„Evropska bezbednost nikad neće biti ista“: Analiza parade i samita u Kini i Putinovih poruka

Ruski lider stajao je rame uz rame na raznim događajima u Kini sa ljudima koji su mu omogućili da vodi rat protiv Ukrajine toliko dugo i žestoko: kineskim liderom Si Đinpingom, indijskim premijerom Narendrom Modijem, iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i severnokorejskim Kim Džong Unom.

Više od tri godine nakon što je Putin mislio da će brzo zauzeti svog znatno manjeg i slabijeg suseda, Rusija ne bi mogla da održi borbu bez kineskog i indijskog novca, iranskog oružja i, u manjoj meri, ljudstva iz Severne Koreje.

Međutim, poruke sa samita i vojne parade koje je ove nedelje organizovala Kina išle su daleko izvan rata u Ukrajini.

Lideri koji su se okupili u Kini možda se ne slažu u svemu. Neki od njih se možda čak i ne vole previše. Ali svi oni vide priliku koja se pruža jednom u životu – da okončaju dominaciju Zapada na svetskoj sceni. A Evropa strahuje da bi mogla da se nađe na udaru.

Događaji u Kini bili su snažan vizuelni podsetnik zašto Evropa mora da preispita svoju bezbednost. Godinama pokušava da izoluje ruskog lidera i uguši njegovu ekonomiju, dok istovremeno postaje svesna da Sjedinjene Američke Države možda više nisu saveznik na kog može uvek da se osloni.

A ipak, Putin je tamo stajao rame uz rame sa nekima od najmoćnijih ljudi sveta, potvrđujući njihovo prijateljstvo.

„Rusija pokušava da pokaže da, iako je izolovana od zapadnog sveta, i dalje ima partnere i saveznike koji su ekonomski jake zemlje. I da ta izolacija ne znači da će se ruska ekonomija urušiti ili da Rusija neće moći da nastavi svoj ratni napor“, izjavila je Natia Seskurija, saradnica Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI), za CNN.

Te ambicije postale jasne čak i Trampu

Međunarodni poredak uspostavljen nakon Hladnog rata očigledno je u opasnosti da se raspadne.

SAD se povlače sa svetske scene pod predsednikom Donaldom Trampom i njegovom agendom „Amerika na prvom mestu“.

U međuvremenu, Evropa se bori sa sopstvenim problemima, uključujući jačanje krajnje desničarskog nacionalizma i ekonomske pritiske.

Rusija, Kina, Indija i druge zemlje koje nisu bile zadovoljne svetom pod dominacijom SAD-a, odjednom su videle priliku.

„Ustanovljena dominacija zapadnog saveza u međunarodnim poslovima slabi, i oni vide šansu da ozbiljno počnu da preoblikuju međunarodni sistem“, rekao je Džon Lof, šef spoljnopolitičkog odeljenja u Centru za nove evroazijske strategije, za CNN.

Ove nedelje te ambicije su postale potpuno jasne čak i Trampu.

Tramp je poruku primio. „Prenesite moje srdačne pozdrave Vladimiru Putinu i Kimu Džong Unu, dok kujete zaveru protiv Sjedinjenih Američkih Država“, napisao je u poruci Siju.

Uprkos svim nedavnim rukovanjima i osmesima, pristup Kine i Indije ruskom ratu u Ukrajini pre svega je vođen pragmatizmom, kažu analitičari.

Obe zemlje dosledno ističu svoju neutralnost u vezi sa ratom – dok ga istovremeno potpomažu pružanjem finansijske podrške Rusiji.

Kina i Indija su rado uskočile kada su zapadni saveznici Ukrajine uveli sankcije na rusku naftu, ključni izvor prihoda za Moskvu.

Zauzvrat dobijaju jeftinije izvore energije, ali stručnjaci kažu da odnos nije samo stvar novca.

Iako ni Kina ni Indija nisu spremne da uđu u direktan sukob sa Zapadom, obe sa zadovoljstvom posmatraju kako Rusija gura antizapadnu agendu.

„Kina je mnogo bliža Rusiji kada je reč o multipolarnosti i smanjenju zapadnog uticaja uopšte. Postoji ideološka bliskost, ali i čisto ekonomski interes“, rekla je Seskurija.

Lof kaže da ruski napori da se suprotstavi svetu pod dominacijom SAD-a takođe dobro odgovaraju indijskoj naraciji.

„Mislim da Indijci nemaju ništa protiv što Rusija promoviše ideju borbe u ime Globalnog juga i nastoji da se sistem globalnog upravljanja prilagodi novim silama sa velikim populacijama“, rekao je za CNN.

Peking i Nju Delhi sada su dva najveća svetska kupca ruske nafte i uglja, pri čemu je Kina takođe drugi najveći kupac ruskog gasa i naftnih derivata.

Podrška se ne završava samo na nafti. Prema podacima američkog Ministarstva finansija, kineske i indijske kompanije isporučuju Rusiji tzv. dvonamenske tehnologije – komponente koje se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe, kao što su čipovi ili telekomunikaciona oprema, koje Rusija ne može da nabavi iz drugih izvora zbog zapadnih sankcija.

„Dovoljno je samo pogledati broj kineskih komponenti u ruskim dronovima koji padaju po Ukrajini da bi se videlo koliko je Kina zaista važan dobavljač“, dodao je Lof.

U međuvremenu, Ukrajina i njeni evropski saveznici ne žele da potpuno odbace Kinu i Indiju, jer su svesni da ako iko može da izvrši stvarni pritisak na Putina da zaustavi rat (u slučaju da Tramp ne preduzme odlučnije korake) to su verovatno Peking, a možda u manjoj meri i Nju Delhi.

Severna Koreja i Iran, s druge strane, čvrsto su stali uz Rusiju. Već pod sankcijama i izolovani od strane Zapada zbog svojih nuklearnih programa i drugih aktivnosti, nemaju mnogo toga da izgube.

Iran je bio posebno od pomoći Moskvi u ranim mesecima rata, pružajući znanje o tome kako da se ublaže posledice sankcija, rekao je Lof.

Štaviše, Iran je obezbedio i veoma potrebnu vojnu opremu, uključujući i oružje koje je značajno promenilo način na koji Moskva vodi rat u Ukrajini – dron „Šahed“.

Dve zemlje su čak potpisale novi sporazum o partnerstvu i pokrenule zajedničke vojne vežbe.

Ipak, Teheran je na teži način naučio da svaki savez sa Rusijom ima jasna ograničenja.

Putin nije pritekao u pomoć Iranu kada je letos bio napadnut od strane Izraela, a zatim i Sjedinjenih Država. Osim što je omogućio bezbedan izlaz bivšem sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu – nekada ključnom savezniku i Rusije i Irana – Putin nije intervenisao kada je Asadov režim svrgnut u decembru.

Za Severnu Koreju, koja je izolovana i siromašna, odnos sa Rusijom ostaje isključivo transakcijski, rekla je Seskurija. Rusiji su potrebni ljudi, a Severna Koreja je možda jedina zemlja koja sebi može politički priuštiti da pošalje sopstvene vojnike u rat koji se odlikuje izuzetno velikim brojem poginulih na ruskoj strani.

„Oni nemaju mnogo toga da izgube, u smislu da ne postoji javno mnjenje ili bilo kakav otpor koji bi mogao da se suprotstavi Kimovoj odluci da pošalje trupe u Ukrajinu“, rekla je Seskurija.

Pragmatizam iznad svega?

Topla dobrodošlica koju je Putin dobio u Kini, u kombinaciji sa vojnom i diplomatskom silom prikazanom tokom samita i vojne parade, imala je jasnu poruku.

„Ovo je simbol grupe zemalja koje nisu nužno najbolji prijatelji, ali imaju zajedničke strateške interese i sposobne su da se usklade i da pokažu SAD-u i njenim saveznicima da su sila sa kojom mora da se računa“, rekao je Lof.

To je, dodao je on, blago rečeno, uznemirujuće, „a neki bi rekli i zabrinjavajuće ali onda se postavlja pitanje: koliko je sve to održivo?“.

Promene koje su događaji u Kini oslikali nisu se dogodile preko noći. Evropa je možda bila zatečena kada je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, ali se od tada promenila.

„Sada počinjemo da vidimo od čega su Evropljani zapravo sazdani, a kada je reč o razvoju odbrane u Evropi, možemo da primetimo neke izuzetne promene“, rekao je Lof.

Stvari koje bi pre samo nekoliko godina bile nezamislive poput toga da Nemačka menja svoj ustav kako bi povećala izdvajanja za odbranu, ili da strogo neutralne Švedska i Finska pristupe NATO savezu sada se dešavaju zbog geopolitičkih pomeranja koja su ove nedelje bila očigledna.

Koliko god Putinovo zbližavanje sa Sijem i Modijem izazivalo nelagodnost u mnogim evropskim prestonicama, analitičari kažu da je ovu grupu zemalja spojila kombinacija potrebe, ekonomskog pragmatizma i prilike.

„To je vrlo funkcionalan odnos, koji nije zasnovan na nekoj snažnoj međusobnoj naklonosti. To je savez interesa, a ne savez država“, rekao je Lof. Dodao je da se interesi mogu promeniti i da se u naredne tri i po godine Trampovog predsedništva može dogoditi mnogo toga.

„Nismo u fazi u kojoj je odjednom sve gotovo samo zato što se grupa lidera koji nam se ne sviđaju okupila u Kini na velikom slavlju“, zaključio je Lof.