„Udaraju palicama, pucaju na demonstrante“: Šta je Basidž, koji ima vodeću ulogu u gušenju protesta u Iranu?

Reč je o dobrovoljcima iz redova paravojne grupacije Basidž (Basij) koja je odana Islamskoj Republici i koja već više od dve decenije ima vodeću ulogu u gušenju disidentstva u zemlji.

Tako je i ovaj put kada Iran više od dve nedelje potresaju protesti i neredi, za koje je okidač bila teška ekonomska kriza.

Šta je Basidž?

Basidž, čiji se zvanični naziv prevodi kao Organizacija za mobilizaciju ugnjetavanih, osnovao je ajatolah Ruholah Homeini ubrzo nakon Islamske revolucije 1979. godine da bi islamizirao iransko društvo i borio se protiv neprijatelja iznutra.

Kako piše ABC njuz, pozivajući se na AP, tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, Basidž je predvodio ozloglašene napade „ljudskim talasom“ na vojsku Sadama Huseina, pri čemu je veliki broj slabo naoružanih boraca ginuo dok su jurili preko minskih polja i u artiljerijsku vatru.

Počevši od studentskih pobuna krajem 1990-ih, Basidž je preuzeo domaću ulogu otprilike sličnu vladajućoj stranci autoritarne države. Grupa je pod komandom Iranske revolucionarne garde (IRC) i jako je lojalna vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju, koji je redovno hvali.

Sve veću ulogu ima od 2003. godine kada je ojačana kao prva linija odbrane usred sumnji na moguću invaziju pod rukovodstvom SAD, rekli su stručnjaci.

Nacionalna milicija je poznata po regrutovanju članova iz ruralnih i urbanih područja i organizovanju uglavnom u džamijama oko Teherana i drugih većih gradova, a njeni članovi često dolaze iz siromašnijih, konzervativnijih sredina, piše CNN.

Osnovali su ogranke širom zemlje, kao i studentske organizacije, trgovačke esnafe i medicinske fakultete. Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije protiv, kako tvrdi, mreže preduzeća vredne više milijardi dolara, kojima tajno upravlja Basidž.

Bezbednosni aparat Basidža uključuje naoružane brigade, policiju za suzbijanje nereda i ogromnu mrežu doušnika.

Said Golkar, iranski stručnjak sa Univerziteta Tenesi u Čatanugi, koji je napisao knjigu o Basidžu, procenjuje da je njihov ukupan broj članova oko milion, a snage bezbednosti broje desetine hiljada.

Stručnjaci su rekli da mnogi od onih koji se pridruže Basidžu to čine zbog ekonomskih prilika, a članstvo im pruža prednost pri upisu na univerzitete i zapošljavanju u javnom sektoru.

Međutim, regruti se takođe podvrgavaju teškoj indoktrinaciji, uključujući početnih 45 dana vojne i ideološke obuke.

Uče ih da je islamska revolucija pobožna borba protiv nepravde, borba kojoj prete bezbrojni neprijatelji – od Sjedinjenih Država i Izraela do prognanih iranskih opozicionih grupa, pa čak i same zapadne kulture.

Čak i ako su novi regruti u početku vođeni ličnom koristi, rekao je Golkar, „indoktrinacija može pomoći u modifikovanju ovih motivacija“.

U očima pripadnika Basidža, islamska marama za glavu ili hidžab je odbrana od mešanja polova, preljube i korupcije.

Suzbijanje disidentstva u Iranu počinje strogim nadzorom građana, što uglavnom sprovode pripadnici Basidža, koji su prisutni u skoro svakoj javnoj instituciji.

Iran takođe ograničava pristup internetu, posebno tokom protesta, a Basidž ima sajber-odeljenje koje se bavi hakovanjem navodnih neprijatelja.

„Postoje različite strategije. Naravno, vidljivija je nasilna“, rekla je Sanam Vakil, stručnjakinja za Iran u londonskom istraživačkom centru Čatam haus.

Kada izbiju protesti, pripadnici Basidža se pojavljuju u crnom na motociklima, ponekad direktno udarajući u demonstrante kako bi ih rasterali.

Deluju zajedno sa redovnom policijom i Iranskom revolucionarnom gardom, koji takođe učestvuju u suzbijanju protesta.

„Jure, udaraju palicama, pucaju na demonstrante, pokušavaju da ih opkole i skupe, pretuku, ubace u kombije da bi ih odvezli u pritvorske centre gde ih maltretiraju i vrše na njih pritisak“, rekla je Vakil.

Pripadnici grupacije se takođe mogu naći među samim demonstrantima, kao doušnici koji pokušavaju da identifikuju vođe.

Basidž i pojedine komandante je više puta sankcionisala američka vlada, između ostalog zbog kršenja ljudskih prava, suzbijanja studentskih protesta i navodnog korišćenja dece vojnika.

Njegovi pripadnici su igrali ključnu ulogu svaki put kada bi narodni protesti zahvatili Iran. Godine 2009. Basidž je primetno preuzeo vođstvo u kontroli mase kada su desetine hiljada iranskih demonstranata izašle na ulice Teherana da protestuju protiv predsedničkih izbora, kao i 2022. godine tokom suzbijanja masovnih protesta nakon smrti 22-godišnje Mahse Amini, koja je bila u pritvoru verske policije.