„Nijedna godina nije bila toliko zabrinjavajuća“: Ovo su neki od glavnih sukoba koji su obeležili 2025, nekima se ne nazire kraj

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi trenutni sukob u njegovoj zemlji mogao da eskalira u svetski rat. Nakon gotovo šezdeset godina praćenja sukoba, imam neprijatan osećaj da je u pravu, piše u svom tekstu Džon Simpson, spoljnopolitički urednik BBC-ija.

Tokom proteklih 12 meseci sukobi u svetu su ostali na stabilnom nivou. Od 1. decembra 2024. do 28. novembra 2025. godine zabeleženo je 204.605 „konfliktnih događaja“ u poređenju sa 208.219 događaja 12 meseci ranije, pokazuju podaci ACLED-a ((Armed Conflict Location & Event Data – Podaci o lokacijama i događajima oružanih sukoba), nezavisnog, nepristrasnog globalnog monitora koji prikuplja, analizira i mapira podatke o sukobima i protestima.

Kako se navodi, nivo nasilja u ratovima u Ukrajini i Palestini i dalje se povećava, doprinoseći sa preko četrdeset odsto sukoba u proteklih 12 meseci.

Građanski ratovi u Mjanmaru i Sudanu nastavljeni su na visokom nivou, a nasilje bandi i dalje pokreće sukobe – Brazil, Ekvador, Haiti i Meksiko su među deset zemalja sa najozbiljnijim nasiljem na svetu.

Borbe u Siriji, dodaje se, nastavljene su uprkos padu predsednika Bašara el Asada, a u Nigeriji nije bilo predaha od složenog mozaika regionalnih sukoba.

U Pakistanu, zbog intenziviranja islamističkih i separatističkih pobuna na periferiji zemlje, što je pogoršano ponekad eksplozivnim odnosima sa susedima, dovelo je do daljeg pogoršanja već napetog bezbednosnog okruženja.

Rat u Ukrajini

Rusko-ukrajinski rat, posebno od potpune invazije Rusije u februaru 2022. godine, postao je najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata. Broj žrtava sa obe strane ostaje nejasan, ali zapadni izvori veruju da je oko 350.000 ljudi direktno ubijeno u ratu od 2022. godine, piše statista.com.

Prema ovim izvorima, poginulo je otprilike 250.000 ruskih boraca i zabeleženo je nekoliko stotina civilnih gubitaka dok je broj poginulih ukrajinskih boraca gotovo 100.000 sa do 15.000 civilnih gubitaka.

Ukupan broj žrtava (tj. poginulih, ranjenih, nestalih ili zarobljenih) je negde oko milion na ruskoj strani i skoro 500.000 na ukrajinskoj strani. Pored toga, preko pet miliona Ukrajinaca sada žive kao izbeglice u drugim zemljama dok je skoro četiri miliona interno raseljeno od početka 2025. godine.

Rusija je sredinom godine kontrolisala oko dvadeset odsto teritorija međunarodno priznatih kao Ukrajina. Procene ekonomske štete za Ukrajinu su na oko 590 milijardi američkih dolara, što je tri puta više od predratnog BDP-a Ukrajine.

Nakon zastoja tokom 2023. godine Rusija je ostvarila postepene teritorijalne dobitke tokom 2024. i 2025. Ukrajinske snage su pokrenule iznenadnu invaziju na ruski Kurski region u avgustu 2024, zauzevši otprilike hiljadu kvadratnih kilometara teritorije za manje od nedelju dana, ali je preko polovine teritorije vraćeno do decembra, a ukrajinske snage su zadržale samo mali deo ove teritorije od sredine 2025. godine.

Ova invazija je delimično bila pokušaj da se ruske snage preusmere iz područja Ukrajine visokog prioriteta i stvore mogućnosti za kontraofanzivu. Međutim, Rusija je odbila invaziju povlačenjem pojačanja iz drugih područja, a ruske snage su takođe dobijale podršku od severnokorejskih kopnenih snaga.

Godina za nama je počela sa velikom neizvesnošću na ukrajinskoj strani zbog ponovnog izbora Donalda Trampa za američkog predsednika, koji je redovno kritikovao podršku SAD Ukrajini. Od stupanja na dužnost u januaru Trampova javna podrška Ukrajini i njegov odnos sa Zelenskim su varirali.

Zapadne zemlje su u ovom periodu povećale vojnu podršku Ukrajini, a kako je rat napredovao, nekoliko zemalja je ukinulo ograničenja u vezi sa oružjem za Ukrajinu, dozvoljavajući joj da koristi to oružje za napade na ciljeve u Rusiji.

U 2025. je zabeleženo povećanje obima raketnih napada i napada bespilotnim letelicama sa obe strane, a najveći napadi bespilotnim letelicama u ratu dogodili su se u prvoj polovini godine.

Ovaj povećani intenzitet može biti znak da obe strane pokušavaju da steknu prednost za mirovne pregovore, koji su postali istaknutiji 2025. godine, ali još nema znakova trajnijeg sporazuma.

Izraelci-Palestinci

Od početka avgusta 2025. preko 60.000 Palestinaca i 1.700 Izraelaca (uključujući 1.200 u napadu 7. oktobra) ubijeno je u dvadesetomesečnoj izraelskoj invaziji na Pojas Gaze, prema zvaničnim izvorima iz Izraela i Palestine, piše statista.com.

Međutim, brojke iz drugih izvora variraju, a izvori poput UN veruju da je brojka za Gazu znatno potcenjena jer se veliki broj Palestinaca još uvek vodi kao nestao, a ne uključuje smrtne slučajeve od uzroka koji se mogu sprečiti, kao što su bolesti, neuhranjenost ili poremećaj zdravstvenih usluga.

Zbog destrukcije i manjka pomoći u Gazi je zabeležena jedna od najvećih humanitarnih katastrofa, izazvanih ljudskim delovanjem u jednom od najgušće naseljenih područja na svetu dok je izraelska blokada ozbiljno ograničila ljude i pomoć kada je reč o prelasku granica Gaze.

Preko 90 odsto stanovništva je raseljeno (mnogi više puta) od početka invazije, a svi u Gazi se sada suočavaju sa visokim nivoom nesigurnosti u snabdevanju hranom. Gotovo četvrtina je u opasnosti od gladi.

Preko 70 odsto objekata (uključujući 92 odsto stambenih objekata) je uništeno ili oštećeno dok je preko polovine bolnica i zdravstvenih ustanova u Gazi zatvoreno, a one koje su u funkciji su samo delimično funkcionalne.

Izrael je pokrenuo invaziju sa ciljem da porazi Hamas i oslobodi 251 taoca otetih 7. oktobra – od sredine juna u Gazi je ostalo pedeset talaca iako se pretpostavlja da je samo 23 živo. U borbi protiv Hamasa, Izraelske odbrambene snage (IDF) su izgubile približno 425 vojnika od oktobra 2023. godine i tvrde da su ubile preko 20.000 boraca Hamasa.

Godina za nama je počela dvomesečnim prekidom vatre u Gazi, sporazumom prema kojem bi se preostali izraelski taoci oslobodili u nekoliko faza u zamenu za hiljade palestinskih zatvorenika, povećane isporuke pomoći i planove za dalje pregovore o trajnom prekidu vatre. Primirje nije otišlo dalje od prve faze, a Izrael je nastavio invaziju 18. marta.

Sukob u Palestini nije ograničen samo na Gazu sa značajnim porastom nasilja na Zapadnoj obali od oktobra 2023. godine.

Kriza na Bliskom istoku posle 2023.

Širom Bliskog istoka hiljade ljudi je ubijeno, a desetine hiljada povređeno u sukobima Izraela sa Iranom, Libanom, Sirijom i Jemenom. Najviše ubijenih je u Libanu, u izraelskom ratu sa Hezbolahom, gde su prekogranični napadi rezultirali stotinama smrtnih slučajeva, a stotine hiljada ljudi je evakuisano sa obe strane granice.

Borbe su eskalirale dvomesečnom kopnenom invazijom Izraela krajem 2024. godine, kojom je uspostavljena tampon-zona dublje u libanskoj teritoriji, pre nego što je prekid vatre dogovoren u novembru 2024. (iako su vazdušni napadi nastavljeni).

Na istoku, svrgavanje režima Bašara al Asada u Siriji u decembru 2024. godine poslalo je udarne talase širom regiona, a odmah nakon toga usledila je invazija Izraela izvan Golanske visoravni, proširujući svoju tampon-zonu.

Niz vazdušnih udara na vojne baze prethodne vlade takođe je ograničio sposobnost nove vlade da se ponovo naoruža – izraelski vazdušni udari su se nastavili tokom cele 2025. godine, ali nova sirijska vlada od juna izgleda traži mirovni sporazum sa Izraelom kao deo svoje posleratne obnove.

Dalje, Huti milicija u Jemenu je pokrenula brojne raketne napade na Izrael i zapadne teretne brodove u Crvenom moru u znak protesta zbog izraelskih akcija u Gazi. Velika Britanija i SAD su podržavale Izrael u njihovoj odmazdi protiv Huta tokom 2024. godine; neprijateljstva su se stišala tokom primirja u Gazi ove godine; zatim je usledio niz američkih napada od marta do maja, nakon čega je usledilo primirje, koje je uglavnom trajalo do jula.

Međutim, najznačajniji razvoj događaja u 2025. bio je dvanaestodnevni rat Izraela sa Iranom. Iran i Izrael su se tokom 2024. upustili u niz ciljanijih uzajamnih napada; bili su ograničeni u poređenju sa drugim izraelskim ofanzivama, ali su bili efikasni u uništavanju ključnih lidera u iranskoj sferi uticaja i slabljenju njegove vazdušne odbrane, piše statista.com.

Trineastog juna 2025. godine Izrael je potom pokrenuo iznenadni talas vazdušnih napada (uz podršku izraelskih agenata u Iranu) koji su dodatno oslabili njegovu vazdušnu odbranu, pre nego što su ubili nekoliko istaknutih vojnih i političkih lidera, kao i mnoge od vodećih iranskih nuklearnih fizičara.

Izrael je tvrdio da mu je cilj bio da spreči Iran da razvije nuklearno oružje iako su Iran i SAD zakazali pregovore o iranskom nuklearnom programu za 15. jun, koji su potom otkazani. Tokom narednih dana, i Izrael i Iran su se bavili uzajamnim vazdušnim napadima; procene žrtava nisu jasne, ali iranski izvori tvrde da je bilo između 600 i hiljadu žrtava dok je oko trideset Izraelaca poginulo, a hiljade ljudi je ranjeno na obe strane.

Sjedinjene Države su se takođe pridružile izraelskom napadu 22. juna, sa tri velika udara na iranska nuklearna postrojenja. Napad na iransko glavno postrojenje za obogaćivanje urana Fordou bio je posebno značajan jer se nalazi duboko pod zemljom (nepoznata udaljenost), a veruje se da su Sjedinjene Države jedina zemlja sa oružjem koje može da ga dosegne. Međutim, efikasnost udara na iranski nuklearni program ostaje nejasna.

Iran je uzvratio udarima na američku bazu u Kataru i postojala je velika zabrinutost da će to eskalirati u veliki sukob između SAD i Irana, ali je prekid vatre između Irana i Izraela stupio na snagu 24. juna i neprijateljstva su se od tada stišala.

Sudanski građanski rat

Sudanski građanski rat je ušao u svoju treću godinu u aprilu i sada je najveća humanitarna kriza na svetu. Ne postoji zvaničan broj žrtava, ali prema procenama od kraja 2024. rat je odneo150.000 civilnih žrtava dok je ukupan broj žrtava boraca i civila sredinom 2025. godine bio sigurno mnogo veći. Preko devet miliona ljudi je interno raseljeno od početka borbi, a još tri miliona je pobeglo u susedne zemlje.

Sudan ima procenjenu populaciju od oko pedeset miliona, od kojih je za oko dve trećine potrebna pomoć od sredine 2025. godine, a njegova neverovatno mlada populacija znači da je 16 miliona onih kojima je potrebna pomoć deca.

Rat je u senci raširenih kršenja ljudskih prava, a nekoliko međunarodnih izvora tvrdi da su Snage za brzu podršku i njihovi saveznici počinili genocid u Darfuru, pored drugih masakra, masovnih silovanja i ratnih zločina.

Rat je počeo u aprilu 2023. kada su se Snage za brzu podršku (RSF) odvojile od Sudanskih oružanih snaga (SAF), koje su predvodile vladu od vojnog puča 2021. godine. Ovo je treći građanski rat u Sudanu od sticanja nezavisnosti od Britanije 1956. godine, a zemlja je konstantno jedna od najnestabilnijih nacija na svetu od sticanja nezavisnosti, sa više državnih udara i pokušaja pučeva nego bilo koja druga zemlja od Drugog svetskog rata.

Od sredine 2025. godine, RSF kontroliše veći deo jugozapadnog kvartila zemlje (Darfur) dok SAF kontroliše većinu preostalog dela, uključujući i glavni grad Kartum. Kontrola nad Kartumom bila je centralna tačka rata, ali ponovno zauzimanje grada od strane SAF-a u martu 2025. godine smatrano je značajnom prekretnicom.

Iako je u pitanju građanski rat, postoji značajan međunarodni element, gde Libija, Kenija i UAE podržavaju RSF; Egipat, Turska i Saudijska Arabija podržavaju SAF. Iako postoje dokazi da su obe strane u različitim trenucima dobijale podršku od Rusije, Irana i Kine, mnoge od ovih zemalja negiraju zvanično učešće u sukobu zbog embarga UN na oružje.

Pored toga, sve veće tenzije u Južnom Sudanu ove godine dovele su do strahova od izbijanja još jednog građanskog rata u regionu. Iako one proizilaze iz sasvim drugog problema, nesumnjivo bi dovelo do prelivanja i spajanja dva sukoba, ukazuje statista.com.

Demokratska Republika Kongo

U godini koja je za nama došlo je do eskalacije sukoba u istočnoj Demokratskoj Republici Kongo, području koje pogađaju decenije pobuna, borbi i nestabilnosti. Preko 7.000 ljudi je ubijeno kao direktna posledica sukoba u januaru i februaru 2025. godine.

Međutim, širi sukob i njegovo ometanje humanitarne pomoći, snabdevanja hranom i zdravstvenih usluga znači da je stvarni broj žrtava mnogo veći. Procene ukazuju da je preko pet miliona ljudi interno raseljeno u tri najpogođenije provincije – Ituri, Severni Kivu i Južni Kivu – od ukupno 6,9 miliona interno raseljenih lica u DR Kongu.

Paravojne jedinice koje su u to umešane optužene su za ratne zločine i raširena zlostavljanja, sa visokim stopama seksualnog nasilja, vansudskih ubistava i pljački; iako su vladine i savezničke snage takođe optužene za zlostavljanja.

Region se nalazi duž granica DR Konga sa Ugandom, Ruandom i Burundijem, gde se naoružane grupe bore za kontrolu nad unosnim rudnicima koji proizvode resurse kao što su koltan, zlato i kalaj.

Indijsko-pakistanski sukob

Ove godine je zabeležen i četvorodnevni sukob između Indije i Pakistana u maju. Od podele 1947. godine odnosi između suseda su prilično neprijateljski, a obe strane su učestvovale u nekoliko kratkih sukoba, obično u vezi sa spornim regionom Kašmira na severu.
Obe zemlje su nuklearne sile. Indija je najmnogoljudnija zemlja na svetu, Pakistan peta po broju stanovnika. Indija ima drugu najveću aktivnu vojsku na svetu, a Pakistan je sedmom mestu. Rat velikih razmera između njih dve bi nesumnjivo imao razorne posledice sa globalnim reperkusijama.

Separatisti u Kašmiru kojim upravlja Indija su 22. aprila 2025. izvršili teroristički napad, ubivši 26 civila, posebno ciljajući hinduističke turiste. Kao odgovor, 7. maja, Indija je pokrenula talas napada na vojne i paravojne mete u Pakistanu, koje je optužila da podržavaju teroristički napad. Pakistan je to negirao i uzvratio sopstvenim napadima.

Tokom naredna četiri dana obe strane su razmenile niz raketnih napada, napada dronovima, kao i kopnenih sukoba, što je rezultiralo sa skoro trideset ubijenih u Indiji (ne računajući napad 22. aprila) i preko pedeset u Pakistanu, od čega je otprilike 75 odsto poginulih civila.

Primirje je dogovoreno 10. maja i uprkos nekim kršenjima sledećeg dana, ono se čvrsto održalo, a prekogranični odnosi su se uglavnom vratili na norme pre sukoba.

Građanski rat u Mjanmaru

Od 2021. građanski rat u Mjanmaru je rezultirao sa preko 80.000 ubijenih, preko tri miliona ljudi je interno raseljeno, a još milion ljudi je pobeglo iz zemlje.

Mjanmar ima populaciju od oko 55 miliona ljudi, jedna je od najsiromašnijih zemalja u Aziji, a od sticanja nezavisnosti 1948. zemlja je na gotovo stalnom udaru serija pobuna. Trenutni rat se smatra najfragmentiranijim na svetu, u kojem učestvuje najmanje 1.600 različitih etničkih i političkih grupa sa mnoštvom saveza i ciljeva.

Najveća sila je burmanska vojska Tatmadav, koja je preuzela kontrolu nad vladom u puču 2021. nakon decenije demokratizacije, a njihovo preuzimanje vlasti dovelo je do velikih javnih protesta i eskalacije borbi širom zemlje.

Burmanska vlada u egzilu (NUG) u ogromnoj meri podržava pobunjenike. Tokom građanskog rata, vojna hunta je optužena za brojne ratne zločine, uključujući upotrebu hemijskog oružja, bombardovanje civila i uništavanje imovine, kao i za zločine protiv čovečnosti kao što su seksualno nasilje tokom rata, vansudska ubistva i mučenje.

Sukobi u Podsaharskoj Africi

U Zapadnoj Africi, razne islamističke grupe su aktivne u Nigeru, Maliju i Burkini Faso, uključujući Džamaat Nusrat al-Islam val-Muslimin (JNIM) i Islamsku državu, pri čemu je 14 odsto stanovništva Malija izloženo sukobu.

Sve tri zemlje su zabeležile vojne državne udare u poslednjih pet godina, kao deo pojasa pučeva koji se proteže preko Zapadne Afrike, Centralne Afrike i Sahela, pri čemu novi vladari sarađuju sa ruskom plaćeničkom grupom Vagner u borbi protiv pobunjenika, ali do sada nisu uspeli da stabilizuju zemlje.

Stručnjaci se plaše da će se terorističke aktivnosti proširiti na druge zemlje u regionu, kao što su Gana, Obala Slonovače i Benin. U međuvremenu, novi lideri u Maliju, Nigeru i Burkini Faso okrenuli su se protiv bivše kolonijalne sile Francuske, kao i protiv SAD, proterujući vojnike koji su tamo bili stacionirani, signalizirajući veliku promenu u pristupu prema Zapadu.

Islamska država je takođe aktivna na severoistoku Mozambika, gde se bori protiv vladinih snaga od 2017. godine. Pored toga, zemlja je u previranju nakon spornih opštih izbora održanih u oktobru 2024. godine. Demonstracije protiv rezultata izbora brutalno je ugušila država, a prijavljeno je najmanje 250 mrtvih.