Trampova bezbednosna strategija naglo menja kurs prema Kini: Zašto baš sada?

Nestale su opšte tvrdnje o Kini kao „najvažnijem geopolitičkom izazovu za Ameriku“, kako je to formulisala administracija Bajdena, ukazuje CNN. Takođe, nema ni mnogo snažnog jezika iz prve Trampove NSS iz 2017. godine, kada je Kina opisivana kao izazov za „američku moć, uticaj i interese“.

Umesto toga, poslednji dokument, koji svaki predsednik podnosi Kongresu kao pregled svoje spoljne politike, prvenstveno ističe ekonomsku konkurenciju između SAD i Kine – gotovo bez pominjanja autoritarizma ili kršenja ljudskih prava, što je dosledno isticano u izveštajima prethodnih administracija.

„Nema ni jednog pomena velike moći u kontekstu takmičenja sa Kinom. Kina se posmatra mnogo više kao ekonomski konkurent“, rekao je Dejvid Saks, istraživač za Aziju pri Savetu za spoljne odnose.

Ven Ti-Sung, vanredni saradnik u Global China Hub pri Atlantskom Savetu, opisao je dokument kao „preuređivanje prioriteta između interesa i vrednosti“.

Umesto da SAD prikazuju sebe kao „sjajni grad na brdu“ – model predsednika Ronalda Regana, gde nacija deluje kao svetionik slobode za svet – Trampova nova NSS je „o Americi na prvom mestu, fokusirana na razvoj same Amerike i trgovinu, gotovo iznad svega“, dodao je Ven.

Još jedan pokazatelj kako Tramp vidi Kinu u svom spisku bezbednosnih prioriteta je koliko je uopšte malo pominjana – prvi put tek na strani 19 od ukupno 33 strane, i zauzima samo jedan odeljak u izveštaju koji pokriva i Evropu, Afriku, Bliski istok i druge regione.

Za poređenje, Bajdenova NSS iz 2022. detaljno diskutuje o Kini kroz svih 48 strana dokumenta.

Ova promena tona i uski ekonomski fokus izgleda da su dobro prihvaćeni u Pekingu. Kada je u ponedeljak na konferenciji za medije upitan o NSS, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Jiakun naglasio je prednosti „međusobnog poštovanja, mirnog suživota i saradnje od obostranog dobitka“.

„Kina je spremna da sarađuje sa SAD na promociji kontinuiranog stabilnog razvoja kinesko-američkih odnosa, istovremeno čvrsto štiteći svoj suverenitet, bezbednost i razvojne interese“, rekao je on.

Iako je Guo ponovio kinesku poziciju po osetljivim temama, poput Tajvana – samoupravnog ostrvskog demokratskog regiona koji Peking smatra svojom teritorijom – njegova izjava je inače bila pažljivo neutralna, bez otrovnih tonova koji često karakterišu kineske reakcije na američku politiku.

„Ja to čitam kao prilično pozitivno“, rekao je Saks, ukazujući na činjenicu da Tramp planira da poseti Peking sledećeg proleća.

„„Mislim da Kinezi takođe poručuju da su vrata otvorena za ekonomsku saradnju i da žele da rade na pripremi aprilske sastanka između dvojice lidera“.

Ali neki u Kini tumače Trampov NSS s opreznijim okom – upozoravajući da promena u retorici ne znači nužno povlačenje.

Državni tabloid Global Times citirao je jednog stručnjaka koji je upozorio da nova američka strategija „više puta naglašava potrebu da se eliminišu bilo koji spoljni konkurenti ili pretnje američkim interesima“, što odražava stalnu konkurenciju između dve zemlje.

Meng Veizhan, istraživač na Fudan Institutu za napredne studije društvenih nauka, dao je slično upozorenje.

„Promena u formulaciji ne znači da SAD više ne vide Kinu kao konkurenta“, napisao je u članku, dodajući da Tramp možda menja taktiku kako bi „tražio povoljniju poziciju“.

Ekonomija kao „krajnji ulog“

NSS jasno stavlja do znanja svoj fokus već od početka, navodeći ekonomiju kao „krajnji ulog“. Dokument detaljno govori o trgovinskim odnosima između dve zemlje, uključujući i neravnotežu u kineskom izvozu ka zemljama sa niskim prihodima u odnosu na izvoz u SAD.

„Ubuduće ćemo preraspodeliti ekonomski odnos Amerike i Kine, dajući prioritet reciprocitetu i pravičnosti kako bismo obnovili američku ekonomsku nezavisnost“, navodi se u dokumentu.

To je značajno drugačije od Trampovog NSS iz 2017. koji je, kako navodi Saks, „opisivao Kinu kao revizionističku silu“.

„Ovaj dokument nema šta da kaže o strateškim ambicijama Kine iti da li su one u skladu sa američkim interesima“.

Posebno je upečatljiv izostanak bilo kakvog ideološkog kontrasta ili pomena ljudskih prava, koja su bila prisutna u prethodna dva NSS dokumenta.

Administracija Džo Bajdena je isticala ulogu Pekinga u genocidu u Sinđijangu, kršenju ljudskih prava u Tibetu i ukidanju sloboda i autonomije u Hongkongu. U dokumentu iz prvog mandata Trampa iz 2017. godine Kina je kritikovana zbog autoritarizma, masovnog nadzora i nastojanja da stvori novi svetski poredak zajedno sa Rusijom.

„To je potpuno izostalo iz ovog dokumenta“, rekao je Sacks, dodajući da je Peking „verovatno prilično zadovoljan … jer (NSS) ne postavlja egzistencijalnu konkurenciju sa (Kinom)“.

Postoji nekoliko mogućih razloga za ovu promenu.

Administracija Trampa možda pokušava da igra na sigurno pred aprilski sastanak predsednika sa kineskim liderom Si Đinpingom, nadajući se da neće ugroziti bilo kakve dogovore ili pregovore, naveo je Saks.

Ovo takođe može odražavati promenu u Trampovom kabinetu, koji je u njegovom prvom mandatu bio popunjen više „tradicionalnim republikanskim stručnjacima za nacionalnu bezbednost“ nego u trenutnom mandatu, rekao je Saks.

Ili je možda poslednji trgovinski rat neočekivano ponizio Ameriku menjajući način na koji Bela kuća gleda na Peking.

„Mislim da su mnogi verovali da Sjedinjene Države imaju dominaciju u eskalaciji“, rekao je Saks. Ali „videli smo u poslednjih nekoliko meseci da postoji nivo međuzavisnosti SAD i Kine i obe zemlje mogu naneti značajnu štetu jedna drugoj u ekonomskom domenu“.

Novi fokus: Tajvan

Ovaj novi NSS takođe se manje fokusira na osetljive geopolitičke žarišne tačke, rekli su stručnjaci. Na primer, Bajdenov NSS je pominjao nekoliko tekućih regionalnih sukoba, uključujući vojni puč u Mjanmaru i denuklearizaciju Korejskog poluostrva.

Za razliku od toga, ova verzija ne pominje Severnu Koreju ni jednom.

Jedino geopolitičko pitanje koje obrađuje je Tajvan – osetljiva tema oko koje Vašington već dugo balansira.

Komunistička partija Kine je obećala da će jednog dana preuzeti kontrolu nad ostrvom, po potrebi i silom, i vidi ovo pitanje kao jednu od svojih najvažnijih crvenih linija.

Vašington održava bliske neslužbene veze sa Tajvanom i po zakonu je obavezan da prodaje oružje ostrvu za njegovu samoodbranu – uprkos priznavanju Narodne Republike Kine kao jedinog legitimnog kineskog vlade i priznavanju Pekinga da je Tajvan deo Kine.

Međutim, iako SAD nikada nisu prihvatile zahtev KPK za suverenitet nad ostrvom, Vašington je uglavnom ostao neodređen po pitanju intervencije u slučaju kineskog napada, politiku poznatu kao „strateška nejasnoća“.

U najnovijem NSS-u, u poređenju sa prethodnim verzijama koje su samo kratko pominjale Tajvan, Tramp je posvetio više pasusa ostrvu – naglašavajući njegovu povećanu važnost u njegovoj agendi, prema rečima Saksa.

„Pravično je da postoji veliki fokus na Tajvan, delimično zbog dominacije Tajvana u proizvodnji poluprovodnika, ali uglavnom zato što Tajvan pruža direktan pristup Drugom ostrvskom lancu i deli Severnu i Jugoistočnu Aziju na dva različita teatra“, piše u novom NSS-u.

„S obzirom na to da trećina globalne pomorske plovidbe godišnje prolazi kroz Južnokinesko more, ovo ima velike implikacije za američku ekonomiju. Stoga je odvraćanje od konflikta oko Tajvana, idealno očuvanjem vojne nadmoći, prioritet“, dodaje se, uz napomenu da SAD i njeni saveznici moraju povećati izdvajanja za odbranu kako bi sprečili „potencijalno neprijateljsku silu da nametne sistem naplate preko jedne od najvažnijih trgovačkih ruta na svetu“.

Ovo šalje snažnu poruku Pekingu o odvraćanju, što bi mogla biti dobra vest za Tajvan, rekao je Saks. Ali dokument je takođe ublažio svoj jezik na drugim mestima – navodeći da SAD „ne podržavaju nikakvu jednostranu promenu statusa quo u Tajvanskom moreuzu“, umesto prethodnog izraza „protivljenje“ svakoj takvoj promeni.

To bi Peking mogao da pozdravi – čineći deo NSS-a o Tajvanu zbunjujućim i punim mešanih poruka, dodao je Saks.

Odgovor kineskog Ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak bio je sličan – portparol Guo je pozvao SAD da „postupe sa pitanjem Tajvana s najvećom pažnjom“.

Ljudi na Tajvanu verovatno su u režimu „čekanja i posmatranja“, možda osećajući ambivalentnost ili neizvesnost o tome gde stoje prema novom NSS-u, rekla je Ven, saradnica Atlantic Council-a.

„Mislim da Tajvan gleda ka Vašingtonu da vidi da li će ovaj znak dobre volje i odgovornosti konačno dovesti do veće konsolidacije i predvidljivosti u čvrstoj američkoj podršci Tajvanu ubuduće“, dodala je.