Od „zlatne ere Amerike“ do imaćete manje igračaka i biće skuplje: Da li je ekonomski balon Trampove Bele kuće pred pucanjem?

Ova zapanjujuća promena tona ove nedelje oslikava sav publicitet oko njegove parole „Učinimo Ameriku ponovo bogatom“ i bol koji bi mogao da prati ostvarenje tog cilja, piše CNN.

Trampova retka doza pesimizma na sednici kabineta bila je priznanje da će njegov trgovinski rat sa Kinom značiti manje robe po višim cenama i jedan trenutak istine u danu kada je stvarnost više puta zapretila da probije „balon“ Bele kuće.

Do toga je došlo u sredu, kada se predsednik borio da otkloni negativna osećanja nakon što su zvanični podaci pokazali pad ekonomije u prvom kvartalu za 0,3 odsto – što predstavlja prvi veći korak unazad kada je reč o Trampovom uticaju na rast američke privrede.

Izveštaj Ministarstva trgovine ne znači da zemlja nezaustavljivo srlja u neposrednu krizu.

Neki od osnovnih pokazatelja bili su ohrabrujući uprkos padu BDP-a. Takvi izveštaji često se koriguju naviše kada se obradi više podataka.

Iako je američka ekonomija pokazala izuzetnu otpornost, u kapitalizmu su normalni ciklusi rasta i pada.

Izveštaj je važniji zbog svog političkog i simboličkog efekta nego zbog samog prikaza usporavanja ekonomije. Tramp ne može sebi da dozvoli da ta upozorenja postanu opšteprihvaćena istina.

Za početak, objavljeni podaci „pokvarili su slavlje” Bele kuće, koja je promovisala Trampovih prvih 100 dana kao najproduktivniji početak predsedničkog mandata u istoriji.

Istovremeno, ukazali su na njegovu rastuću političku ranjivost. Iako veliki deo Trampove podrške dolazi zahvaljujući njegovoj tvrdoj graničnoj politici, ključ njegove političke harizme jeste uverenje da je uspešan biznismen koji zna kako da upravlja ekonomijom. Ako se taj imidž sruši, njegova politička osnova slabi.

Drugo, izveštaj o BDP-u uklopio se u sve rašireniji osećaj da predstoje tmurni ekonomski dani i da je ovo tek početak.

Tramp ne sme dozvoliti da se takav utisak učvrsti. Osim što bi to ugrozilo njegov lični ugled, panika među republikanskim zakonodavcima mogla bi uzdrmati krhko jedinstvo većine u Predstavničkom domu — koje mu je ključno za usvajanje njegovih „velikih, prelepih” planova za poreze i budžet.

Još važnije, u trenutku kada se već pojavljuju znaci da potrošači počinju da stežu kaiš, potvrde da dolaze teška vremena mogle bi postati samoispunjavajuće proročanstvo. Istorija pokazuje da zemlja može samu sebe da ubedi da ulazi u recesiju.

I svet posmatra. Ako pad Trampove popularnosti stvori utisak političke slabosti, to bi moglo da mu oslabi poziciju u pregovorima o trgovinskim sporazumima sa desetinama zemalja koje žele da izbegnu njegove carine.

Ako strani lideri pomisle da je očajan, zašto bi izneli dobre ponude na sto?

Nakon objavljivanja izveštaja o BDP-u, Tramp je objavio paničnu poruku na Truth Social: „Ovo je Bajdenovo tržište akcija, ne Trampovo.” Dodao je: „Ovo će potrajati, NEMA NIKAKVE VEZE SA CARINAMA.”

Tokom celog dana, predsednik je kritikovao svog prethodnika kako bi prebacio krivicu za loše ekonomske brojke. Kasnije je prešao na buduće podatke: „Ovo je Bajden, a mogli biste reći da je i sledeći kvartal donekle Bajdenov, jer se to ne dešava iz sata u sat ili iz dana u dan,” rekao je Tramp.

Svaka administracija krivi prethodnu za loše ekonomske vesti — to je očekivano u politici.

I istina je da je potrebno vreme da administracija uspostavi sopstvene ekonomske politike i vidi rezultate. Tramp bez sumnje reaguje na stvarne ekonomske probleme — urušavanje brojnih zajednica u industrijskim delovima Amerike kao posledicu globalizacije.

Ali njegova tvrdnja da su razočaravajući ekonomski pokazatelji isključivo krivica prethodne administracije bila bi uverljivija da on sam nije pokrenuo najrazorniji napad na globalni ekonomski i trgovinski sistem od Drugog svetskog rata — bez ozbiljnog planiranja, sumnjivih pokazatelja i, u svom stilu, uz haos.

Dana kada je Tramp izašao u vrt Bele kuće sa svojom „tabelom rezultata” u kojoj je prikazivao carine prema svakoj državi, praktično je preuzeo vlasništvo nad ekonomijom.

Mnoge šokove i nesigurnosti koji danas pogađaju investitore i potrošače moguće je direktno povezati sa tim „Danom oslobođenja”.

Jedan od ključnih razloga zašto je Tramp pobedio na izborima 2024. jeste to što su birači smatrali da ima uverljivije odgovore na pitanje smanjenja troškova života – poput cena hrane.

Uprkos pokušajima predsednika da prikrije istinu, učinio je vrlo malo da te cene ublaži, a one imaju ogroman uticaj na živote običnih ljudi koji – za razliku od većine članova njegovog kabineta – nisu milioneri ni milijarderi.

Javno mnjenje dodatno oblikuje lavina dokaza da ekonomija ide nizbrdo.

„Ovo su verovatno najneuspešnijih prvih 100 dana jedne administracije u ekonomskom smislu u poslednjih sto godina,” rekao je bivši ministar finansija Lari Samers za CNN.

„Vrednost akcija pala je kao nikada pre. Dolar je pao više nego ikad. Prognoze o nezaposlenosti rastu. Prognoze o inflaciji rastu. Verovatnoća recesije raste. Poverenje potrošača je u kolapsu. Preduzeća povlače svoje ranije prognoze zarade.”

Visoki zvaničnici administracije odbacili su ovakav pesimističan pogled.

„Ovo je najbolji negativan rezultat za BDP koji sam ikada video u životu. To bi zapravo trebalo da bude vrlo pozitivna vest za Ameriku,” rekao je Trampov trgovinski savetnik Piter Navaro novinarima.

Tramp je, s druge strane, preuzeo zasluge za porast investicija u izveštaju – postavljajući pitanje: zašto je taj pozitivan pokazatelj njegova zasluga, dok su svi negativni pokazatelji Bajdenova krivica?

Drugi zvaničnici tvrdili su da su podaci Ministarstva trgovine iskrivljeni zbog iznenadnog „cunamija“ uvoza, koji je smanjio ukupan izračun rasta.

To je, kažu, dalo lažnu sliku o stanju ekonomije. Međutim, talas uvoza desio se jer su kompanije gomilale zalihe očekujući da će Trampove carine zaustaviti trgovinu. Zato je to više pokazatelj nadolazećih problema nego znak trenutne snage.

Jaz između stvarnosti i Trampovih obećanja

Mešavina kontradiktorne retorike i podataka koja je u sredu dolazila iz administracije ukazuje na sve veći problem u Beloj kući – problem koji bi mogao u velikoj meri da odredi oblik Trampovog drugog mandata.

Pošto je na osnovu sopstvenog instinkta lansirao SAD i svet u ekonomsku neizvesnost, Trampov put ka uspehu postaje sve mutniji.

Zato je njegova izjava o ceni igračaka bila toliko indikativna.

Predsednik se tom prilikom osvrnuo na potencijalne posledice sukoba sa Kinom – najvažnijeg fronta trgovinskog rata.

Pošto kineski predsednik Si Đinping i dalje odbija da popusti pred Trampovom carinom od 145odsto, predsednik danima insistira da njegova administracija vodi intenzivne razgovore s Pekingom, iako za to nema nikakvih javnih dokaza.

Posmatrači sa sedištem u SAD obično ne veruju komunističkoj vladi Kine više nego Vašingtonu, ali istorija ove administracije sa propagandom i neistinitim tvrdnjama znači da više ne uživa mnogo poverenja.

Predsednik je, nazivajući Kinu „glavnim pljačkašem“ američkih fabrika i radnika, tvrdio da su njegovi potezi naterali teretne brodove natovarene robom za američko tržište da se okrenu i vrate u kineske luke. Zanimljivo je da je sve to predstavio kao pozitivan ishod.

„Znate, neko je rekao: ‘Oh, police će biti prazne’,” rekao je Tramp. „Pa, možda će deca imati dve lutke umesto trideset, znate? I možda će te dve lutke koštati koji dolar više nego što bi inače.”

Izjava je možda bila izrečena s dozom neozbiljnosti, ali je ipak razotkrivajuća i ukazuje na zamku koja predsedniku preti.

Postoji opravdan argument da su Sjedinjene Države postale previše zavisne od jeftine kineske robe i da bi, zarad dugoročnog ekonomskog zdravlja, bilo korisno uspostaviti uravnoteženiju privredu.

Međutim, to je politički neusklađen argument za milijardera predsednika, koji se kreće u krugu bogatih direktora i članova svog Mar-a-Lago kluba, kada poručuje roditeljima iz radničke klase da će moći da priušte manje igračaka za svoju decu.

A ovo se ne odnosi samo na lutke.

Dok je tok robe iz Kine preko Pacifika oslabio američku domaću proizvodnju, istovremeno je podigao životni standard za milione Amerikanaca.

Gotovo svi su profitirali od jeftinijih školskih potrepština, odeće i potrošačke elektronike kao što su televizori sa ravnim ekranom. Svaki roditelj zna koliko brzo deca prerastu svoje cipele. Većina te obuće dolazi iz Kine.

Ako to odjednom nestane, slediće osetan efekat.

Ovo je bio jedan od retkih trenutaka kada je Tramp otvoreno govorio američkom narodu o verovatnim troškovima svog trgovinskog sukoba s Pekingom.