Šta je Antifa, koju Tramp namerava da proglasi terorističkom organizacijom?

Nije poznato koji će mehanizam Tramp koristiti da bi to učinio, a Antifi nedostaje centralizovana struktura ili definisano vođstvo, što čini nejasnim ko ili šta će tačno biti meta, ukazuje CNN.

„Imam zadovoljstvo da obavestim naše brojne američke patriote da ANTIFA, BOLESNU, OPASNU, RADIKALNO LEVIČARSKU KATASTROFU, Označavam kao VELIKU TERORISTIČKU ORGANIZACIJU“, napisao je Tramp. „Takođe ću snažno preporučiti da se oni koji finansiraju ANTIFA temeljno istraže u skladu sa najvišim pravnim standardima i praksama. Hvala vam na pažnji posvećenoj ovom pitanju!“

Zvaničnik Bele kuće rekao je za CNN da je „ovo samo jedna od mnogih akcija koje će predsednik preduzeti kako bi se pozabavio levičarskim organizacijama koje podstiču političko nasilje.“

Tramp, koji je u zvaničnoj državnoj poseti Velikoj Britaniji, nagovestio je potez ranije ove nedelje u izjavi iz Ovalnog kabineta nakon ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka.

Međutim, Antifa, skraćenica od antifašisti, nije strukturirana grupa, već nejasno definisani društveni pokret, ukazuje CNN. Kako dodaje, iako je nezakonito pružati „materijalnu podršku“ grupama koje je vlada označila kao strane terorističke organizacije, ne postoji analogan zakon za domaće grupe.

Šta je Antifa?

Kako se navodi, termin Antifa se koristi za definisanje široke grupe ljudi čija politička uverenja naginju ka levici – često krajnjoj levici – ali se ne poklapaju sa platformom Demokratske stranke. Grupa nema zvaničnog vođu ili sedište iako grupe u određenim državama održavaju redovne sastanke.

Njujork tajms piše da nije moguće utvrditi koliko ljudi se smatra članovima. Njegovi sledbenici priznaju da je pokret tajanstven, da nema zvanične vođe i da je organizovan u autonomne lokalne ćelije.

Takođe je samo jedan u sazvežđu aktivističkih pokreta koji su se okupili u poslednjih nekoliko godina kako bi se suprotstavili krajnjoj desnici.

Članovi Antife vode kampanju protiv akcija koje smatraju autoritarnim, homofobičnim, rasističkim ili ksenofobičnim. Iako Antifa nije povezana sa drugim pokretima levice i čak je ponekad drugi organizatori smatraju smetnjom, njeni članovi ponekad rade sa drugim lokalnim aktivističkim mrežama koje se okupljaju oko istih pitanja, kao što su pokret „Okupiraj“ ili „Životi crnaca su važni“.

Pristalice generalno nastoje da spreče grupe koje smatraju fašističkim, rasističkim i krajnje desničarskim da dobiju platformu za promociju svojih stavova, tvrdeći da javno demonstriranje tih ideja vodi ka targetiranju marginalizovanih ljudi, uključujući rasne manjine, žene i pripadnike LGBTQ zajednice.

„Argument je da je militantni antifašizam po svojoj prirodi samoodbrana zbog istorijski dokumentovanog nasilja koje fašisti vrše, posebno prema marginalizovanim ljudima“, rekao je Mark Brej, predavač istorije na Univerzitetu Rutgers i autor knjige „Antifa: Priručnik za antifašiste“.

Mnogi organizatori antifa pokreta takođe učestvuju u mirnijim oblicima organizovanja zajednice, ali veruju da je upotreba nasilja opravdana zbog njihovih stavova da ako se rasističkim ili fašističkim grupama dozvoli da se slobodno organizuju, „to će neizbežno rezultirati nasiljem nad marginalizovanim zajednicama“, rekao je Brej, čija je odbrana antifašističkog pokreta izazvala kritike i iznedrila podršku na Dartmut koledžu kada je tamo bio predavač, piše Njujork tajms.

Iako rečnik Merijam-Vebster kaže da je reč „antifa“ prvi put upotrebljena 1946. godine i da je pozajmljena iz nemačke fraze koja signalizira protivljenje nacizmu, sve više ljudi je počelo da se pridružuje pokretu u Sjedinjenim Državama nakon izbora Trampa 2016. godine da bi se suprotstavili pretnji za koju su verovali da je predstavlja takozvana alt-desnica, ukazao je Brej.

Jedna od prvih grupa u Sjedinjenim Državama koja je koristila to ime bila je Rouz Siti Antifa, koja tvrdi da je osnovana 2007. godine u Portlandu, u Oregonu.

BBC piše da poreklo nekih Antifa grupa vodi još od pokreta za borbu protiv evropskih fašista 1920-ih i 1930-ih.
Brej navodi u svojoj knjizi, dodaje se, da je moderni američki Antifa pokret počeo 1980-ih sa grupom pod nazivom „Antirasistička akcija“.

Njeni članovi su se sukobljavali sa neonacističkim skinhedsima na pank-koncertima na američkom Srednjem zapadu i drugde. Početkom 2000-ih, Antifa pokret je uglavnom bio uspavan sve do uspona Donalda Trampa i alt-desnice.

Bore se protiv neonacista, neofašizma, belih supremacista i rasizma, a ovih dana i protiv pokreta koji sažima neke od tih ideja – alt-desnice, ukazuje britanska agencija.

Takođe navodi da je kontaktirala neke tajne Antifa grupe u Oregonu koje su rekle da dolaze iz različitih političkih sredina, ali da su ujedinjene u svom protivljenju fašizmu i da imaju antivladinu crtu.

Ukazale su da vide da se autoritarizam uvlači u sadašnju američku administraciju i da žele da izgrade „pokret koji nas zaista izoluje od politike Donalda Trampa“.

„Ne radi se samo o otporu saveznoj administraciji, već i o otporu potezima koji mogu dovesti do fašizma“, rekao je jedan član za BBC, „a oni se dešavaju lokalno, bilo od strane lokalnih zvaničnika ili od lokalnih alt-desničarskih pokreta.“

Kao i drugi protestni pokreti koji datiraju još od zapadnonemačkih anarhista iz doba Hladnog rata, pristalice Antife se često oblače u crno, ponekad pokrivajući lica maskama ili kacigama kako ih suprotstavljene grupe ili policija ne bi mogle identifikovati.

To je taktika zastrašivanja, poznata kao „crni blok“, koja im takođe omogućava da se kreću zajedno kao jedna anonimna grupa.
Postoje i ogranci – jedna Antifa grupa u Oregonu je rekla da imaju i „snek blok“ ljudi koji obezbeđuju hranu i vodu svojim saveznicima tokom protesta.

Antifa nastoji da ometa događaje alt-desnice i govornike krajnje desnice. Koriste razne taktike da bi to uradili, uključujući vikanje i skandiranje i formiranje ljudskih lanaca da bi blokirali desničarske demonstrante.

Neki ne žale zbog svojih onlajn taktika, koje uključuju praćenje krajnje desnice na društvenim mrežama.

Takođe objavljuju lične podatke o svojim protivnicima na mreži, što je poznato kao „doksing“. Tako su doveli do toga da su neke pristalice alt-desnice otpušteni sa posla nakon što su ih identifikovali na mreži.

Antifa grupe takođe koriste tradicionalnije oblike organizovanja zajednice poput skupova i protestnih marševa. Najekstremnije frakcije će nositi oružje poput biber-spreja, noževa, cigli i lanaca i ne isključuju nasilje.

Njihova spremnost da koriste nasilje razlikuje Antifu od mnogih drugih levičarskih aktivista, objašnjava BBC, iako su članovi Antife sa kojima je razgovarao rekli da osuđuju upotrebu oružja i nasilne direktne akcije.

Naglasili su da ako do nasilja dođe, to je oblik samoodbrane. Takođe iznose istorijske argumente kako bi opravdali svoj stav. Na primer, pitaju da li su se Drugi svetski rat i Holokaust mogli sprečiti da su protivnici nemačke nacističke partije 1930-ih bili snažniji u svom otporu?

Antifa se direktno i ponekad i fizički sukobljava sa krajnjom desnicom na ulicama i u nekim slučajevima je bila uspešna u odlaganju, skraćivanju ili otkazivanju skupova i govora širom Amerike.