Foto: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSONEvropski lideri na vanrednom samitu u Briselu složili su se večeras o ogromnom povećanju izdataka za odbranu, usred napora da se ojača podrška Ukrajini nakon što je Donald Tramp zaustavio američku vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka.
Ali demonstraciju jedinstva pokvario je mađarski premijer Viktor Orban, koji nije podržao izjavu EU o Ukrajini koja se suprotstavlja Trampovom pregovaračkom stavu koji je prijateljski nastrojen prema Rusiji.
Ostalih 26 lidera EU, uključujući Orbanovog saveznika Roberta Fica, slovačkog premijera, „čvrsto su podržali“ ovu izjavu.
„Ne može biti pregovora o Ukrajini bez Ukrajine“, navodi se u nacrtu saopštenja, što je odgovor na Trampov pokušaj da po strani stavi Evropu i Kijev, prenosi Gardijan.
Lideri EU složili su se da podrže nove planove potrošnje za odbranu nakon hitnih razgovora u Briselu.
Ukupno 27 lidera EU odobrili su usvajanje zaključaka o evropskoj odbrani, uključujući da Evropa „mora postati suverenija, odgovornija za sopstvenu odbranu i bolje opremljena da deluje i samostalno se nosi sa trenutnim i budućim izazovima i pretnjama“.
U zaključku se navodi da će EU „ubrzati mobilizaciju neophodnih instrumenata i finansiranja kako bi se ojačala bezbednost Evropske unije i zaštitu njenih građana“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je imao „produktivan“ dan kada se sastao sa liderima EU u četvrtak u Briselu.
U ažuriranju objavljenom na društvenim mrežama, Zelenski je rekao da je imao „dobre“ sastanke sa predsednicima Evropskog saveta i Evropske komisije, Antoniom Kostom i Ursulom fon der Lajen, generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, kao i liderima Francuske, Belgije i Austrije.
„Zahvalan sam na podršci svim liderima“, rekao je on.
On je rekao da je liderima EU predstavio viziju da je „moguć brz napredak ka miru“, a Kijev i EU pripremaju „praktične predloge“ za zaustavljanje rata, garantovanje bezbednosti u Ukrajini i obezbeđivanje pravednog i trajnog mira.
Zelenski je rekao da će prvi prioritet biti prekid vatre na nebu i na moru, uključujući zaustavljanje svih vojnih operacija u Crnom moru.
„Ove početne korake smatramo uvodom za šire i sveobuhvatno rešenje. Rat mora da se završi što je pre moguće, a Ukrajina je spremna da radi 24/7 sa našim partnerima u Sjedinjenim Državama i Evropi“.
Everyone must ensure that Russia, the sole source of this war, accepts the need to end it. This can be proved by two forms of silence: no attacks on energy and other civilian infrastructure – a truce for missiles, bombs, long-range drones; no military operations in the Black Sea. pic.twitter.com/0OoIL3UOGd
— Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) March 6, 2025
„Sjajno je što nismo sami. I to nisu samo reči. Mi to zaista osećamo“, rekao je Zelenski po dolaksu u Brisel.
On je rekao da je izuzetno važno da Evropa “pošalje snažan signal ukrajinskom narodu, našim vojnicima, civilima i svim porodicama“.
Zelenski se odvojeno sastao sa Emanuelom Makronom na marginama samita EU kao i sa belgijskim premijerom Bart de Veverom, prenosi Gardijan.
Zelenski je kazao da se nada da će sledeće nedelje imati „smislen sastanak“ sa SAD, dok dve strane nastavljaju da rade na sledećim koracima za Ukrajinu.
Očekuje se, piše Gardijan, da će lideri EU u velikoj meri podržati plan od 800 milijardi evra za „ponovno naoružavanje Evrope“ koji je Fon der Lajen iznela ranije ove nedelje.
„Evropa mora postati suverenija, odgovornija za sopstvenu odbranu i bolje opremljena da deluje i samostalno se nosi sa trenutnim i budućim izazovima i pretnjama“, navodi se u najnovijem nacrtu zaključaka u koji je uvidi imao Gardijan.
EU će „ubrzati mobilizaciju neophodnih instrumenata i finansiranja“ kako bi unapredila bezbednost i „pojačala svoju ukupnu odbrambenu spremnost i smanjila svoje strateške zavisnosti“.
Ukrajinska opozicija sa Trampovim saradnicima
Lideri ukrajinske opozicije potvrdili su da su razgovarali sa članovima okruženja Donalda Trampa, ali su u četvrtak negirali da su bili deo zavere Bele kuće da se Vladimir Zelenski ukloni sa vlasti.
Bivši predsednik Petro Porošenko rekao je da je razgovarao sa američkim predstavnicima, ali je dodao da se protivi Trampovim zahtevima za ratne izbore.
Porošenko – koji je izgubio od Zelenskog na predsedničkim izborima 2019. – rekao je da bi glasanje trebalo da bude održano tek kada prestane vanredno stanje.
Julija Timošenko – bivša ukrajinska premijerka – rekla je da se takođe protivi izborima dok se borbe nastavljaju.
Ona je rekla da njen tim „razgovara sa svim našim saveznicima koji mogu da pomognu u obezbeđivanju pravednog mira što je pre moguće“.
Gardijan piše pozivajući se na Politico da su se tajni razgovori odvijali u sklopu pokušaja Bele kuće da ukloni Zelenskog sa njegove funkcije.
Učestvovala su četiri visoka člana Trampovog tima, navodi se, dodajući da veruju da će ukrajinski predsednik izgubiti glasanje.
Tusk: Evropa sposobna da pobedi Rusiju u svakom smislu
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je „danas dan kada se sve može promeniti – i verovatno hoće – kada je reč o evropskoj rešenosti, ponovnom naoružavanju, odbrambenoj industriji i našoj spremnosti da se suočimo sa ruskim izazovom svetu”.
„Evropa u celini je sposobna da pobedi u svakom vojnom, finansijskom i ekonomskom sukobu sa Rusijom – mi smo jednostavno jači“, naglasio je on.
Tusk je uporedio situaciju sa Hladnim ratom, izrazivši uverenje da će „Rusija izgubiti ovu trku u naoružanju, baš kao što je Sovjetski Savez izgubio pre 40 godina“, prenosi Index.
On je dodao da je francuski predlog o nuklearnom odvraćanju „vredan razmatranja“ i da bi trebalo da bude deo šireg plana za jačanje evropske odbrambene saradnje.
„Evropa je slaba bez Sjedinjenih Država“, rekao je bugarski premijer Rosen Željazkov.
On je izrazio je nadu da „SAD ostaju posvećene našoj kolektivnoj bezbednosti, koja je zasnovana na zajedničkim vrednostima“.
Željazkov je rekao da nijedna odluka o miru u Ukrajini ne bi trebalo da se donosi bez učešća Ukrajine i da „pregovore o bezbednosti Evrope mora voditi Evropa i za Evropu“.
Upitan o vrsti mira za kojim se teži, on je rekao da „kada se vladavina prava suoči sa zakonom sile, Evropa mora biti spremna“.
Mađarski premijer Viktor Orban kaže da evropske nacije, a ne EU, treba da ojačaju odbranu.
U objavi na društvenim mrežama, Orban je napisao:
„Moji sastanci u Francuskoj potvrdili su da, iako se možda ne slažemo oko modaliteta mira, slažemo se da moramo ojačati odbrambene kapacitete evropskih nacija i da ovi napori treba da osnaže države članice, a ne briselske birokrate“.
My meetings in France confirmed that while we may disagree on the modalities of peace, we do agree that we must strengthen the defence capabilities of European nations, & these efforts should empower member states rather than Brussels bureaucrats. pic.twitter.com/FDdZTuOnb8
— Orbán Viktor (@PM_ViktorOrban) March 6, 2025
On je pozdravio „izuzetno blisku“ saradnju sa Francuskom i rekao da očekuje da će francuske kompanije biti „značajan investitor” u Mađarskoj.
Ali, u oštroj podršci, on je takođe objavio sliku sa francuskom desničarkom Marin Le Pen, rekavši:
„Nakon susreta sa bivšim i sadašnjim predsednikom Francuske (Nikola Sarkozi i Emanuel Makron), bilo mi je zadovoljstvo sresti se sa budućom predsednicom. Hvala vam na pronicljivoj diskusiji“, napisao je Orban.
After meeting with both the former and current Presidents of France, it was a pleasure to meet with the future President. Thank you for the insightful discussion @MLP_officiel! pic.twitter.com/ThWhw8xSIU
— Orbán Viktor (@PM_ViktorOrban) March 6, 2025
Norveški premijer Jonas Gar Stjore izjavio je danas da bi Oslo trebalo da značajno poveća pomoć Ukrajini.
Parlament u Oslu je lane odlučio da tokom ove godine Ukrajini uputi vojnu i civilnu pomoć veću od 3,2 milijarde dolara.
Organizovaćemo širu podršku, koja bi omogućila najveću moguću borbenu silu što je pre moguće, rekao je Stjore u parlamentu.
Stjore je naveo da njegova vlada planira i dalje jačanje norveške armije, javlja Rojters.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je poruku na društvenoj mreži Iks po dolasku na današnji samit.
Ona je istakla da je Evropa suočena sa direktnom i ozbiljnom pretnjom, ističući značaj povećanja izdataka za odbranu na kontinentu.
„Moramo biti u stanju da se odbranimo i osiguramo ukrajinsku poziciju snage“, rekla je ona.
Obraćajući se novinarima uoči samita, litvanski predsednik Gitanas Nauseda predložio je da se odredi okvirni datum za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji.
Nauseda predlaže 31. januar 2030. On je naglasio da to neće biti pravno obavezujuća odluka, već političko opredeljenje koje će postaviti jasan put Ukrajini i poslati nedvosmislenu poruku o budućem članstvu.
S druge strane, ruska novinska agencija TASS prenosi izjavu ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da će se svako prisustvo evropskih mirovnih snaga u Ukrajini smatrati „zvaničnim učešćem NATO-a u ratu“.
“Rusija neće dozvoliti da se to dogodi“, rekao je Lavrov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
