Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOVVašington kaže da su ameriočke sankcije Rusiji na stolu u mirovnim pregovorima, ali ako SAD od njih odustanu, kako će Evropa zadržati svoje sanckije protiv režima Vladimira Putina?
Ograničenja za državne agencije i pojedince deo su koordinisane mreže razvijene sa Evropskom unijom (EU) i drugim saveznicima koji su pomogli u smanjenju rasta ruske ekonomije za pet odsto od pune ruske invazije na Ukrajinu 2022.
U sklopu napora da se pregovara o okončanju rata u Ukrajini, administracija Donalda Trampa ponudila je da razgovara o ublažavanju američkih sankcija na trgovinu, visokotehnološke komponente, finansije i izvoz nafte koje je uvela Kancelarija SAD za kontrolu strane imovine.
Ako SAD istupe, ne samo da će rizikovati da brzo preokrenu efekte kampanje kaznenih mera, već će stvoriti drugi front za EU, ukazuje u analizi za Centar za evropske analize Eriks Selga, član Saveta Letonskog saveta za konkurenciju i saradnik Inicijative za digitalne inovacije i programa Transatlantskog liderstva u Centru za analizu evropske politike.
Obnavljanje američke trgovine sa Rusijom zahtevalo bi od Brisela da nadgleda reeksport iz SAD, kao i direktno sankcionisane subjekte.
A ako bi Rusiji bio dozvoljen pristup američkim finansijskim institucijama, EU bi morala da stvori slojeve nadzora za transakcije sa američkim bankama i trgovine u dolarima, potencijalno uključujući mrežu SWIFT banaka.
To bi, takođe, otvorilo još jedno tržište za jeftini ruski gas i naftu, kojima moskovska flota u senci već trguje širom sveta, slabeći uticaj sankcija.
Potrebna prilagođavanja bi doprinela rastućem pritisku na evropske lidere zbog Rusije, Ukrajine i nove američke administracije i pokrenula ozbiljna pitanja u vezi s implementacijom i efektivnošću ekonomskih ograničenja za Moskvu.
U EU ne postoji centralna institucija za tehničku implementaciju sankcija, a ograničenja se nameću uglavnom na nacionalnom nivou, koji imaju različite nivoe kapaciteta. Najslabija karika može učiniti čitav sistem neefikasnim ako se roba ili sredstva puste na tržište EU bez granica.
O sankcijama se takođe odlučuje jednoglasno u Savetu bloka. Svaka država članica moraće da razmotri korisnost više kaznenih sankcija protiv Rusije bez podrške SAD, s obzirom na to da bi one imale samo polovinu restriktivne moći u pogledu pristupa tržištu.
Lideri EU bi, takođe, imali dodatni pritisak da odluče da li da dodaju trenja svojim postojećim transatlantskim trgovinskim odnosima. Mere due diligence (proces koji koriste finansijske institucije za prikupljanje i procenu relevantnih informacija o klijentu ili potencijalnom klijentu) za sve transakcije neizbežno bi povćale barijere sa SAD, koje su glavni trgovinski partner za 20 od 27 članica bloka.
Politički fokus na mere štednje, ekonomski rast i pristupačnost potrošačkih dobara širom kontinenta znači da je malo verovatno da će usložnjavanje trgovine biti nešto što lideri EU mogu da priušte.
Takođe će verovatno dodatno uticati na pojedine države članice, poput Mađarske, koje su se već protivile sankcijama, fragmentirajući stav EU.
Ako Evropa želi da održi sankcije Rusiji, moraće da pronađe način da centralizuje resurse i podeli teret sprovođenja među državama članicama. Uprava za borbu protiv pranja novca nudi potencijalnu strukturu za to.
Svako ublažavanje američkih sankcija Rusiji takođe bi dovelo do toga da neke države članice smanje pritisak na Moskvu, razbijajući pokušaje bloka da predstavi jedinstven front.
A ako SAD pritisnu Ukrajinu da prihvati Putinove uslove, da li će Evropa zadržati sankcije Rusiji i koliko dugo?
U kom trenutku bi trošak za evropsku ekonomiju bio veći od kazne za Rusiju?
O ovim pitanjima se mora razgovarati sada, kako bi se osiguralo da EU i njeni saveznici u regionu ne budu izvučeni iz ravnoteže nepredvidivim i brzim političkim manevrima sa druge strane Atlantika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
