„Đavo je u detaljima“: Da li su sistemi „Patriot“ na putu ka Ukrajini i zbog čega su američki saveznici zbunjeni?

Naime, zamolio je evropske saveznike da doniraju svoje oružje, a da im proda američke zamene, piše Rojters, ali ukazujući da sada sledi teži deo – postići dogovor ko će zapravo da se odrekne svojih cenjenih sistema, uključujući raketne sisteme „Patriot“ koje Kijev očajnički traži.

Tramp je, podsetimo, 14. jula obećao Ukrajini isporuku novog oružja i opreme, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“. Naglasio je da su neophodni za zaštitu Ukrajine, jer ruski predsednik Vladimir Putin „lepo govori, ali onda sve bombarduje uveče“.

Šef Bele kuće nije naveo tačan broj kompleksa koje planira da prenese Oružanim snagama Ukrajine, ali je dodao da će Evropska unija nadoknaditi Vašingtonu njihove troškove.

„Proizvodićemo vrhunsko oružje, koje će biti poslato NATO-u“, rekao je Tramp u Ovalnoj kancelariji u ponedeljak.

Neki sistemi raketne odbrane „Patriot“ trebalo bi da stignu u Ukrajinu „za nekoliko dana“. Tramp je sinoć, prenosi Gardijan,  kazao da su prve isporuke sistema Patriot za Ukrajinu, preko Nemačke, „već u transportu“.

I Euromajdan Press piše pozivajući se na Trampovu izjavu od sinoć da se sistemi „Patriot“ namenjeni Ukrajini već šalju iz Nemačke.

„U svakom slučaju Sjedinjenim Državama biće sve u potpunosti nadoknađeno“, naglasio je Tramp.

Objasnio je da će NATO „vratiti sav novac“ Americi.

„U nekim slučajevima, direktno će nam vraćati zemlje Evropske unije. Uvek dobijamo svoj novac nazad u potpunosti“, istakao je Tramp.

Ukrajina „ne treba da gađa Moskvu“

Skupi sistemi „Patriot“ – koji su veoma traženi među američkim saveznicima – pokazali su se efikasnim u uništavanju ruskih balističkih raketa usmerenih ka ukrajinskim gradovima.

Sjedinjene Države su, takođe, signalizirale spremnost, u okviru predloženog dogovora s evropskim saveznicima, da pošalju dodatno ofanzivno oružje, rekao je jedan upućeni izvor Rojtersa, iako je Tramp poručio da Ukrajina treba da se uzdrži od napada na Moskvu.

Tramp je, piše Gardijan, tokom noći razjasnio da, suprotno izveštajima, ne želi da Ukrajina gađa Moskvu raketama dugog dometa.

Njegova izjava usledila je ubrzo nakon što je Financial Times izvestio da je Tramp navodno pitao predsednika Zelenskog da li može da bombarduje Moskvu, te da je u privatnim razgovorima ohrabrivao Ukrajinu da pojača duboke napade na teritoriju Rusije.

„Ne, ne treba da gađa Moskvu“, rekao je Tramp odgovarajući na pitanje da li bi ukrajinski predsednik trebalo da napadne rusku prestonicu.

Na pitanje da li namerava da Ukrajini isporuči oružje koje bi moglo da pogodi dublje unutar ruske teritorije, Tramp je odgovorio da to ne planira, ali je podsetio Putina na rok od 50 dana da se postigne mirovni sporazum u vezi sa Ukrajinom.

„Ne mislim da je to dug vremenski period“, upozorio je Tramp.

Upitan koje opcije očekuje ako Rusija ne odgovori na ultimatum, odgovorio je da se „mnoga mišljenja vrlo brzo promene“.

„Možda ne bude 50 dana, možda bude mnogo pre 50 dana“, naveo je predsednik SAD.

Neki američki zakonodavci izrazili su zabrinutost da Trampov najnoviji rok – ovaj put 50 dana – daje Putinu prostor da zauzme još ukrajinske teritorije.

Senatora Toma Tilisa, republikanca iz Severne Karoline, zabrinjava to što bi Putin mogao da iskoristi tih 50 dana da pokuša da dobije rat ili da zauzme bolju poziciju za pregovore o mirovnom sporazumu, „nakon što ubija i možda zauzeo još teritorije“.

Tilis i Džin Šahin, demokratska senatorka iz Nju Hempšira, vode grupu u američkom Senatu koja koordinira saradnju između Kongresa i NATO-a.

Rusija nastavila napade

U međuvremenu, ruski dronovi i rakete napali su više različitih delova Ukrajine, saopštili su zvaničnici jutros.

Nacionalna služba za vanredne situacije prijavila je da su dve osobe stradale u napadima dronovima istočno od Harkova, u blizini grada Kupjanska.

U samom Harkovu, regionalni guverner Oleh Sinjehubov rekao je da je u napadu dronovima zabeleženo najmanje 17 eksplozija u roku od 20 minuta, pri čemu su tri osobe ranjene.

U jugoistočnom gradu Krivi Rih, šef vojne uprave Oleksander Vilkul izjavio je da je produženi napad dronovima i raketama izazvao prekid u snabdevanju strujom i vodom, kao i više povreda.

Plan koji su, prema rečima dva izvora Rojtersa, Tramp i generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno osmislili, dočekan je pozitivno u Ukrajini i među njenim saveznicima.

Ko će donirati sisteme „Patriot“ i kada?

Lideri u Kijevu i drugde pozdravili su značajnu promenu tona kod Trampa, koji je do pre nekoliko nedelja govorio pohvalno o Putinu.

Međutim, od Trampove objave postaje jasno da je on predstavio okvir, ali ne i razrađeni plan. Koliko će ta podrška Ukrajini biti materijalna zavisiće od predstojećih pregovora o tome ko će tačno obezbediti koju opremu, navodi deset zvaničnika iz SAD i Evrope.

„Kao i uvek kod ovakvih stvari – đavo je u detaljima“, rekao je jedan ambasador iz severne Evrope u Vašingtonu.

Ključno pitanje jeste: ko će donirati „Patriot“ baterije – i kada.

Prema pisanju Volstrit žurnal (WSJ), koji se poziva na svoje izvore, Tramp je ponudio nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu da kupi pet protivavionskih raketnih sistema „Patriot“ za Ukrajinu umesto dva.

Telefonski razgovor između Trampa i Merca održan je 11. jula. Prema WSJ, nemački kancelar je pristao da kupi pet sistema „Patriot“ za Ukrajinu, ali je dodao da o ovom pitanju treba da razgovara sa drugim evropskim liderima.

Tokom sastanka s Trampom u Ovalnoj sobi u ponedeljak, Rute je pomenuo šest NATO zemalja – Finsku, Dansku, Švedsku, Norvešku, Holandiju i Kanadu – koje su voljne da učestvuju u šemi za kupovinu oružja.

Visoki izvori iz ambasada dve od tih zemalja u SAD rekli su Rojtersu da su za plan saznali tek kada je objavljen.

Politico piše da su Trampove reči o novom planu za isporuku američkog oružja Ukrajini u velikoj meri zbunile američke saveznike. Oni još uvek ne razumeju u kojoj fazi je planiranje ovih težnji i tačno kako će učestvovati u sprovođenju Trampovog plana.

„Imam jasan utisak da niko unapred nije bio obavešten o tačnim detaljima, i takođe sumnjam da čak i unutar administracije tek sada počinju da razrađuju šta to u praksi znači“, rekao je jedan evropski ambasador.

Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u, rekao je da je Tramp našao način da izbalansira podršku Ukrajini sa političkom realnošću unutar Republikanske stranke. Uključivanje evropskih saveznika da finansiraju američko oružje je, kaže, „u potpunosti u skladu s onim što je govorio tokom kampanje“.

Volker je rekao da bi Ukrajina mogla na kraju da dobije 12 do 13 baterija Patriot, ali da bi moglo da prođe i godinu dana dok sve ne budu isporučene.

Na pitanje za komentar, zvaničnik NATO-a rekao je da će alijansa koordinirati isporuke oružja preko mehanizma poznatog kao NATO bezbednosna pomoć i obuka za Ukrajinu – misije NATO-a sa sedištem u Nemačkoj, zadužene za koordinaciju zapadne vojne pomoći Kijevu.

„Više evropskih zemalja već se obavezalo da podrži ovu inicijativu, uključujući Nemačku, Norvešku, Dansku, Holandiju, Švedsku, Veliku Britaniju, Kanadu i Finsku“, rekao je zvaničnik. „Detalji se još razmatranju.“

Naglo zaoštravanje Trampove retorike prema Moskvi poslednjih nedelja usledilo je, prema rečima dvojice američkih zvaničnika, nakon sve čvršćeg uverenja da Putin zapravo ne želi pregovore u dobroj veri.

Jedan od zvaničnika rekao je da je Tramp shvatio da Putinove ambicije prevazilaze Krim i četiri istočne ukrajinske oblasti – što je Kijev, zajedno sa evropskim saveznicima, često isticao.

Tri ruska izvora bliska Kremlju rekli su da Putin neće zaustaviti rat pod pritiskom Zapada i veruju da Rusija – koja je preživela najteže sankcije Zapada – može da izdrži još teže ekonomske udarce, uključujući i Trampovu pretnju da će uvesti američke carine protiv kupaca ruske nafte.

Koje države su spremne da učestvuju?

Sada, kažu trojica američkih zvaničnika uključena u pitanja oružja, počinje pravi posao.
Američki zvaničnici sada razgovaraju sa saveznicima iz NATO-a i ispituju ko je spreman da pošalje šta Ukrajini. Evropski zvaničnici su generalno otvoreni za razgovor.

„Spremni smo da učestvujemo“, rekao je danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen novinarima u Briselu u utorak, uoči sastanka ministara Evropske unije.

Jedan zvaničnik naveo je Nemačku, Grčku, Holandiju i Španiju kao dobre kandidate za slanje jedne baterije Patriot u Kijev – bilo zato što poseduju više sistema, bilo zato što im direktne pretnje nisu neposredne.

Neki, uključujući Grčku i Španiju, ranije su odbijali molbe saveznika da ustupe deo svojih sistema Patriot, tvrdeći da su im potrebni za odbranu sopstvenih teritorija i NATO-a u celini.

Jedan zvaničnik rekao je da Trampova administracija sada razmatra NATO zalihe da vidi šta je dostupno. Sledeći korak je, kaže, pokušaj da se saveznici ubede da poklone opremu Ukrajini u zamenu za neku vrstu „trampe“.

Trampa može biti raznih vrsta, dodaje isti zvaničnik – uključujući odustajanje od predstojeće isporuke kroz program „Foreign Military Sales“, ili slanje municije Ukrajini u zamenu za raniji datum popune zaliha.

Tramp je rekao novinarima da jedna država poseduje 17 sistema Patriot, od kojih bi neki odmah otišli u Ukrajinu.

Ta brojka izazvala je široku zabunu među evropskim saveznicima i u Kongresu – jer mnogi nisu bili obavešteni – rekli su američki i evropski zvaničnici.

Nijedna članica NATO-a osim SAD nema toliki broj sistema Patriot, rekli su dva izvora upoznata s pitanjem što je podstaklo nagađanja da se Tramp možda zapravo referisao na pojedine komponente sistema Patriot, kao što su lanseri ili rakete.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, koji je u ponedeljak posetio Pentagon, rekao je da će Nemačka u narednim danima ili nedeljama razgovarati sa SAD o mogućem slanju baterija Patriot u Ukrajinu.

Međutim, istakao je da nijedan sistem neće stići u Kijev u narednim mesecima, piše Rojters, što verovatno znači da će isporuka kasniti za leto – koje je taktički presudno na frontu.