Foto: Shutterstock/ByDroneVideosZvaničnici administracije predsednika SAD Donalda Trampa obišli su Alkatraz, nekada ozloglašeno zatvorsko ostrvo u ledenim vodama zaliva San Franciska koje Trampova administracija želi ponovo da otvori za zatvorenike.
Alkatraz – popularno poznat kao „Stena“ – nije korišćen kao zatvor decenijama. Sada je istorijska znamenitost koju svake godine posećuju milioni turista.
Poseta državne tužiteljke Pem Bondi i ministra unutrašnjih poslova Daga Burguma usledila je samo nekoliko meseci nakon što je Donald Tramp izrazio još snažnije uverenje da bi zatvor mogao ponovo da se koristi za smeštaj opasnih zatvorenika i da služi kao simbol zakona i reda u SAD, podseća BBC.
Ali stručnjaci kažu da renoviranje ruiniranih ostataka nekada impozantnog zatvora „uopšte nije realno“.
Šta je Alkatraz i ko je njegov vlasnik?
Smešten na ostrvu na oko dva kilometra od obale San Franciska, Alkatraz je prvobitno izgrađen kao pomorska odbrambena tvrđava, ali je početkom 20. veka obnovljen kao vojni zatvor.
Godine 1934. formalno je pretvoren u federalni zatvor – Federalni zatvor Alkatraz – u kojem su se nalazili ozloglašeni zatvorenici, uključujući gangstera Al Kaponea, Mikija Koena i Džordža „Majn Gan“ Kelija.
Zatvor je bio među najozloglašenijim u SAD u to vreme i smatralo se da je iz njega nemoguće pobeći zbog jakih struja i ledenih temperatura zaliva San Franciska.
Objekat je takođe postao poznat po američkom biografskom zatvorskom filmu „Bekstvo iz Alkatraza“ iz 1979. godine, koji je opisao bekstvo zatvorenika iz 1962. godine, sa Klintom Istvudom u ulozi vođe Frenka Morisa.
Takođe je to bilo mesto snimanja filma „Stena“ iz 1996. godine, sa Šonom Konerijem i Nikolasom Kejdžom u glavnim ulogama, o bivšem kapetanu SAS-a i hemičaru FBI-ja koji spasavaju taoce sa ostrva Alkatraz.
Kada je Alkatraz zatvoren?
Prema podacima Federalnog zavoda za zatvore (BOP), njegovo funkcionisanje je bilo skoro tri puta skuplje od rada drugih federalnih institucija i na kraju ga je zatvorio državni tužilac Robert Kenedi 1963. godine.
Ostrvo i zatvor su sada muzej kojim upravlja Nacionalna služba parkova. Više od 1,4 miliona ljudi ga poseti svake godine.
„Alkatraz je mesto gde se prošlost susreće sa sadašnjošću“, rekla je Kristin Lenerc, predsednica i izvršna direktorka Nacionalnih parkova Golden Gejt, u saopštenju poslatom Bi-Bi-Siju.
„To nas izaziva da slušamo, učimo i prenosimo priče koje i danas oblikuju naš svet“, dodala je.
Da li je ranije razmatrano njegovo ponovno otvaranje?
Donald Tramp nije prvi predsednik koji je razmišljao o ponovnom otvaranju objekta kao pritvorskog centra.
Godine 1981, Alkatraz je bio jedno od 14 mesta koje je Reganova administracija razmatrala za smeštaj do 20.000 izbeglica koje su pobegle sa Kube na Floridu.
Lokacija je na kraju odbijena zbog svoje vrednosti kao istorijskog turističkog mesta i potpunog nedostatka adekvatnih objekata.
Šta je Donald Tramp rekao o Alkatrazu?
U objavi na Truth Social-u 4. maja, Tramp je prvo rekao da je naložio svojoj vladi da ponovo otvori i proširi ostrvski zatvor, rekavši da „Ameriku preterano dugo muče zlobni, nasilni i višestruki kriminalci“.
Obraćajući se novinarima u Beloj kući sledećeg dana, Tramp je rekao da, po njegovom mišljenju, Alkatraz „predstavlja nešto veoma snažno, veoma moćno“ – zakon i red.
„Potreban nam je zakon i red u ovoj zemlji“, rekao je. „Zato ćemo to razmotriti. Neki od ljudi ovde će veoma vredno raditi na tome.“
Iako je rekao da smatra ideju „zanimljivom“, Tramp je takođe priznao da je zatvor trenutno „velika grohota“ koja „rđa i truli“.
„To nekako predstavlja nešto što je i užasno i lepo i snažno i jadno“, rekao je.
Trampov “car granica“, Tom Homan, zadužen za suzbijanje imigracija, takođe je rekao novinarima da bi Alkatraz mogao biti „opcija“ za „značajne pretnje javnoj bezbednosti i pretnje nacionalnoj bezbednosti“.
„Trebalo bi da bude na stolu“, dodao je.
Dok Bondi i Burgum nisu davali javne izjave tokom posete 17. jula, portparolka Bele kuće Karolina Livit je rekla da ćete „čuti više od njih“ u budućnosti.
Livit je dodala da ako se Alkatraz ponovo otvori, on će „biti u nadležnosti“ Zavoda za zatvore – koji spada u Ministarstvo pravde – i da će ministar unutrašnjih poslova „igrati veliku ulogu“.
Služba nacionalnih parkova, koja trenutno upravlja lokalitetom, spada u Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Da li se Alkatraz zaista može ponovo otvoriti?
Ubrzo nakon što su Trampovi komentari postali vest širom sveta, portparol Ministarstva pravde Čed Gilmartin je u saopštenju rekao da Zavod za zatvore „radi na obnovi i otvaranju Alkatraza kao simbola zakona i reda“.
Ali zatvorski stručnjaci i istoričari izrazili su ozbiljne sumnje u vezi sa izvodljivošću plana.
„Da budem iskren, u početku sam mislio da je šala“, rekao je za BBC Hju Harvic, koji je bio vršilac dužnosti direktora zatvora između maja 2018. i avgusta 2019. godine. „Nije realno misliti da ga možete popraviti. Morali biste ga srušiti i početi ispočetka.“
Gospodin Harvic je ukazao na niz problema sa objektom, uključujući zgrade koje se „bukvalno raspadaju“ i ćelije u kojima „osoba visoka dva metra ne može da ustane“.
„Nema bezbednosnih nadogradnji. Nema kamera. Nema ograde“, dodao je. „Ne možete upravljati zatvorom.“
„Imam dve reči: voda i kanalizacija“, rekla je Džolin Babijak, autorka i istoričarka Alkatraza koja je tamo živela kao dete tokom dva mandata svog oca kao upravnika zatvora.
„U njegovim najboljim danima celokupni kanalizacioni otpad za 500 ili više ljudi jednostavno je bačen u zaliv“, rekla je. „Danas mora da se odvozi čamcima. To jednostavno nije nimalo realno. Ali zaokuplja svačiju maštu.“
Kada je objekat zatvoren 1963. godine, BOP je saopštio da je upravljanje Alkatrazom skoro tri puta skuplje nego bilo kojim drugim saveznim zatvorom – troškovi po glavi stanovnika bili su 10 i 13 dolara po zatvoreniku, u poređenju sa između tri i pet dolara u drugim objektima. To je delimično bilo zato što je bilo potrebno da se hrana i zalihe dovoze čamcima.
U današnjim federalnim zatvorima, troškovi po glavi stanovnika za zatvorenike su između 120 i 164 dolara – što znači da bi troškovi mogli porasti i na preko 500 dolara po osobi u objektu poput Alkatraza.
Alkatraz je na svom vrhuncu mogao da primi samo oko 340 zatvorenika.
„Bilo je neverovatno skupo držati osuđenika tamo“, rekao je Džon Martini, istoričar koji je proveo nekoliko godina na Alkatrazu kao čuvar u Nacionalnoj službi parkova. „Stvari se nisu promenile. Ali mesto je krenulo nizbrdo.“
„To je u osnovi ljuska. Čak i beton ima velike probleme. Služba parkova je uložila milione u njegovu strukturnu stabilizaciju“, dodao je. „Trebali bi im voda, struja, grejanje i kanalizacija. Ništa od toga.“
„Ovo (Trampovi komentari) su samo još jedan obrt u čudnoj istoriji Alkatraza“, dodao je Martini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
