Oštar stav britanskog Gardijana o Vučiću: Autokrata i cinik, njegovo prisustvo u politici zapadnog Balkana je maligno

Više od devet meseci, masovni studentski protesti u Srbiji dovode u pitanje autoritarnu vladavinu Aleksandra Vučića, koji je na funkciji premijera i predsednika već 11 godina. Do sada se Brisel uglavnom odlučio da skrene pogled, piše u uredničkom komentaru ugledni britanski list Gardijan.

Katalizator za neke od najvećih demonstracija u istoriji Srbije bilo je urušavanje krova nedavno renovirane železničke stanice u Novom Sadu, što je dovelo do smrti 16 ljudi. Katastrofa se uglavnom pripisuje ukorenjenim prevarama i korupciji koju predvodi vladajuća Srpska napredna stranka gospodina Vučića i brzo je postala iskra za pokret za demokratske reforme. Studenti zahtevaju prevremene izbore i novu eru transparentnosti i odgovornosti, u zemlji koja je i dalje kandidat za EU.

Kako su bes i frustracija na ulicama rasli, odgovor gospodina Vučića postajao je sve drakonskiji. Neosnovano tvrdeći da strani agitatori traže „uvezenu revoluciju“, predsednik je pokrenuo nemilosrdne mere protiv grupa civilnog društva koje primaju strana sredstva. Na ulicama su orkestrirane rulje ovog meseca napale demonstrante i navodno pljačkale preduzeća u vlasništvu protivnika gospodina Vučića. Bilo je mnogobrojnih izveštaja o policijskoj brutalnosti. Usred spirale nasilja, jedne nedavne antivladine demonstracije u Beogradu održane su pod sloganom „Pokažimo im da nismo vreća za udaranje“.

Demonstranti zaslužuju više podrške i solidarnosti od EU nego što dobijaju. Autokrata i cinik, Vučićevo prisustvo u politici zapadnog Balkana, Gardijan ocjenjuje kao „maligno“.

Autokratski i ciničan, gospodin Vučić je zloćudno prisustvo u politici zapadnog Balkana. Van granica Srbije, on dugo neguje podmuklu i destabilizujuću etnonacionalističku agendu u vezi sa Kosovom i Republikom Srpskom – etničkim srpskim entitetom u Bosni i Hercegovini. Kod kućće, on je sve više postao pretnja demokratiji.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) utvrdila je da su parlamentarni izbori u Srbiji prošle godine bili obeleženi medijskom pristrasnošću i korišćenjem vladinih mreža pokroviteljstva kako bi se uticalo na glasanje. Autoritarni odgovor na proteste – koji su se proširili na mala mesta koja su središta podrške Vučića – doprineo je padu javnog poverenja u lidera koji je iskoristio moć države da služi sopstvenim političkim interesima.

Ako bi želela da je iskoristi, EU ima značajan ekonomski uticaj koji može da upotrebi. Blok obezbeđuje više od 60 odsto stranih direktnih investicija u Srbiju i obećao je 1,6 milijardi evra Beogradu do 2027. godine, vezanih za buduće reforme. Ali Brisel nerado želi da vidi kako zemlja dalje klizi u rusku orbitu i, kao posledica toga, ublažio je svaku kritiku gospodina Vučića. Sa svoje strane, predsednik je odigrao lukavo geopolitičko balansiranje, šaljući oružje preko trećih strana Kijevu, kao i Moskvi, i dajući EU ključni pristup značajnim rezervama litijuma u ​​Srbiji.

Nakon nasilja ovog leta, gospodin Vučić je prošle nedelje sa zakašnjenjem pozvao na dijalog sa demonstrantima. Ali ono što su Srbiji potrebni jesu slobodni i pošteni izbori i preokret autoritarnog puzanja iz protekle decenije. U vreme kada se liberalne vrednosti EU dovode u pitanje u Vašingtonu, kao i u Moskvi i Pekingu, ona mora mnogo snažnije da se zauzme za njih u borbi za demokratske reforme koje se odvijaju odmah izvan njenih granica.