavljamo se i revidiramo sve aspekte ovog odnosa“, kazao je Waltz. Dodao je da je vodio „dobre razgovore“ o pregovorima s Ukrajinom.
Američki zvaničnici su nagovestili da bi pauza u vojnoj pomoći i razmeni obaveštajnih podataka mogla biti ukinuta ako dođe do velikog pomaka u odnosima između Trampa i Zelenskog.
„Mislim da će doći do promjena u veoma kratkom periodu“, kazao je Waltz.
Zašto je SAD prekinuo dijeljenje obavještajnih podataka s Ukrajinom?
Reporter Al Jazeera Alan Fisher, koji se javljao iz Bele kuće, rekao je da je prekid deljenja obaveštajnih podataka bio „samo alat kojim se pokušava vratiti Ukrajina za pregovarački sto“.
„Oni [SAD] su govorili i o obustavi vojne pomoći Ukrajini, što bi, kako Ukrajinci priznaju, naštetilo njihovim ratnim naporima“, pojasnio je Fisher.
„Jasno je da je i sama prijetnja tim stvarima bila efikasna. Kada čujete da savetnik za nacionalnu sigurnost kaže da bi se stvari mogle ponovo pokrenuti ubrzo, čini se da to sugeriše da bi bilo kakav utjecaj na Ukrajinu bio ograničen, u najmanju ruku, sve dok se izgledi za mirovne pregovore čine verovatnim u skorom roku.“
Kako smo došli do ove tačke?
Američka obustava slanja vojne pomoći, kao i obustava deljenja obaveštajnih podataka, usledile su nakon porasta tenzija između Trampa i Zelenskog proteklih nekoliko sedmica.
Tramp je promenio američku politiku prema Ukrajini, otvarajući direktne pregovore s Moskvom o okončanju rata. Američki i ruski zvaničnici sreli su se u februaru na pregovorima u Saudijskoj Arabiji, izostavivši Ukrajinu i njene evropske saveznike.
U danima koji su usledili Tramp i Zelenski su se našli u verbalnom obračunu. Tramp je opisao Zelenskog kao „diktatora bez izbora“, bacajući sumnju na njegov rejting odobravanja. Zelenski je uzvratio, rekavši da Tramp živi u „prostoru dezinformacija“.
Zelenski se 28. februara sreo s Trampom, američkim potpredsednikom J. D. Vanceom i državnim sekretarom Marcom Rubijem u Ovalnom kabinetu Bele kuće. Trump i Vance optužili su Zelenskog da nije dovoljno zahvalan za vojnu pomoć koju Vašington osigurava Kijevu. Nekoliko dana kasnije, Tramp je obustavio vojnu pomoć.
Potom je ton Zelenskog postao pomirljiviji, kada je rekao da je Ukrajina spremna vratiti se za pregovarački sto. „Zaista cenimo to koliko je SAD učinio da pomogne Ukrajini održati suverenitet i nezavisnost“, napisao je na platformi X.
Kako je SAD dosad podržavao Ukrajinu obavještajnim podacima?
Čak je i pre početka rusko-ukrajinskog rata u februaru 2022, SAD podržavao Ukrajinu znatnom količinom obaveštajnih podataka.
Konkretni detalji i to koliko je značajno američko deljenje obaveštajnih podataka bilo za Ukrajinu nikada nisu eksplicitno objavljeni, ali višestruki izveštaji, zvaničnici i procurele informacije ukazuju na dva područja za koja su bili ključni.
Obaveštajni podaci, prvenstveno kombinacija satelitskih snimaka i signala, omogućavaju ukrajinskim snagama da se pripreme za nadolazeće ruske udare. Osim toga, pomažu im da prate kretanje ruskih četa i pozicije njihovih baza, što ukrajinskim snagama omogućava da rasporede projektile, uključujući i dalekometne, protiv njih. To uključuje napade unutar ruske teritorije upotrebom dalekometnog oružja kao što su sistemi ATACMS i HIMARS, koje su Ukrajini poslali zapadni saveznici.
„Sjedinjene Američke Države mogu Ukrajini dati koordinate ili satelitske snimke lokacije ruskih logističkih centara, a Ukrajina potom može iskoristiti te podatke da ih uništi“, Al Jazeeri je kazala Marina Miron, postdoktorska istraživačica na Odsjeku za odbrambene studije na King’s Collegeu u Londonu.
„Potrebne su vam te informacije iz ukrajinske perspektive kako biste ciljali neprijateljske mete poput skladišta municije i logističkih čvorišta.“
No, to nije sve.
U februaru 2024, istraga The New York Timesa otkrila je da je, nakon što je uništen komandni centar ukrajinske vojske u mesecima nakon početka ruske invazije punog obima, izgrađen podzemni bunker da ga zameni. U ovom bunkeru, ukrajinski vojnici prate ruske špijunske satelite i slušaju razgovore ruske vojske. Ovu bazu gotovo u potpunosti finansira i delom oprema CIA, izvestio je Times.
U izveštaju također stoji da u Ukrajini postoji više špijunskih baza koje podržava CIA, uključujući one na 12 tajnih lokacija duž ruske granice.
Istraga je dalje otkrila da je 2016, CIA počela obučavati elitnu ukrajinsku jedinicu komandosa nazvanu Jedinica 2245, koja je zaplenila ruske dronove i opremu za komunikaciju. Ove uređaje je potom koristila CIA da dekodira moskovske šifre. Jedan od pripadnika Jedinice 2245 bio je Kirilo Budanov, koji je sada šef ukrajinske vojne obaveštajne službe.
Hoće li obustava deljenja obaveštajnih podataka uticati na borbene sposobnosti Ukrajine?
Već jeste.
Izveštavajući iz Ukrajine, reporter Al Jazeere Charles Stratford rekao je da je razgovarao sa ukrajinskim zapovednikom u jedinici blizu linije fronta.
„Rekao je da se njegova jedinica i mnoge druge duž fronta dugog 1.300 kilometara na istoku i jugu Ukrajine oslanjaju na američke obaveštajne podatke za približno 90 posto obaveštajne aktivnosti koja se provodi“, kazao je Stratford. „Rekao je da […] nisu dobili nikakvu pomoć i da su Amerikanci izgleda zaista isključili taj sistem.“
Ukrajina koristi američke obaveštajne podatke za razne svrhe, kazao je Stratford, kao na primer za svoj raketni sistem Patriot, koji igra ključnu ulogu u sposobnostima Kijeva da obori dolazeće ruske balističke rakete.
Može li Evropa pomoći Ukrajini da popuni prazninu u obaveštajnim podacima?
Delimično.
Evropske nacije takođe imaju špijunske satelite koji mogu ponuditi neke slike, ali nije jasno jesu li sposobni obezbediti onaj vid obaveštajnih podataka koji je potreban Ukrajini.
Osim toga, Ukrajina ima dva, komercijalnim putem nabavljena, špijunska satelita finske proizvodnje. Proizvela ih je kompanije ICEYE. Jedan je kupila neprofitna organizacija, a drugi je osigurala nemačka vlada i nemački proizvođač oružja Rheinmetall.
No, sa svim tim na raspolaganju, Ukrajina i Evropa verovatno neće biti u stanju popuniti prazninu nastalu zbog američke obaveštajne pauze, kažu stručnjaci.
„Evropa nema obaveštajne kapacitete koje Ukrajina dobija od SAD-a“, kazala je Miron, dodajući da će ova obustava imati neposredni efekt na bojnom polju. SAD ima „monopol na vojne satelite i na obaveštajne podatke“, dodala je.
U februaru 2022, u Ukrajini je aktiviran Starlink kompanije SpaceX, u vlasništvu Ilona Maska, nakon što je invazija poremetila internet konekciju. Miron je objasnila da se ukrajinska vojska oslanja na Starlink za „komunikacije, taktičko izviđanje i korištenje FPV [pogled iz prvog lica] dronova“.
Dana 20. februara, američki pregovarači saopštili su Kijevu da će ugasiti Starlink ako Ukrajina ne postigne sporazum o ključnim mineralima, izvestila je novinska agencija Rojters navodeći anonimni izvor. Sporazum o retkim zemnim mineralima omogućio bi SAD-u da ulaže u ukrajinske resurse.
Mask je Trampov bliski saveznik.
Miron je kazala da je kapacitetima koje ukrajinska vojska ima zahvaljujući Starlinku „teško parirati“, iako je francuski satelitski operater Eutelsat ponudio alternativnu određenim odbrambenim aplikacijama. Dok Starlink ima 7.000 LEO (niskozemna orbita) satelita, Eutelsat ih ima gotovo 630, uz podršku 35 satelita iz viših orbita.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
