„U Rusiji trenutna bol, jasan uticaj na Evropu“: Stručnjaci o posledicama sankcija Trampa Rosnjeftu i Lukoilu

U sredu je Tramp najavio „ogromne“ nove sankcije usmerene protiv Lukoila i državnog Rosnjefta, što označava prve američke sankcije Moskvi otkako je stupio na funkciju.

Detalji novih mera još se razrađuju. Ali u teoriji, one prete da primore ove dve kompanije da prodaju svoja sredstva i prekinu preostale isporuke nafte u Evropu, piše Politico.

„Ovo je značajan korak“, rekla je Kimberli Donovan, stručnjakinja za sankcije u think tank-u Atlantic Council, dodajući da će „primorati evropske zemlje i kompanije koje su i dalje uvozile energiju da preispitaju te transakcije“ do 21. novembra, kada sankcije stupe na snagu.

Ova najava dolazi mesec dana nakon što je Tramp kritikovao Evropu zbog „neoprostivog“ nastavka kupovine energetika iz Rusije, koja ukupno čini četvrtinu prihoda iz ratnog fonda Kremlja.

Tada je takođe izdao ultimatum Evropi. „Spreman sam da uvedem velike sankcije Rusiji kada sve zemlje NATO-a budu saglasne i počnu da rade isto, i kada sve zemlje NATO-a prestanu da kupuju naftu iz Rusije“.

Sada je to i sproveo.

Šta nove sankcije znače za Moskvu?

Za Moskvu, nove sankcije znače trenutnu bol, ali verovatno neće ograničiti njen ratni napor u Ukrajini.

Rosnjeft i Lukoil čine oko dve trećine od 4,4 miliona barela sirove nafte koje Rusija izvozi dnevno, prema Davidu Fjufeu, glavnom ekonomisti konsultantske kompanije Argus.

Sankcije prete da uklone „polovinu“ tih isporuka, rekao je, budući da mere sprečavaju ove dve kompanije da prodaju svoje pošiljke u dolarima, valuti koja se gotovo isključivo koristi za međunarodnu trgovinu sirovom naftom.

Sankcije „će značajno pogoditi“ Lukoil, rekao je jedan bivši izvršni direktor kompanije, kome je odobrena anonimnost da iskreno govori o osetljivim pitanjima.

Kompanija će verovatno morati da proda svoje udele u projektima u inostranstvu, od Egipta do Iraka, što može udariti na čak 20 odsto njenog prihoda, naveo je izvor.

Ali većina kineskih i indijskih kupaca, dva najveća ruska partnera u trgovini naftom, verovatno će nastaviti da uvoze iz Moskve, rekao je Homajon Falakšahi, šef analize sirove nafte u kompaniji Kpler, zbog nižih cena i ograničenih alternativa, posebno u slučaju Kine.

Nakon početnog perioda zastoja, „većina kupaca će se ponovo vratiti kupovini“, rekao je on, kada pronađu načine da zaobiđu sankcije, uključujući kupovinu pošiljki preko firmi koje prikrivaju rusko vlasništvo.

„To će otežati izvoz i trgovinu“, smatra Vladimir Milov, bivši ruski zamenik ministra energetike koji je postao kritičar Putina. Ali „ove kompanije već imaju alternativne šeme rada, tako da će biti štete, ali ona će biti ograničena“.

I sam Putin je priznao da su nove sankcije „ozbiljne“, dok je potez osudio kao „neprijateljski akt koji ne doprinosi jačanju rusko-američkih odnosa“.

Jasan uticaj na Evropu

Ali jedno mesto gde sankcione mere verovatno mogu imati jasan efekat jeste Evropa. Od kada je Moskva pokrenula punu invaziju na Ukrajinu pre više od tri godine, EU se trudila da okonča zavisnost od Rusije u energiji.

Brisel je uveo embargo na rusku sirovu naftu, gorivo i ugalj koji ulaze u blok morskim putem i smanjio udeo Kremlja na evropskom tržištu gasa sa 45 na 13 odsto. (Sada finalizuje zakon koji bi ga doveo na nulu.)

Rosnjeft, koji je nekada posedovao rafinerije i kontrolisao dotok nafte u Nemačku, uglavnom je izgubio pozicije u Evropi nakon što je Berlin preuzeo kontrolu nad njegovom lokalnom filijalom krajem 2022.

„Pretpostavljamo da mere koje su preduzele SAD nisu usmerene na filijale Rosnjefta u Nemačkoj, koje su u nadležnosti nemačkih saveznih država“, rekao je portparol nemačkog Ministarstva ekonomije.

U četvrtak je EU takođe pooštrila sankcije protiv kompanije pod kontrolom Kremlja.

Ali druga je priča sa Lukoilom. Najveća privatna ruska naftna firma ima stotine benzinskih stanica širom EU, uključujući oko 200 u Belgiji. Upravlja ogromnim rafinerijama u Rumuniji i Bugarskoj i zadržava 45 odsto u rafineriji goriva u Holandiji.

Takođe snabdeva naftom Mađarsku i Slovačku, koje i dalje zavise od Moskve za između 86 i 100 odsto svojih uvoza. Iskorišćavajući izuzetak od sankcija, ove dve zemlje su tvrdoglavo odbijale da se odreknu Moskve – uprkos intenzivnom pritisku EU.

Do sada Brisel nije uspevao da ozbiljno cilja kompaniju, iako je bila povezana sa zaobilaženjem sankcija u bloku.

Ni Rosnjeft ni Lukoil nisu odgovorili na zahteve Politico za komentar.

Moguće sankcije za sve koji rade sa ruskim firmama

Američko Ministarstvo finansija je reklo da „može“ uvesti sankcije svima koji rade sa ruskim firmama, što znači da nijedna banka više neće obrađivati plaćanja za njih u Evropi, rekla je Donovan, stručnjakinja za sankcije.

„Biće to ogroman signal (evropskim bankama i firmama) da zaista moraju da se povuku, inače se izlažu sankcijama“, dodala je ona.

U četvrtak je i Evropska komisija najavila da razmatra zabranu transakcija sa Lukoilom.

Za Mađarsku i Slovačku, posebno, nove sankcije izazivaju zabrinutost da bi tokovi nafte mogli biti potpuno prekinuti.

Ako se sprovedu, „to bi dovelo do zaustavljanja uvoza“, priznao je jedan slovački zvaničnik, kome je odobrena anonimnost, dodajući da će vlada „najverovatnije“ tražiti izuzetak od Vašingtona. Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Zapravo, efekti mera već se primećuju. Finska energetska firma Neste u četvrtak je obustavila isporuku goriva filijali Lukoila, Teboilu, nakon američkih i britanskih sankcija protiv firme.

„Bilo bi nam drago da Lukoila više nema“

Rumunski državni sekretar za energetiku, Kristian Busoi, rekao je za Politico da će Lukoil sada imati „obavezu“ da proda rafineriju Petrotel u južnom delu zemlje pre roka narednog meseca. „Bilo bi nam drago da Lukoila više nema“, dodao je.

Holandska vlada takođe sada vidi brzu prodaju Lukoilovog udela u rafineriji u jugozapadnoj provinciji Ziland kao „najverovatniji scenario“, naveo je izvor upoznat sa pitanjem.

Bugarska istočna rafinerija Neftochim takođe „će morati da obustavi rad 21. novembra“ osim ako ne bude prodata, dodao je Martin Vladimirov, viši energetski analitičar u Sofiji, u think tank-u Center for the Study of Democracy. Ministarstvo energetike Bugarske nije želelo da komentariše.

„Moraće da se prodaju“, ponovio je bivši Lukoilov izvršni direktor.

Za kompaniju će to biti „katastrofalno“, dodao je izvor.