Šta je zapravo pozadina sukoba Avganistana i Pakistana

Na papiru, primirje je trenutak predaha — prilika da oružje utihne i prašina se slegne nakon nekoliko dana žestokih borbi u kojima je poginulo na desetine vojnika i civila sa obe strane. U praksi, međutim, ovo više liči na kratku pauzu u nedovršenom sukobu, nego na istinski mir.

Nekoliko dana pre primirja, duž 2.640 kilometara duge granice između Avganistana i Pakistana, poznate kao kolonijalna Durandova linija, odjekivali su teški oružani sukobi. Svedoci opisuju razmere nasilja kao neviđene u poslednjim godinama, piše Forbes BiH.

“Situacija je prešla iz manjih okršaja u gotovo ratno stanje,” rekao je Muhammad Ahakzai, pakistanski trgovac koji živi u blizini prelaza Spin Boldak–Čaman.

Ovaj osećaj odražava rastuću zabrinutost: najnoviji sukobi prevazilaze uobičajene granične sporove i označavaju opasnu promenu ka dubljem, sistemskom sukobu.

Primirje koje prikriva dublju krizu

Analitičari upozoravaju da primirje ne rešava osnovni uzrok nasilja — ponovni uspon militantnih grupa unutar Pakistana, koji je neraskidivo povezan s povratkom Talibana na vlast u Avganistanu u augustu 2021. nakon povlačenja američkih trupa. Ono što je tada u Islamabadu slavljenо kao strateška pobeda danas je postalo bezbednosna noćna mora.

Umesto osigurane zapadne granice, Pakistan se sada suočava s neprijateljskim okruženjem i optužbama da talibanska administracija u Kabulu pruža utočište Tehrik-e-Taliban Pakistanu (TTP) — zabranjenoj militantnoj grupi odgovornoj za stotine napada na pakistanskom tlu.

Posledice su ozbiljne: prema Globalnom indeksu terorizma, Pakistan je sada druga zemlja na svetu po pogođenosti terorizmom, odmah iza Burkine Faso.

Posledice povratka Talibana

Talibansko zauzimanje Kabula 2021. odjeknulo je daleko izvan granica Avganistana. U Pakistanu su posledice bile naročito snažne: povratak Talibana ohrabrio je čitav spektar militantnih grupa — od islamističkih poput TTP-a i Islamske države Khorasan (ISKP), do etnoseparatističkih pokreta poput Balučke oslobodilačke armije (BLA), koja često napada i kineske interese.

Do 2020. Pakistan je beležio stalni pad napada, zahvaljujući vojnim operacijama pokrenutim 2014., američkim dronovima koji su eliminirali ključne vođe, te unutrašnjim podelama među ekstremistima. Međutim, ovaj napredak se naglo urušio nakon pada Kabula.

Ponovno ojačani TTP konsolidirao je rasparčane frakcije i lokalne ogranke Al Kaide, pojačavajući napade širom provincijeHiber Pakhtunkhva. U isto vreme, balučki separatisti izvodili su sve sofisticiranije operacije, uključujući i samoubilačke napade u kojima su učestvovale žene.

Napadi u Pakistanu prošle godine dostigli su najviši nivo od 2015, a većinu je izveo TTP, navodi Institut za mirovne studije Pakistana (PIPS).

“Od 2021. TTP se ponovno pojavio kao najopasnija unutrašnja pretnja za Islamabad,” rekao je Muhamad Amir Rana, direktor PIPS-a.

U međuvremenu, ISKP, proteran talibanskom represijom iz Avganistana, učvrstio je prisustvo na severozapadu Pakistana i počeo napadati islamističke stranke, državne zvaničnike i verske manjine.

Talibani između ideologije i opstanka

Rastuće tenzije ogolile su duboku dilemu talibanske administracije. Kabul je suočen s teškim izborom: udovoljiti bezbednosnim zahtevima Pakistana i suzbiti TTP ili rizikovati unutrašnje podele i pobunu u vlastitim redovima.

Zvanično, talibanska vlada negira da pruža utočište stranim militantima. Privatno, međutim, dužnosnici priznaju da bi vojna kampanja protiv TTP-a bila pogubna. Glavni problem leži u ideološkoj i porodičnoj povezanosti: TTP je praktično frakcija talibanskog pokreta, povezana ideologijom, rodbinskim vezama i zajedničkim ratnim iskustvom.

“Talibanski režim ne posmatra TTP kao teroriste, nego kao ideološku braću i saveznike iz ratnih vremena,” objašnjava novinar Šabir Ahmed iz Pariza.

Zbog tih veza, sve veći broj talibanskih boraca priključuje se TTP-u u prekograničnim operacijama, uprkos naredbama vrhovnog vođe Mulaha Haibatulaha Ahundzade da ne učestvuju u borbama van Avganistana. Realizacija te naredbe je neujednačena, posebno u područjima gde se prepliću ideologija, plemenske lojalnosti i lični odnosi.

Talibanski zvaničnici strahuju da bi napad na TTP mogao izazvati pobunu u sopstvenim redovima i prebacivanje boraca u redove rivalske ISKP — što bi otvorilo novi unutrašnji front.

Islamabad pooštrava kurs

Frustriran onim što vidi kao talibansku nesposobnost ili nespremnost da obuzda TTP, Pakistan je prešao s diplomatije na silu — kombinujući vojne udare, ekonomski pritisak i demografske mere.

Pakistanska vojska sada izvodi vazdušne napade unutar istočnog Avganistana, ciljajući navodna skrovišta TTP-a. Ova strategija naziva se “doktrina recipročnog odvraćanja” — svaki napad koji potekne sa avganistanskog tla biće odgovoreno direktnim udarima preko granice.

Paralelno, Pakistan je od septembra 2023. proterao više od milion neregistrovanih Avganistanaca, pooštrio vizne režime i ograničio trgovinu preko prelaza Spin Boldak–Čaman. Ove mere ekonomski su pritisnule Kabul, terajući ga da intenzivira saradnju s Iranom i koristi luku Čabahar.

Novi sukobi počeli su 9. oktobra kada su dve eksplozije pogodile Kabul, a Pakistan izveo vazdušni napad u provinciji Paktika. Taliban je optužio Islamabad za napade i odgovorio udarima na granične punktove. Sukobi su trajali danima pre nego što je, uz posredovanje Katara i Saudijske Arabije, dogovoreno primirje — koje je ubrzo prekršeno.

Opasna pat-pozicija

Za Pakistan, izgled dugotrajnog sukoba dolazi u trenutku ekonomske krize i političke nestabilnosti. Iako Pakistan ima vojnu i tehnološku prednost, Taliban poseduje decenijama brušene veštine gerilskog ratovanja.

“Pokretanje otvorenog rata protiv Avganistana moglo bi značiti dugotrajan gerilski sukob u provincijama Hiber Pakhtunkhva i Balučistan,” upozorava analitičar Ahmed.

Obe strane imaju snažne razloge da izbegnu totalni rat, ali i malo podsticaja da reše osnovni problem. Za Pakistan, eskalacija znači produbljivanje ekonomske krize i unutrašnje nestabilnosti. Za Taliban, odgovor na pakistanske udare jača legitimitet među borcima.

Ključno pitanje ostaje nerešeno: dok Kabul ne prizna prisustvo TTP-a i ne preduzme odlučne mere, bezbednosne brige Islamabada neće nestati. Za sada, granica ostaje — kako je rekao jedan pakistanski sigurnosni zvaničnik — “bačva baruta”.

Pad Kabula 2021. i dalje baca dugu senku. Ono što je nekada smatrano strateškom pobedom za Pakistan sada se pokazuje kao početak najkompleksnije i najopasnije bezbednosne krize u poslednjih nekoliko decenija.