Slučaj Vitalija Šabunjina otvara pitanja o korupciji i pravosudnom sistemu Ukrajine

Organizacije su 15. jula objavile otvoreno pismo dok je Vitalij Šabunjin, jedan od najistaknutijih ukrajinskih boraca protiv korupcije, trebalo da se pojavi pred sudom.

Prema navodima ukrajinskih istražitelja, Šabunjin se sumnjiči da je sistematski izbegavao vojnu službu iako je primao vojnu platu od 1.200 dolara mesečno, te da je nezakonito koristio vojno vozilo.

„Naglašavamo da ove radnje nisu ni na koji način povezane s njegovim profesionalnim aktivnostima“, naveli su istražitelji, piše RSE.

Međutim, slučaj je ponovo izazvao zabrinutost da se duboko ukorenjeni problemi s korupcijom u Ukrajini ne rešavaju ozbiljno dok se napori za unapređenje odgovornosti i transparentnosti suočavaju sa otporom moćnih interesnih grupa.

Šabunjin je mobilisan 2022. godine, a tereti se da se „duži period nije pojavljivao na dužnosti“ te da je, pod izgovorom „službenih putovanja“, boravio u civilnim institucijama koje nisu deo odbrambenih snaga.

Takođe, tereti se da je primao mesečni novčani dodatak namenjen vojnicima „iako faktički nije bio prisutan u vojnoj jedinici“.

Međutim, njegove pristalice, uključujući i Centar za borbu protiv korupcije (ACC), navode da je bio odsutan iz jedinice jer je bio zvanično raspoređen na rad u državnom antikorupcijskom organu.

„Optužbe istražitelja su potpuno apsurdne, s obzirom na to da je Vitalij raspoređen u Nacionalnu agenciju za prevenciju korupcije (NACP) na osnovu naređenja koje, kao vojnik, jednostavno nije mogao ignorisati“, navodi se u saopštenju ACC-a.

Sam Šabunjin je slučaj nazvao „korakom ka korumpiranom autoritarizmu predsednika Volodimira Zelenskog“ dok je čak i zastupnica iz redova stranke Zelenskog Anastasija Radina slučaj opisala kao „selektivni promašaj pravde“.

Izjavu kojom se od Zelenskog traži da interveniše u slučaju Šabunjina potpisale su ugledne organizacije civilnog društva i novinarska udruženja, uključujući Centar za ljudska prava Zmina, Transparency International Ukrajina i istraživačka redakcija Bihus.

U izjavi se navodi da je slučaj rezultat ili „potpune nesposobnosti zvaničnika“ ili „ciljanog napada s ciljem vršenja pritiska na Vitalija Šabunjina, koji je, služeći vojsku, nastavio da kritikuje rad državnih organa“.

Olha Ajvazovska, predsednica upravnog odbora organizacije Opora sa sedištem u Kijevu, koja je takođe potpisala pismo, izjavila je da je kampanja za transparentnost Šabunjinu stvorila brojne neprijatelje u političkom establišmentu.

Istražitelji su naveli da Šabunjinu preti do deset godina zatvora ako bude proglašen krivim po optužbama.

Kritičari ukazuju na ono što vide kao dvostruke standarde, jer se istražuje neko ko je optužen za relativno manji prekršaj, dok „krupne ribe“ ostaju netaknute.

Medij Ukrainska Pravda uporedio je tretman Šabunjina sa slučajem potpredsednika vlade Oleksija Černišova, koji je 23. juna optužen za korupciju. Istražitelji tvrde da je naneo štetu državi od skoro 350.000 dolara.

„Ne samo da nije izgubio funkciju niti je suspendovan s posla, već javno sudeluje na međunarodnoj konferenciji o obnovi Ukrajine u Rimu“, napisali su.

Kabinet Zelenskog do sada se nije javno oglasio o ovom slučaju. To bi moglo biti neugodno za predsednika koji je izabran uz obećanja o borbi protiv korupcije.

S obzirom na to da je od ruske invazije 2022. godine Ukrajina dobila značajnu pomoć sa Zapada, optužbe da su antikorupcijski aktivisti na meti vlasti predstavljaju osetljivo pitanje za administraciju.

Iako je javnost snažno podržala Zelenskog tokom rata, korupcija i dalje ostaje ozbiljan problem, a poslednjih godina zabeleženo je više skandala koji uključuju Ministarstvo odbrane, državne tužitelje i moćne biznismene.

Naglašavajući taj problem, bivši zastupnik i aktivista Jegor Firsov, koji sada služi u vojsci, napisao je da „ono što se dogodilo izgleda kao otvoreni politički progon“ u trenutku kada se Ukrajinci bore protiv Rusije „da bi sačuvali demokratiju i slobodu“.

Ročište zakazano za 15. juli usledilo je nakon pretresa Šabunjinove kuće u Kijevu četiri dana ranije, tokom kojeg su istražitelji zaplenili telefone i tablete koji su pripadali njemu, njegovoj supruzi i dvoje dece.

Pretres je izvršen i na adresi u blizini Harkova, gde je Šabunjin služio vojsku.

Centar za borbu protiv korupcije naveo je da su pretresi sprovedeni bez potrebnih sudskih naloga.

„Cilj je jednostavan – potkopati naš rad na razotkrivanju vladine korupcije. Zbog toga očekujemo nove provokacije“, izjavio je Šabunjin.

Ovaj 40-godišnjak je često bio meta represivnih mera zbog svog rada.

Godine 2020. njegova kuća je izgorela u, kako se sumnja, podmetnutom požaru.

U 2018. godini zadobio je hemijske opekotine kada su mu napadači bacili zeleni antiseptik u lice dok je sudelovao na protestu ispred tužiteljstva u Kijevu.