Foto: EPA / LUKAS COCH Predsednik SAD Donald Tramp neće dobiti Nobelovu nagradu za mir, koju toliko priželjkuje, jer razgrađuje međunarodni poredak koji komitet za dodelu nagrade izuzetno ceni, tvrde stručnjaci.
Njegovo lobiranje će verovatno imati i kontraproduktivan efekat. Komitet koji dodeljuje Nobelovu nagradu preferira da radi nezavisno, rekao je jedan od članova za Rojters, ističući da se štite od spoljnog pritiska, preneo je N1.
Umesto toga, petočlano telo možda će želeti da istakne neku humanitarnu organizaciju koja deluje u sve težem okruženju, delimično i zbog Trampovih smanjenja američke pomoći. Proglašenje dobitnika biće 10. oktobra.
To bi moglo značiti da bi nagradu mogao dobiti UNHCR – agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, UNICEF – dečja agencija UN-a, Crveni krst, Lekari bez granica, ili neka lokalna inicijativa poput sudanskih „Soba za hitni odgovor“ (Emergency Response Rooms), piše Rojters.
„On nema nikakve šanse da dobije Nobelovu nagradu za mir,“ rekao je Asle Sven, istoričar koji proučava tu nagradu, navodeći kao razloge Trampovu podršku Izraelu u ratu u Gazi i njegove pokušaje približavanja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Prema testamentu Alfreda Nobela, koji je osnovao nagradu, ona bi trebalo da se dodeli osobi „koja je najviše ili najbolje doprinela zbližavanju među narodima“.
To, prema mišljenju Nine Greger, direktorke Instituta za istraživanje mira u Oslu, Donald Tramp ne čini.
„On je povukao SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i iz Pariskog sporazuma o klimi, pokrenuo je trgovinski rat protiv starih prijatelja i saveznika. To nije baš ono na šta pomislimo kada govorimo o miroljubivom predsedniku ili nekome ko je istinski zainteresovan za promovisanje mira“, rekla je.
I ranije je bilo neočekivanih pobednika
Naravno, mnogi iznenađujući kandidati su ranije dobili Nobelovu nagradu za mir – Barak Obama je, na primer, dobio nagradu manje od osam meseci nakon što je postao predsednik SAD, a savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Henri Kisindžer dobio je nagradu usred Vijetnamskog rata.
Ako bi Tramp uspeo da izvrši pritisak na Putina da okonča rat u Ukrajini, ili na izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da zaustavi rat u Gazi, mogao bi postati predmet razmatranja kao mogući kandidat, rekla je Greger.
Intenzivna lobiranja
Mnogi su lobirali kako bi osvojili Nobelovu nagradu za mir, ali niko nije to radio intenzivnije od Trampa. On je više puta koristio svoju poziciju predsednika SAD da tvrdi kako zaslužuje nagradu, uključujući i u govoru pred Generalnom skupštinom UN u utorak.
Međutim, lobiranje uglavnom ima suprotan efekat, prema rečima zamenika predsedavajućeg sadašnjeg Norveškog nobelovog komiteta Asle Toje.
Ko bi mogao da dobije nagradu?
Pored neke humanitarne organizacije, komitet bi mogao da istakne i institucije UN, poput Međunarodnog suda pravde, ili čak same Ujedinjene nacije, koje ove godine obeležavaju 80 godina postojanja.
Takođe bi mogao da ukaže na novinare, nakon godine u kojoj je više novinara nego ikad stradalo izveštavajući s terena — većina njih u Gazi.
U tom slučaju, nagrada bi mogla da ode Komitetu za zaštitu novinara ili organizaciji Reporteri bez granica.
Mogao bi takođe da istakne lokalne mirotvorce koji pregovaraju o prekidu vatre i pristupu humanitarnoj pomoći u zonama sukoba, kao što su mirovni komiteti u Centralnoafričkoj Republici, Mreža za izgradnju mira u Zapadnoj Africi…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
