Strazbur zahteva ono što BiH ne može da ispuni

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je presudu u korist Zlatana Begića, narodnog poslanika Demokratske fronte u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, iz reda Ostalih. Sud je utvrdio da je Begiću povređeno pravo da se kandiduje za predsednika i potpredsednike Federacije Bosne i Hercegovine, kao i za člana rukovodstva Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

Širi etnički okvir

Razlog za takvu odluku jeste etnički zasnovan izborni sistem, kojim su navedene funkcije rezervisane isključivo za pripadnike konstitutivnih naroda – Srbe, Bošnjake i Hrvate – dok se licima koja se izjašnjavaju kao Ostali uskraćuje mogućnost kandidovanja.

Prema tvrdnjama Demokratske fronte, takav princip dodatno je učvrstio visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit, kada je u izbornoj noći 2022. godine nametnuo izmene Izbornog zakona koje se odnose na funkcionisanje Doma naroda Parlamenta Federacije BiH.

„Za sudbinu ove zemlje ključno je da se spreče blokade institucija. Zbog toga sam nametnuo mere koje treba da unaprede funkcionalnost institucija u Federaciji BiH“, izjavio je Šmit u izbornoj noći pre četiri godine.

Međutim, izmene nametnute kroz Izborni zakon i Ustav Federacije dodatno su proširile etnički okvir na koji je Evropski sud za ljudska prava ukazivao u svim prethodnim presudama.

Sud je utvrdio da konstitutivni narodi uživaju privilegovan položaj, budući da je postojeći politički sistem etničku pripadnost učinio važnijom od svih drugih kriterijuma, čime su dodatno produbljene etničke podele u zemlji.

Izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine

„S obzirom na to da je visoki predstavnik u izbornoj noći doneo pravila na kojima se zasniva diskriminacija, kao podnosilac predstavke pozivam ga da donese novu odluku kojom će ispraviti učinjeno i uskladiti deo izbornog sistema koji se odnosi na izbor predsednika i dva potpredsednika Federacije BiH sa Protokolom 12 Evropske konvencije, odnosno sa presudom Evropskog suda za ljudska prava“, izjavio je Begić, naglasivši da u suprotnom visoki predstavnik gubi kredibilitet.

Iz Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, međutim, poručuju da je Evropski sud za ljudska prava samo potvrdio stav koji je ranije zauzeo Ustavni sud BiH, prema kojem je neophodno omogućiti i pripadnicima Ostalih pristup funkcijama predsednika i potpredsednika entiteta. U odgovoru za Dojče vele, iz OHR-a navode da je visoki predstavnik jasno stavio do znanja da ne namerava da samostalno reguliše to pitanje.

„Izmene koje je visoki predstavnik nametnuo 2022. godine odnosile su se isključivo na pitanje funkcionalnosti Federacije Bosne i Hercegovine. S obzirom na to da je Sud odbacio kao nedopušten predmet koji je Demokratska fronta pokrenula protiv odluke visokog predstavnika, može se zaključiti da je Sud prihvatio takvu pravnu pretpostavku“, navodi se u saopštenju OHR-a.

Poziv na promenu Ustava

Iz OHR-a dodatno ističu da se ovo pitanje ne može posmatrati odvojeno od sprovođenja presuda iz grupe predmeta Sejdić–Finci, na šta je Ustavni sud BiH više puta ukazivao. Zbog toga visoki predstavnik poziva političke stranke da započnu razmatranje načina za uklanjanje diskriminatornih odredaba iz pravnog sistema.

„Izborna godina predstavlja naročito osetljiv period za rešavanje ovako važnih pitanja. Ipak, visoki predstavnik smatra da je već sada neophodno pokrenuti smirenu i racionalnu raspravu o tome kako Bosna i Hercegovina može, zajedničkim naporima, započeti proces izmena i dopuna Ustava, s ciljem okončanja diskriminacije“, naveli su iz OHR-a.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine odbila je Begićevu kandidaturu 2023. godine, pozivajući se na izmene Izbornog zakona iz 2022. godine. Odluku CIK-a potvrdili su i domaći sudovi, ali je Evropski sud za ljudska prava presudio da je time prekršen član 1 Protokola 12 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Bosni i Hercegovini je naloženo da isplati 10000 evra na ime troškova postupka, uz obavezu sprovođenja sistemskih izmena zakona i Ustava Federacije BiH.

Dok Demokratska fronta ovu presudu vidi kao presedan za sve pripadnike Ostalih i najavljuje inicijative za reformu Izbornog zakona, Ustavni sud BiH je 2025. godine potvrdio stav da odluke visokog predstavnika imaju snagu „iznad Ustava“, čime su intervencije Kristijana Šmita izuzete od domaće sudske kontrole.

Odgovornost države

Doktor pravnih nauka Milan Blagojević smatra da se odluka Evropskog suda za ljudska prava posredno odnosi na amandmane koje je Kristijan Šmit u oktobru 2022. godine nametnuo Ustavu Federacije BiH, u delu koji reguliše izbor predsednika i potpredsednika Federacije. Prema njegovim rečima, Sud nijednog trenutka nije doveo u pitanje legitimitet visokog predstavnika niti njegovu nadležnost da nametne navedene amandmane.

„Evropski sud je tu činjenicu prihvatio kao pravno relevantnu, budući da u obrazloženju odluke nije naveo da je predstavku Zlatana Begića usvojio zato što amandmane na Ustav Federacije BiH ne može nametati pojedinac, već isključivo parlament tog entiteta“, istakao je Blagojević.

Presuda u predmetu „Begić“ predstavlja nastavak niza odluka donetih protiv Bosne i Hercegovine. Još 2009. godine, u predmetu Sejdić i Finci, Sud u Strazburu utvrdio je diskriminaciju zbog zabrane kandidovanja Ostalih za Predsedništvo BiH. Usledile su presude Zornić iz 2014. godine, koje su se odnosile na etnička ograničenja na lokalnom nivou, kao i presuda Pilav iz 2016. godine, koja se ticala etničkih kvota u entitetima. Nijedna od ovih presuda nije u potpunosti sprovedena, čime je evropski put BiH blokiran više od decenije.

Suština ovih postupaka ogleda se u činjenici da licima koja ne pripadaju konstitutivnim narodima nije omogućeno ravnopravno učešće u izbornom procesu. Međutim, kako ističu pravni stručnjaci, reč je o diskriminaciji koja proizlazi iz ustavnog uređenja, a ne o neposrednoj povredi osnovnih prava.

Blagojević zaključuje da je država ta koja uređuje svoj pravni poredak, a ne Evropski sud za ljudska prava. Evropska konvencija zahteva od država potpisnica da, u okviru prava koja garantuju određenom krugu lica, ne uvode diskriminaciju među tim licima.

„Evropska konvencija ne zabranjuje Federaciji Bosne i Hercegovine da u svom Ustavu propiše da predsednik i dva potpredsednika tog entiteta mogu biti isključivo pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda, jer je to pitanje unutrašnjeg državnog uređenja“, zaključuje Blagojević.

Granice Dejtonskog sporazuma

Analitičari ocenjuju da bi sprovođenje presude zahtevalo suštinske promene, uključujući izmene Ustava Federacije BiH radi omogućavanja otvorenog kandidovanja, ukidanje etničkih rezervi u rukovodstvima entiteta i državnih institucija, kao i preispitivanje pristupa OHR-a nametanju odluka. Bez takvih reformi, Bosna i Hercegovina ostaje zarobljena između dejtonskog ustavnog okvira i obaveza koje proizlaze iz članstva u Savetu Evrope.

Ministar pravde u Savetu ministara BiH Davor Bunoza izjavio je da će se presude početi primenjivati tek kada prestanu da budu sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva.

„I u poslednjoj presudi u predmetu Kovačević, kao i u rezoluciji Saveta Evrope, jasno se ukazuje na presude Sejdić–Finci, Pudarić i druge, koje se odnose na pravo na kandidaturu. Isto važi i za dve apelacije u predmetu Begić. Ta pitanja je moguće rešiti, ali su pojedine političke stranke uvek nastojale da kroz njih ostvare sopstvene ciljeve“, rekao je Bunoza.

Bez suštinskih reformi, ova presuda, prema oceni stručnjaka, završiće kao još jedna neprimenjena odluka, dok će Ostali i dalje ostati na marginama političkog odlučivanja. Presuda „Begić“ tako prevazilazi pravni okvir i predstavlja politički test granica dejtonskog sistema.

Strane u postupku imaju rok od tri meseca da zatraže upućivanje predmeta Velikom veću Evropskog suda za ljudska prava. Ukoliko takav zahtev ne bude podnet ili bude odbijen, presuda će postati konačna i biće prosleđena Komitetu ministara Saveta Evrope radi nadzora nad njenim izvršenjem.