Analiza: „Zaplenite ruski novac i prestanite da odugovlačite“

Ali odugovlačenje je u samom srcu sistema. To možda ne predstavlja veliki problem za nešton drugo ali kada se radi o budućnosti Evrope, neki kažu o njenom trenutnom postojanju, odugovlačenje ima svoju cenu, piše u analizi za Centar za evopske analize Timoti Eš, viši strateg za tržišta u razvoju u RBC BlueBay Asset Management i saradnik Četam haus na programu za Rusiju i Evroaziju.

Dok je u novembru odlučila da odloži odluku o predaji najmanje 140 milijardi evra (162 milijarde dolara) zamrznutih sredstava Centralne banke Rusije (CBR) Ukrajini, EU je zapravo bacila kocku.

Bez njenog znanja, SAD i Rusija su vodile pregovore o novom planu od 28 tačaka za „mir“ u Ukrajini, koji je uključivao odredbe o korišćenju tih zamrznutih sredstava. Takav sporazum ne bi samo oduzeo Ukrajini ono što bi moglo biti njena finansijska linija spasa, već bi okončao i trenutni sistem (manjih) zajmova zasnovanih na tim sredstvima.

Jedan od razloga zbog kojih su evropske vlade i Evropska komisija bile toliko uzdrmane tim planom upravo je to. On ugrožava ne samo Ukrajinu već i buduću podršku čitavog kontinenta. Zabrinuti evropski diplomate uložili su mnogo napora da uklone te tačke iz plana na kojem sada rade Trampova administracija i Ukrajina.

Moguće je da će u tome uspeti. Ali zar čak i belgijska vlada, koja je bila glavna prepreka napretku, sada ne razume šta je na kocki? Nadajmo se da razume.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen rekla je ove nedelje poslanicima Evropskog parlamenta da će Komisija konačno objaviti pravni okvir koji će omogućiti korišćenje imobilisanih sredstava CBR-a za odobravanje zajmova Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra.

Komisija je navodno ubrzavala ovaj posao 26. novembra, što bi moglo biti samo uljudan izraz za paniku. Ujedinjeno Kraljevstvo, sa oko 32 milijarde dolara ruskih sredstava, takođe će doprineti, a možda će to učiniti i druge zemlje, uključujući Japan.

Vitkof–Dimitrijev plan od 28 tačaka predviđao bi da se Ukrajini dodeli samo 100 milijardi dolara od procenjenih više od 300 milijardi dolara imobilisanih sredstava CBR-a u zapadnim jurisdikcijama.

Tačnije, korisnik bi bila zajednička američko–ukrajinska investiciona struktura, pri čemu bi SAD dobile 50 odsto profita.

Još zabrinjavajuće, iz evropske perspektive, ostatak sredstava CBR-a vratio bi se Rusiji, ponovo za upotrebu u partnerstvu sa SAD.

To ne bi samo ostavilo ogromnu rupu u postojećim planovima Evropske komisije da iskoristi sredstva CBR-a za pokrivanje gore pomenutog finansijskog jaza Ukrajine, već bi zemlje G7 ponovo bile odgovorne za 50 milijardi dolara u okviru Posebnog aranžmana o prihodima (ERA), gde se budući prihodi od kamata na imobilisana sredstva CBR-a koriste za finansiranje Ukrajine do danas.

Ako više nema imobilisanih osnovnih sredstava, nema ni izvora prihoda.

Imamo problem, Hjustone ili Brisele.

Evropska komisija i dalje je sklona svom modelu reparacionog zajma (RL). On ne podrazumeva formalnu zaplenu sredstva CBR-a, već njihovu kreativnu prenamenu. Sredstva bi bila premeštena iz Euroclear-a i drugih depozitorijuma u kojima se nalaze, preko Evropske centralne banke/EU, koja izdaje dužnički instrument, a zatim se kroz RL prosleđuju Ukrajini kao zajam.

RL je dugoročni instrument bez kupona (zero-coupon), koji podrazumeva otplatu nakon što Ukrajina primi reparacije od Rusije.

Ako se to ne dogodi i/ili ako se imobilizacija ukine – bilo odlukom suda, bilo neuspehom EU da zadrži jednoglasnost o sankcijama – EU tada snosi pun rizik i potencijalno celokupnih 140+ milijardi evra.

Euroclear u Belgiji smatra se čuvarom najvećeg dela ovih sredstava u EU, verovatno oko 190 milijardi evra. I gle iznenađenja – Belgija i Euroclear vodili su efektivne kampanje poslednje tri i po godine kako bi odbili napore da se ta sredstva iskoriste.

Belgija se žalila da bi takav potez mogao biti proglašen nezakonitim i da bi je zbog toga izložio potencijalnim potraživanjima u vrednosti od stotina milijardi evra, kao i drugim štetnim potezima Rusije. Takođe se tvrdilo da bi takav potez mogao potkopati poverenje u evro i sam Euroclear, koji je sistemski važan za globalna tržišta.

Belgija ima određene razloge za zabrinutost (iako je jasno da se ti rizici mogu ublažiti).

Ali teško je imati mnogo razumevanja za belgijsku poziciju kada njena vlada i dalje sedi na više od 4 milijarde evra ekstra profita ostvarenog zahvaljujući imobilisanim sredstvima CBR-a tokom 2022–2023, što je više nego nadoknadilo njene sopstvene obaveze pomoći Ukrajini. Belgija je stoga jedan od najmanjih neto donatora Ukrajini.

I ostaje utisak da je Belgija „švercer“ koji se oslanja na druge NATO saveznike i sada na Ukrajinu za sopstvenu odbranu, s obzirom na to da je decenijama na samom dnu NATO rang liste po izdvajanjima za odbranu.

Belgijski premijer Bart de Vevel glasno se protivio korišćenju imobilisanih sredstava CBR-a, ali je mnogo tiše govorio o alternativama.

Realistična alternativa je evropski poreski obveznik, a posebno nemački poreski obveznik – što razumeju i prihvataju Nemci, koji sada praktično predvode tvrdu geostratešku politiku Evrope. Finansijski teret predvodi kancelar Fridrih Merc zajedno sa svojom sunarodnicom, Ursulom fon der Lajen.

Evropa je možda učinila dovoljno da spase situaciju i usput pokrije potrebe Ukrajine za finansiranjem. Ali ova situacija je nastala zbog urođene sklonosti EU ka odugovlačenju.

Moramo izvući poruku, naglašava Eš, jer ako ne finansiramo Ukrajinu, ona gubi rat, a zatim troškovi za Evropu – u vidu daleko većih izdvajanja za odbranu – skaču na verovatno dodatnih 1 bilion evra godišnje.

Obe brojke bi značile značajno veće budžetske deficite, više zaduživanja, više kamatne stope, niži rast i slabiji evro.