„Si Đinping se sprema da se suoči sa Trampom – biće samo jedan pobednik“: O susretu predsednika Kine i SAD

Ipak, kasnije ovog meseca, američki predsednik-faraon suočiće se sa znatno manje poslušnim „opasnim momkom“: kineskim liderom Si Đinpingom.

Kladionice možda neće ni ponuditi kvote na ishod. U trci između SAD i Kine za prevlast u 21. veku, Si uveliko vodi, zahvaljujući brojnim Trampovim pogrešnim koracima.

Zapanjujuće je da se u Velikoj Britaniji i SAD i dalje vodi debata o karakteru i ciljevima kineskog ekspanzionističkog režima, piše Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Gardijana.

Njegovo agresivno, globalno širenje ekonomskog carstva, gušenje osnovnih prava u Hongkongu, Sinđijangu i Tibetu, regionalno zveckanje oružjem i sveprisutna sajber špijunaža ne ostavljaju mesta za drugačiji zaključak.

Čak i dok su britanski poslanici raspravljali o tome da li je Peking neprijatelj ili investiciona prilika, Si Đinping je davao jasan odgovor.

Kinesko drastično proširenje globalne kontrole izvoza retkih minerala i magneta, nad kojima ima gotovo monopol, predstavlja nameran i štetan potez neprijateljske sile.

Ovi materijali su ključni za proizvodnju većine elektronskih uređaja, uključujući telefone i automobile.

Bezbednosne implikacije su alarmantne. Proizvodi od retkih minerala koriste se u krstarećim raketama, borbenim avionima, nuklearnim podmornicama, dronovima i drugim savremenim sistemima naoružanja.

Nova kineska pravila zabraniće njihovu upotrebu u bilo koju vojnu svrhu. Vlade širom sveta ubrzano traže alternativne izvore.

Ako ova zabrana stupi na snagu narednog meseca, mogla bi da ugrozi zapadne isporuke oružja Ukrajini i odbrambene kapacitete protiv Rusije, saveznika Pekinga.

Kina,takođe, planira da kontroliše upotrebu ovih materijala od strane proizvođača i lanaca snabdevanja sa sedištem u inostranstvu.

SAD sprovode sličnu eksteritorijalnu jurisdikciju još od 1959. godine. Sada Peking igra Vašingtonovu imperijalnu igru i koristi trgovinu kao oružje u političke svrhe.

Tramp je „pukao“ kada su mere objavljene, zapretivši carinama od 100 odsto i otkazivanjem planiranog sastanka sa Sijem.

Usred panike na tržištima, povukao je pretnje. Ali uzajamne trgovinske sankcije se nastavljaju, podgrevajući strahove od globalne ekonomske krize.

Kao i obično, Tramp nema plan, niti zna šta radi. Si, s druge strane, zna vrlo dobro.

On pokazuje da, ako Tramp insistira na potpunom trgovinskom ratu, on će se direktno suprotstaviti „brbljivcu“ iz Bele kuće. Diktat o retkim mineralima može biti taktički potez u pregovorima ili nusproizvod političkih igara unutar Komunističke partije Kine (KPK). Ali to je verovatno puko zavaravanje.

Analitičari uočavaju suštinsku promenu. Nakon što je dugo čekao svoj trenutak, Si sada prelazi u ofanzivu.

Šta je izazvalo tu promenu? Saznanje u Pekingu da Trampova nepromišljena politika „Amerika na prvom mestu“ otuđuje i stare i nove saveznike, stvarajući vakuum koji Kina može da popuni.

Globalni uticaj i uticajna moć SAD dramatično opadaju, što se vidi u narušenim savezima u Evropi i Aziji, slabosti u suprotstavljanju autoritarnim režimima u Rusiji i Izraelu, gotovo potpunom ukidanju američke strane pomoći i „meke moći“, te preziru prema UN-u i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima.

Kina gleda pravo u prazan gol. Proračunati Si igra protiv nepromišljenog Trampa – to je ponižavajuće neravnopravan meč.

Ipak, sporiji umovi u Vašingtonu to i dalje ne shvataju. „Predsednik Sjedinjenih Država ima mnogo više karata u rukavu od Narodne Republike Kine“, hvalisao se potpredsednik SAD Džej Di Vens prošle nedelje. Bilo bi isplativo igrati poker s potpredsednikom, ukazuje Tisdal u analizi.

Da li je Vens svestan, na primer – da citiramo Centar za strateške i međunarodne studije – da „Kina (sa neograničenim pristupom retkim mineralima) rapidno povećava svoj kapacitet za proizvodnju municije i stiče napredne vojne sisteme brzinom koja se procenjuje na pet do šest puta većom od one u SAD“?

Da li je Vens svestan da SAD gube trgovinski rat koji su same započele?

„Otkako je Tramp ove godine pokrenuo trgovinski rat, kineski izvoznici su postigli značajan uspeh u pronalaženju novih tržišta. Prošlog meseca, kineski izvoz u SAD pao je za 27 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je ukupan izvoz i dalje porastao za 8,3 odsto“, zabeležio je Džejms Palmer u časopisu Foreign Policy.

Nasuprot tome, američki farmeri izgubili su svoje ključno kinesko tržište za soju, koje su sada zauzeli brazilski proizvođači, i to možda zauvek. Kako se praznična sezona približava, američki potrošači suočavaju se sa rastom cena.

Većina igračaka i do 90 odsto božićnih proizvoda koji se prodaju u SAD-u proizvodi se u Kini.

Dok se SAD povlači, Si napreduje, odlučan da od Kine napravi zvezdu vodilju preuređenog, multipolarnog sveta.

Nedavni samiti koje je Kina organizovala, a na kojima su prisustvovali autokratski lideri Rusije, Indije, Severne Koreje i Irana, istakli su ovo preoblikovanje svetskog poretka po kineskom modelu, pod kineskim vođstvom.

Peking širi svoj uticaj preko BRIKS grupe zemalja u razvoju, jačanjem često omalovažavanog sistema UN i uspostavljanjem novih institucionalnih okvira kako bi pridobio globalni jug. Dok Tramp podiže carine prema većem delu sveta, Kina ukida carine na afrički uvoz.

Dok Tramp smanjuje stranu pomoć, Peking sprovodi svoju „inicijativu za globalni razvoj“. Dok Tramp preti napadima na susede poput Venecuele, Si promoviše svoju „inicijativu za globalnu bezbednost“.

Na svim frontovima, SAD gubi geopolitičko i moralno uporište – ili je u ozbiljnoj opasnosti da ga izgubi.

Neki analitičari tvrde da Si zapravo ne želi da vlada svetom i da svet ne želi Sija ni njegov autoritarni model vlasti.

Oni smatraju da su njegovi prioriteti, kao i „osnovni interesi“ Kine, nepromenjeni: unutrašnja stabilnost, nacionalni suverenitet, neupitna kontrola Komunističke partije, ekonomski i društveni razvoj.

Ipak, iako je već više od decenije neprikosnoven kod kuće, Sijevi sve smeliji i samouvereniji potezi opovrgavaju takve utešne teorije.

Ako se trenutni trendovi nastave, borba između SAD i Kine za globalnu prevlast neizbežno će se zaoštriti.

Zahvaljujući Trampu, koji više liči na žrtvenog jarca nego na „opasnog momka“, to je borba koju SAD izgleda gubi.

Za Ujedinjeno Kraljevstvo, ova perspektiva je, blago rečeno, zabrinjavajuća. Prezreno od strane Pekinga, s visine tretirano iz Vašingtona, odvojeno od Evrope i svedeno na ulogu usamljenog posmatrača koji nije u stanju da artikuliše koherentnu politiku prema Kini, Britanija može samo da se nada da neće postati kolateralna šteta, zaključuje Tisdal.