Foto: EPA-EFE/Chip Somodevilla / POOLDonald Tramp postao je u ponedeljak 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, i to po drugi put. On je ovu funkciju već obavljao od 2016. do 2020. godine. Inauguracija je održana unutar Kapitola, a prostorija je bila ispunjenna njegovim pristalicama, saborcima i porodicom, ali i bivšin predsednicima SAD i drugim nekadašnjim zvaničnicima i zvaničnicama.
Nakon što je položio zakletvu, održao je najduži govor u skoro 100 godina. Počeo je time da Amerika ulazi u zlatno doba, a završio da “Bog blagoslovio Ameriku”, a između toga spominjao je imigrante i kako će biti odlučan u tome da zaustavi imigraciju u SAD, te da će vratiti Panamski kanal pod američko okrilje, da će preimenovati Meksički zaliv u Američki zaliv…
Svašta je još Tramp pomenuo, od toga da će američki astronauti ići na Mars i da postoji samo muški i ženski pol, ali nije govorio o Ukrajini iako je svojevremeno naglašavao da će u jednom danu postići mir između Kijeva i Moskve.
Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta kaže da je najsnažniji utisak Trampovog govora na njega ostavilo to koliko je bio sličan njegovim govorima tokom kampanje.
“Isključivo obraćanje tvrdom jezgru njegovih glasača, nedostatak pomirljivih tonova i generalno predstavljanje SAD-a kao jednog rugla od države. Najveći deo govora je bio posvećen antimigracionim politikama, ali uši su mi zaparali i nekoliko slučajeva mesijanizma. Neinspirativan govor, teme koje se ne razlikuju mnogo od onih sa prve inauguracije 2017. godine, i dosta polarizujuće retorike”, ističe Rašeta za Danas.
Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, smatra da, kao i tokom njegove kampanje, Trampov inauguracioni govor stavlja naglasak na njega samog, ističući njegove navodne uspehe i prenaglašenu samopercepciju o istorijskom značaju svoje uloge i postignuća.
„Govor od trideset minuta odražava njegov prepoznatljiv retorički stil, usmeren na isticanje nacionalizma, nostalgiju za tradicionalnim vrednostima, obećanje radikalnih promena i stvaranje snažne veze s publikom kroz emotivne apele i naglašeni patriotizam“, ističe Beširi.
Kako dodaje, govor 47. predsednika SAD kombinuje populističku, nacionalističku i dramatičnu retoriku sa specifičnim političkim planovima. Iako je usmeren ka mobilizaciji podrške, preterane hiperbole i polarizujuće izjave deluje da će doprineti daljoj podeli u američkom društvu.
„Govor je snažno orijentisan ka emocijama i patriotizmu, pozivajući se na nostalgiju i obećavajući radikalne promene, ali izaziva kontroverze zbog ekstremnih stavova i unilateralnih rešenja“, navodi naš sagovornik.
Tramp započinje formalno i svečano, dodaje on, priznavanjem prisutnih zvaničnika, bivših predsednika i građana, čime se uspostavlja ozbiljan ton i podvlači istorijski značaj trenutka inauguracije.
„U ovom uvodu naglašava simboliku “zlatnog doba Amerike” koje, prema njegovim rečima, počinje upravo tog dana, čime poziva na povratak američkoj veličini i globalnom poštovanju. Središnji deo govora je snažno usmeren na identifikaciju ključnih problema, uključujući navodnu korupciju u establišmentu, neefikasnost vlade i ugrožavanje suvereniteta“, ukazuje Beširi.
Ove poruke su praćene, dodaje naš sagovornik, oštrom kritikom prethodnih administracija, koje Tramp optužuje za urušavanje američke ekonomije, bezbednosti i globalne pozicije.
„Pored toga, ističe sopstvenu posvećenost da kroz politiku “America na prvom mestu” obnovi prosperitet, pravdu i slobodu, ukazujući na radikalne promene koje će njegova administracija sprovesti“, dodaje Beširi.
Završni deo govora prenosi optimističnu poruku, smatra Danasov sagovornik, pozivajući na jedinstvo, patriotizam i veru u američku izuzetnost.
„Tramp koristi snažnu retoriku kako bi mobilisao građane, obećavajući obnovu nacionalnog ponosa, ekonomskog rasta i društvene stabilnosti. Kroz obećanja o jačanju vojne i energetske moći, deportaciji ilegalnih imigranata i povratku “tradiciji,” on nastoji da učvrsti podršku među različitim društvenim grupama, istovremeno projektujući sliku odlučne i suverene Amerike“, ukazuje Beširi.
Po njegovim rečima, završetak je obeležen simboličnim pozivom na povratak osnovnim vrednostima, kao što su vera u Boga, ustav i zajednički ciljevi, čime se Trump pozicionira kao lider nacionalnog preporoda.
„Međutim, imajući u vidu da smo imali priliku da vidimo četiri godine u akciji, predsednikov govor sadrži bar šest ozbiljnih problema koji upravo idu suprotno onome što deklarativno navodi u vrlo banalnom govoru nedostojnog funkciji koja mu je poverena“, naglašava Beširi.
„Napad na univerzalna ljudska prava i manjinsku zaštitu“
Trampov govor direktno podriva principe liberalne demokratije, ukazuje naš sagovornik, posebno kroz izjave o “službenoj politici” prepoznavanja samo dve rodne kategorije, što ignoriše prava transrodnih i rodno nekonformnih osoba.
„Ovo predstavlja povratak ka rigidnim društvenim normama koje zanemaruju individualne slobode i ljudska prava, čime se ugrožava dostojanstvo manjinskih zajednica. Takav stav dodatno polarizuje društvo, šaljući poruku isključenja umesto inkluzije, što je suprotno osnovnim vrednostima demokratije. Posebno je problematična najava da će iz svih delova državnih institucija isključiti obrazovne programe, instruirati državne organe da na trans osobe referišu njihovim rođenim imenima, a da će na posao vratiti sve one koji su zbog podstrekivanja mržnje ostali bez posla“, objašnjava Beširi.
„Populistička retorika kao sredstvo polarizacije“
On smatra da govoru nedostaje konstruktivan dijalog i inkluzivnost.
„Umesto toga, koristi populističku retoriku koja stvara duboke društvene podele. Retorika “mi protiv njih” instrumentalizuje strah od imigranata i “radikalnih ideologija,” demonizujući određene grupe i prebacujući odgovornost za društvene probleme na ranjive populacije. Ovakav pristup ne samo da ugrožava društvenu koheziju već i potencijalno podstiče diskriminaciju i nasilje prema marginalizovanim zajednicama“, navodi Beširi.
„Nedemokratske težnje kroz koncentraciju moći“
Po njegovom mišljenju, najava stvaranja novih agencija, poput “Departmana za efikasnost vlasti” i “Odeljenja za prikupljanje carina,” otvara vrata za koncentraciju moći u rukama izvršne vlasti, potencijalno ugrožavajući sistem kontrola i ravnoteže.
„Pored toga, upotreba zakona poput “Alien Enemies Act” sa početka nastajanja SAD za obračun sa imigrantima i stranim grupama ukazuje na opasnu tendenciju korišćenja zastarelih pravnih alata za kršenje prava pojedinaca i manjina. Demokratija počiva na decentralizaciji vlasti, dok Trumpova vizija ide u suprotnom smeru dok se krije iza navodne borbe s kartelima i kriminalcima“, ukazuje Beširi.
„Ignorisanje globalne solidarnosti i ljudskih prava“
Trampovo insistiranje na “Amerika na prvom mestu”, navodi on, predstavlja jasnu pretnju međunarodnom poretku zasnovanom na saradnji i solidarnosti.
„Deklaracija o povlačenju iz globalnih klimatskih sporazuma i ukidanje ekoloških inicijativa, poput “Novog zelenog dogovora” pokazuju nedostatak odgovornosti prema budućim generacijama i globalnom zajedničkom dobru. Osim toga, militarizacija granica i deportacije podsećaju na politike koje narušavaju osnovna ljudska prava, uključujući pravo na azil i zaštitu izbeglica, dok sve naučne studije govore da je to politika trošenja para uzalud“, naglašava Danasov sagovornik.
„Povratak autoritarizmu i nacionalizmu“
Dodaje da Trampova retorika sugeriše povratak autoritarizmu kroz jačanje vojne moći, unilateralne akcije na međunarodnoj sceni i glorifikaciju prošlosti kroz nostalgiju za “zlatnim dobom Amerike.”
„Ideje poput preimenovanja geografskih lokaliteta (Američki zaliv umesto Meksiški zaliv) i vraćanja prethodnih politika podsećaju na nacionalističke narative koje isključuju drugačije poglede na istoriju i identitet. Demokratija se temelji na pluralizmu, dok ovakva retorika guši različitosti i promoviše kulturnu homogenizaciju“, smatra izvršni direktor Instituta za evropske poslove.
„Erozija poverenja u institucije i vladavinu prava“
Govoreći o “radikalnom i korumpiranom establišmentu” i “oružanoj pravdi”, navodi Beširi, Tramp podriva poverenje u nezavisne institucije poput pravosuđa i medija.
„Ovakve izjave su opasne jer postavljaju osnovu za dalju politizaciju pravosudnog sistema i urušavanje institucionalne autonomije. Umesto da jača vladavinu prava, Trampov govor implicira selektivnu pravdu i političku lojalnost kao osnovne principe njegove administracije, što je suštinski suprotno osnovama liberalne demokratije“, ukazuje on.
Trampov inauguracioni govor, dodaje naš sagovornik, uprkos formalnom tonu i grandioznim obećanjima, predstavlja zabrinjavajući primer populističke, polarizujuće i autoritarne retorike koja ugrožava temelje liberalne demokratije i ljudskih prava.
„Njegov fokus na centralizaciju moći, marginalizaciju manjina, demonizaciju imigranata i ignorisanje globalne odgovornosti ukazuje na političku viziju koja pre svega favorizuje jednostrana rešenja i nacionalistički ekskluzivizam.
Deklarativno obećavajući jedinstvo i obnovu američke veličine, govor u suštini nudi politički okvir koji produbljuje podele, urušava poverenje u nezavisne institucije i podriva pluralizam kao ključni stub demokratskog društva. Ovako ekstremna i unilateralna vizija ne samo da izoluje SAD na globalnoj sceni, već stvara unutrašnji ambijent straha, nepoverenja i nesigurnosti, što bi moglo imati dugoročne posledice po društvenu koheziju i međunarodni ugled Amerike“, zaključuje Beširi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
