Šok u Nemačkoj: Fridrih Merc nije dobio dovoljan broj glasova za poziciju kancelara

Naime, Mercu je trebalo 316 glasova poslanika novog saziva Bundestaga kako bi bio izabran na ovu poziciju.

Međutim, nakon prebrojavanja koje je trajalo nešto kraće od sat vremena, Merc je uspeo da dobije podršku 310 zastupnika, prenosi Klix.

Ovo je ujedno i istorijski momenat s obzirom na to da su kancelari do sada kroz istoriju uvek birani u prvom krugu.

Protiv njegovog imenovanja glasalo je 307 poslanika, dok su tri člana Bundestaga ostala suzdržana.

Prema Ustavu, stranke imaju pravo da u roku od 14 dana pokušaju ponovo da organizuju glasanje, a do tada će uslediti niz konsultacija između SPD-a i CDU/CSU-u koji bi trebali činiti novu vladu.

Ako ni tada ne uspe, ustav omogućava predsedniku da imenuje kandidata koji je dobio najviše glasova za kancelara ili da raspusti Bundestag i raspiše nove izbore, piše AP.

Svi poslanici CDU/CSU-a i SPD-a napustili su salu Bundestaga te se može očekivati kako će u narednim satima i danima verovatno doći do dodatnih konsultacija i sastanaka.

S druge strane, u sali su ostali zvaničnici desničarskog AfD-a koji su i ranije naglasili kako neće podržati Merca za poziciju novog kancelara Nemačke.

Gardijan piše da s obzirom na to da je glasanje tajno Merc i njegove stranačke kolege neće ni znati s kim treba da razgovaraju ako žele da osiguraju njegov izbor.

S obzirom na dobro koreografisan vremenski raspored za narednih nekoliko dana – Merc se očekuje u Parizu i Varšavi sutra, proslava Dana Pobede u četvrtak, a Brisel u petak, prema nemačkim medijima možda bi on i njegovi partneri mogli biti u iskušenju da se zalažu za drugo glasanje kasnije danas.

Ako to bude danas želeće da budu sigurni da će on pobediti. Još jedan poraz bi bio poražavajući za njegovu poziciju i kredibilitet.

Međutim, više nemačkih medija sugeriše da danas neće biti još jednog kruga glasanja – upravo zato što Merc i njegov tim brinu o riziku od još jednog izuzetno sramotnog poraza.

Frankfurter algemajne cajtung, Bild i Julijas Bečka iz Šterna kažu da je malo verovatno da će se drugo glasanje održati danas.

Onaj ko je zadovoljan ovakvim razvojem događaja jeste liderka Alternative za Nemačku Alis Vejdel.

U objavi na društvenim mrežama, ona je navela da rezultat glasanja „pokazuje slabu osnovu“ na kojoj je izgrađena koalicija.

„Merc bi trebalo da se povuče i da se otvori put za opšte izbore“, rekla je Vejdel novinarima, nazvavši rezultat „dobrim danom za Nemačku“.

Ko-lider Zelene stranke Feliks Banašak upozorio je u objavi na društvenim mrežama da je današnji neuspeh u izboru Merca „prekretnica“ i da nije dobro, jer je „Nemačkoj i Evropi potrebna stabilnost, i to vrlo brzo“.

Ali je dodao: „Ne možete kriviti opoziciju što nije pomogla vladi da dobije većinu. To je njihov posao.“

Merc nastoji da preuzme vođstvo u najnaseljenijoj članici Evropske unije, nakon što se prošle godine raspala vlada odlazećeg kancelara Olafa Šolca.

Nemačka ima najveću ekonomiju na kontinentu i važi za diplomatskog giganta.

Merc bi kao kancelar morao da se bavi ratom u Ukrajini, trgovinskom politikom administracije američkog predsednika Donalda Trampa, kao i domaćim pitanjima kao što su stagnirajuća ekonomija i rast krajnje desničarske, antiimigrantske stranke.

Uspon AfD

Prošle nedelje, nemačka domaća obaveštajna služba saopštila je da je klasifikovala stranku AfD – koja je u februaru zauzela drugo mesto na nacionalnim izborima – kao „ekstremno desničarsku“ organizaciju, čime je postala predmet šire i intenzivnije kontrole i nadzora, podseća AP.

Savezna kancelarija za zaštitu ustava opisala je ovu stranku kao pretnju demokratskom poretku Nemačke, navodeći da „zanemaruje ljudsko dostojanstvo“ posebno kroz, kako je rečeno, „stalnu propagandu“ protiv izbeglica i migranata.

Ova odluka izazvala je reakcije američkog državnog sekretara Marka Rubija i potpredsednika SAD-a Džej Dija Vansa tokom vikenda. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je Rubiju nakon što je on pozvao da se ta klasifikacija povuče.

Mera domaće obaveštajne službe ne predstavlja zabranu stranke, što se može desiti isključivo na osnovu zahteva jednog od dva doma parlamenta ili savezne vlade pred Saveznim ustavnim sudom.

Merc se još nije javno oglasio povodom odluke obaveštajne službe.

Nova koalicija

Novu koaliciju predvodi Mercova demohrišćanska Unija (CDU) i njena bavarska sestrinska stranka, Hrišćansko-socijalna unija (CSU), uz podršku socijaldemokrata (SPD), stranke Olafa Šolca. Sve tri stranke prethodno su odobrile koalicioni sporazum.

Koalicija ima relativno skromnu većinu – 328 od 630 mesta u Bundestagu, a cilj joj je da podstakne privredni rast, poveća izdvajanja za odbranu, zauzme oštriji stav prema migraciji i nadoknadi zaostatke u modernizaciji koji traju godinama.

Unija i Socijaldemokrate su već ranije zajedno upravljale Nemačkom – 1960-ih godina, a zatim i u tri od četiri mandata bivše kancelarke Angele Merkel, koja je vodila zemlju od 2005. do 2021.

Mercova stranka prošlog meseca je objavila predlog sastava nove vlade, uključujući poslanika Johana Vadefula kao ministra spoljnih poslova – poziciju koju CDU nije držala još od 1960-ih.