Šta Putin stvarno želi od Trampa na Aljasci, a ne radi se o miru u Ukrajini?

Iz Moskve, gde prorežimski propagandisti već slave koristi koje će ovaj susret doneti, stižu signali velikog iščekivanja, piše CNN, preneo je Index.hr.

Diplomatska pobeda za Putina

Za Kremlj, sama činjenica da se samit sa američkim predsednikom održava je ogromna pobeda. „Niko više ne govori o međunarodnoj izolaciji Rusije ili našem strateškom porazu“, napisao je istaknuti prokremljovski vojni bloger Aleksandar Koc, dodajući da sastanak na Aljasci „ima sve šanse da postane istorijski“.

Predsednički samit omogućava Putinu da se vrati na glavni sto međunarodne diplomatije, prkoseći onima koji žele da ga izbegnu ili čak uhapse pod optužbama za ratne zločine u Ukrajini.

Simbolika Aljaske

Izbor Aljaske kao lokacije je pravi mamac za probuđene ruske nacionaliste koji i dalje istorijski polažu pravo na tu teritoriju. Aljaska, nekada posed Ruskog carstva, prodata je Sjedinjenim Državama 1867. godine za, čak i tada, beznačajnih 7,2 miliona dolara.

Ideja da je Moskva loše prošla i danas je prisutna, a poseta „našoj Aljasci“, kako ju je nazvao jedan voditelj ruske državne televizije, jača Putinov nacionalistički imidž.

Dalje podgrevanje vatre bili su delovi iz Trampove izjave pre samita, u kojoj je pogrešno rekao da putuje u „Rusiju“ da bi se sastao sa Putinom, što su ruski mediji protumačili kao priznanje da je Aljaska „naša“.

Rat u Ukrajini u fokusu

Međutim, za ostatak sveta, jedini fokus ovog samita je rat u Ukrajini i pitanje da li je Rusija spremna na ustupke kako bi ga okončala. Bela kuća je jasno stavila do znanja da Tramp namerava da se fokusira isključivo na okončanje rata.

Juče, nakon razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i evropskim liderima, Tramp je obećao „veoma teške posledice“ ako Putin ne pristane da okonča rat. Ipak, nije bilo znakova pravog kompromisa od strane Kremlja, koji se oseća dominantnim na iscrpljujućem ukrajinskom bojištu.

Putina ne zanima mir

Verovatnije je da Putin ima drugi plan. Pojavili su se detalji o navodnoj ruskoj mirovnoj ponudi prema kojoj bi Kijev predao teritoriju u regionu Donbasa u zamenu za prekid vatre. Ovu ideju je odlučno odbacilo ukrajinsko rukovodstvo.

„Neću predati svoju zemlju jer nemam pravo na to“, rekao je Zelenski, koji nije pozvan na samit. „Ako danas napustimo Donbas, naša utvrđenja, naš teren, visine koje kontrolišemo, jasno ćemo otvoriti put za pripremu ruske ofanzive.“

Ali Trampu, koji bi trebalo da o tome razgovara sa Putinom, izgleda se sviđa ideja o sporazumu „zemlja za mir“, čak i ako je nepovoljan za Ukrajinu. Ta razlika u stavovima otvara Putinu priliku da predstavi Ukrajince i Evropljane kao glavnu prepreku miru, potencijalno potkopavajući Trampovu već nestabilnu podršku Kijevu, navodi CNN.

Putinova stvarna agenda

Pre samita, Bela kuća je pokušala da umanji očekivanja, opisujući sastanak kao priliku da se „opipa teren“. To bi Putinu savršeno odgovaralo. Kremlj je taj koji je zatražio samit, verovatno da bi sprečio pretnju američkih tarifa i sankcija.

Održavanje razgovora sa Trampom moglo bi biti efikasan način da se taj rok odloži na neodređeno vreme. U širem smislu, Putin vidi Trampa kao jedinstvenu priliku da fundamentalno resetuje odnose sa Vašingtonom i odvoji te veze od sudbine Ukrajine, što bi takođe podelilo zapadne saveznike.

Činjenica da je glavni ekonomski izaslanik Kremlja, Kiril Dmitrijev, takođe deo ruske delegacije sugeriše da će se razgovarati i o ekonomskoj saradnji. Ako Putin uspe u svom planu, „ukrajinsko pitanje“ moglo bi postati samo jedna od mnogih tema, i ne nužno najhitnija, zaključuje se u analizi CNN-a.