„Neprijatna situacija koju je teško gledati“: Ovo je poruka Si Đinpinga Zapadu

Sada se Si sprema da pokaže sasvim drugačiju sliku – kroz demonstraciju vojne moći, piše CNN.

Danas će preuzeti glavnu aveniju u Pekingu – Aveniju večnog mira, organizujući veliku vojnu paradu na kojoj će biti prikazano najmodernije kinesko oružje: hipersonične rakete, nuklearne rakete, podvodne dronove, kao i hiljade vojnika u strojevom koraku.

Poruka koju Si šalje kroz ovu višednevnu kombinaciju meke i tvrde moći je jasna: Kina je sila koja želi da postavi nova globalna pravila i nije uplašena da izazove zapadni poredak.

Tu poruku dodatno naglašava i lista gostiju, koju čini više od dve desetine svetskih lidera bliskih Kini, među kojima se ističu ruski predsednik Vladimir Putin, lider Severne Koreje Kim Džong Un i iranski predsednik Masud Pezeškijan.

Ovo je ujedno i prvi put da se lideri četiri zemlje koje američki stratezi smatraju „osom previranja“ – protivtežom SAD pojavljuju zajedno na jednom događaju.

Za zapadne lidere koji očajnički pokušavaju da pojačaju pritisak na Putina da okonča rat u Ukrajini, ta slika će izgledati oštra i jasno vidljiva.

Iran, Severna Koreja, Kina i Rusija posmatraju se kao rastuća antiamerička osovina upravo zato što su Teheran i Pjongjang snabdevali Moskvu oružjem, a Pjongjang čak i trupama, dok je Kina podržavala ratom pogođenu rusku ekonomiju i industriju.

Dok im Si Đinping daje mesto pored sebe na simboličan dan za Kinu, pokazuje se kao jedini globalni teškaš koji bi mogao imati stvarnu šansu da izvrši pritisak na Putina da okonča rat – ali istovremeno poručuje da neće koristiti tu moć da igra po pravilima Zapada.

Za Sija, najdugovečnijeg i najmoćnijeg kineskog lidera u poslednjim decenijama, simbolika i vreme ovog događaja imaju poseban značaj.

Pod predsednikom Donaldom Trampom, SAD menjaju saveze i izazivaju ekonomsku štetu širom sveta, uključujući i kod prijatelja i saveznika, kroz njegovu globalnu trgovinsku rat. Si vidi priliku da prikaže ono što bi mogao biti njegov najdramatičniji izazov svetu zasnovanom na zapadnim pravilima i vrednostima.

Već sada, ova slika donosi rezultate kineskom lideru.

U poslednjim danima viđene su snažne veze među okupljenim liderima: indijski premijer Narendra Modi i Putin su srdačno pozdravili Sija, Modi je zagrlio Putina, a ostali lideri su mu prilazili dok je on koračao rame uz rame sa Sijem.

Ovi momenti su možda podjednako snažni kao i same izjave, jer simbolizuju okupljanje lidera bez prisustva Zapada.

„Ono što Si pokušava da prenese jeste sigurna poruka o ulozi Kine u međunarodnim poslovima. Ovo jasno šalje poruku ljudima u regionu da je Kina stigla kao velika sila i da neće nestati“, smatra Džonatan Czin, profesor spoljne politike na Brukings institutu.

„Ako ste saveznik ili partner SAD, i sedite negde u prestonici regiona, a imate stvarne sumnje da li možete računati na Sjedinjene Države kao partnera, to je neprijatna situacija koju je teško gledati“, dodao je on.

„Vreme je sada“

Tokom proteklih nekoliko dana, u svom pompeznom diplomatskom nastupu, Si Đinping je delovao svestan prilike koju mu je otvorila promena američke spoljne politike.

U govorima i susretima sa liderima okupljenim na Samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) gde su se okupili lideri od Maldiva do Mongolije Si je isticao poruku da je svet u stanju promene i haosa, te da je Kina odgovorna i stabilna sila koja može da vodi budućnost.

„Moramo da se suprotstavimo mentalitetu hladnog rata, blokiramo konfrontacije i praksu ucenjivanja“, izjavio je Si obraćajući se liderima koristeći jezik koji je dugo bio kineski kod za opisivanje onoga što smatra ponašanjem SAD.

Takođe je obećao stotine miliona dolara bespovratne pomoći članicama ŠOS ove godine i pokrenuo inicijativu za reformu međunarodnog sistema.

Poruka nije nova, ali Peking se kladi da sada drugačije odjekuje jer je vodeća svetska supersila prekinula mrežu strane pomoći, nametnula visoke tarife zemljama u razvoju i podstakla sumnje kod saveznika i partnera u to da li im zaista stoji iza leđa.

Kako je kineski lider rekao u govoru u ponedeljak:“Pravila igre koje nameću neke zemlje ne bi trebalo da se nameću drugima“.

Već sada, Si je osetio koristi od američkih promena.

Dovoljno je pogledati Indiju, čiji je premijer Narendra Modi u ponedeljak bio raspoložen i smejao se dok je razgovarao sa Sijem pored Putina što je značajan znak bliskosti od lidera koga je SAD dugo pokušavala da pridobije kao azijsku protivtežu Kini.

Samo prošlog meseca Indija je kažnjena tarifama do 50 odsto na svoje izvoze u SAD, od kojih je polovina uvedena kao kazna zbog kupovine ruske nafte, što SAD vide kao finansiranje Putinovog rata.

Čak i za zemlje jugoistočne Azije, koje su dugo sumnjičavo gledale na rastuću vojnu moć Kine i njenu odlučnost u teritorijalnim sporovima u Južnom kineskom moru i oko Tajvana, promene u globalnoj dinamici mogu imati značajne efekte, kažu posmatrači.

Ako postoji vreme da se pridobiju lideri koji su dugo pokušavali da balansiraju između SAD i Kine, kaže Čong Dža Ian, vanredni profesor na Nacionalnom univerzitetu Singapura, „to je sada“.

„Verodostojna alternativa“

Iako Si koristi pažljivo režiran raspored ove nedelje da predstavi svoje vođstvo širokoj grupi zemalja, on ga koristi i da odbaci zapadne kritike zbog njegovih dugogodišnjih veza sa partnerima poput Severne Koreje, Rusije i Irana – koje Zapad vidi kao nesavesne aktere.

Nakon Putinovog rata u Ukrajini, iz Vašingtona su upozoravali na rastuću koordinaciju tzv. „osovine nemira“ ili „osovine rastućih malignih saveza“ iako stručnjaci kažu da do sada nema mnogo znakova za četvoročlanu koordinaciju.

Čak i tada, prizori bi mogli izgledati manje oštri da je Tramp u Beloj kući. Prošlog meseca je ugostio Putina na, navodno, prijateljskom samitu, gde je rekao da je „uvek imao fantastičan odnos“ sa ratnim liderom i lično ga pozdravio na pisti.

Američki predsednik je takođe iskoristio susret sa predsednikom Južne Koreje, Li Dže Mjungom, da razgovara o ponovnom susretu sa Kimom. Obe inicijative su bile pokušaji za mir ali Tramp je poznat po tome što hvali ove autokrate.

Međutim, Si Đinpingova poruka je deo šire vizije kineskog lidera, koji možda ne vidi prikladniji trenutak da označi svoja savezništva nego predstojeću vojnu paradu, kojom se obeležava 80. godišnjica predaje Japana u Drugom svetskom ratu i uloga Kine u borbi protiv imperijalne sile koja je godinama brutalno napadala njenu zemlju.

Poput Putina, i Si je gledao u tu istoriju da preoblikuje narativ koji pozicionira Kinu i Rusiju, koje su ratovale u Drugom svetskom ratu, kao čuvare „posleratnog“ međunarodnog poretka, različitog od američkog, koji oni danas smatraju dominantnim.

Po mišljenju Sija i Putina, jedan od ključnih uzroka rata u Ukrajini danas ili čak severnokorejskog pokušaja da razvije nuklearno oružje nije agresija tih zemalja, već to što SAD i njihovi saveznici ignorišu njihove „legitimne bezbednosne brige“.

Šire gledano, njihova retorika krivi SAD i saveze i vrednosne sisteme koje su formirali nakon Drugog svetskog rata za globalne krize, sukobe i nejednakosti u današnjem svetu.

Ove nedelje, Si „bez ustezanja brani posleratni poredak za koji smatra da je pod napadom zapadnih sila koje su odlučne da zaustave uspon Kine“, rekao je Tong Džao, viši saradnik u Carnegie Endowment for International Peace u SAD.

Dok posmatra globalni pejzaž i poziva lidere iz bliskih i dalekih zemalja na svoju stranu, Džao je dodao: „Si nastavlja kampanju da delegitimiše američko vođstvo, oslabi zapadnu solidarnost i uzdigne Kinu kao kredibilnu alternativu“.