Prvih 100 dana Donalda Trampa: Da li je politika nepredvidivog predsednika dostigla tačku bez povratka?

Zatim, ovaj medij, ukazuje na Trampove carine koje su izazvale buru kritika i podstakle predviđanja o recesiji. Postoje nagoveštaji da te carine vraćaju radna mesta u Ameriku. Evo nekoliko primera:

– Švajcarska farmaceutska kompanija Novartis je 10. aprila najavila investiciju od 23 milijarde dolara tokom pet godina za širenje proizvodnje i istraživanja u Sjedinjenim Državama. Kompanija procenjuje da će time otvoriti 4.000 novih radnih mesta.

– Honda Motor je najavila da će prebaciti proizvodnju svog hibridnog modela Civic hatchback iz Japana u SAD.

– Farmaceutska kompanija Eli Lily je u februaru najavila izgradnju četiri fabrike za proizvodnju lekova u Sjedinjenim Državama. Prema procenama kompanije, to će otvoriti 13.000 radnih mesta u proizvodnji i građevinarstvu.

Pored velikih inicijativa, Tramp je potpisao i izvršne uredbe koje se odnose na manje poznate, ali važne teme koje modernizuju državnu upravu i jačaju ekonomiju. Jedna od tih uredbi će ukinuti zastarelu praksu izdavanja i prihvatanja papirnih čekova u državnim institucijama.

Za razliku od US Today-a, veliki deo mejnstrim medija prikazuje Trampovu predsedničku funkciju kao haotičnu katastrofu. On je omalovažavan, ismevan i označen kao autoritarni lider. Ako je suditi po vestima, Amerika je već u ozbiljnom padu zbog njegovih prvih 100 dana vladavine.

Rojters piše da je Tramp pokrenuo neviđeni globalni carinski rat i drastično smanjio američku spoljnu pomoć. Omalovažavao je saveznike iz NATO-a i prigrlio ruski narativ o invaziji na Ukrajinu.

Govorio je o aneksiji Grenlanda, ponovnom preuzimanju Panamskog kanala i o tome da Kanada postane 51. američka savezna država.

U haotičnih prvih 100 dana otkako se Tramp vratio na vlast, često je vodio nepredvidivu kampanju koja je uzdrmala delove međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima poretka koji je Vašington pomogao da se izgradi iz pepela Drugog svetskog rata.

„Tramp je sada mnogo radikalniji nego što je bio pre osam godina“, smatra Eliot Abrams, konzervativac koji je služio pod predsednicima Ronaldom Reganom i Džordžom V. Bušom, pre nego što je tokom Trampovog prvog mandata imenovan za specijalnog američkog izaslanika za Iran i Venecuelu. „Iznenađen sam“.

Trampova agenda „Amerika na prvom mestu“ u drugom mandatu udaljila je prijatelje i ohrabrila protivnike, istovremeno pokrenuvši pitanja o tome dokle je spreman da ide.

Njegove akcije, u kombinaciji s neizvesnošću, uznemirile su neke vlade do te mere da sada preduzimaju korake koje će biti teško poništiti – čak i ako 2028. godine bude izabran tradicionalniji američki predsednik.

Sve ovo događa se u vreme kada kritičari republikanskog predsednika vide naznake da se uzmicanja od demokratije što izaziva zabrinutost u inostranstvu. To uključuje verbalne napade na sudije, kampanju pritiska protiv univerziteta i premeštanje migranata u ozloglašeni zatvor u El Salvadoru kao deo šire kampanje za deportaciju.

„Ono što vidimo jeste ogromna promena u svetskim poslovima“, ukazuje Denis Ros, bivši pregovarač za Bliski istok u administracijama i demokrata i republikanca. On smatra da niko trenutno nije siguran šta da misli o onome što se događa ili šta će se sledeće desiti.

Ova procena Trampove promene globalnog sistema dolazi iz intervjua koje je Rojters obavio sa više od desetak aktuelnih i bivših vladinih zvaničnika, stranih diplomata i nezavisnih analitičara u Vašingtonu i prestonicama širom sveta.

Mnogi analitičari smatraju da, iako neki od već učinjenih šteta mogu biti dugoročne, situacija bi mogla da se popravi ako Tramp ublaži svoj pristup.

Međutim, navodi se da postoji mala šansa za dramatičnu promenu u Trampovom pristupu i umesto toga očekuju da mnoge zemlje trajno promene svoje odnose sa SAD kako bi se zaštitile od njegovog nepredvidivog donošenja politika.

Posledice se već osećaju.

Na primer, neki evropski saveznici nastoje da ojačaju sopstvenu odbrambenu industriju kako bi smanjili zavisnost od američkog oružja.

Debata u Južnoj Koreji o razvoju sopstvenog nuklearnog arsenala se intenzivirala. Takođe, raste spekulacija da bi pogoršani odnosi mogli naterati partnere SAD da se približe Kini, barem ekonomski.

Bela kuća odbacuje tvrdnje da je Tramp naštetio kredibilitetu SAD, navodeći umesto toga potrebu za čišćenjem nakon, kako tvrde, „bespomoćnog liderstva“ bivšeg predsednika Bajdena na svetskoj sceni.

„Predsednik Tramp preduzima brze akcije kako bi se suočio sa izazovima, dovodeći i Ukrajinu i Rusiju za pregovarački sto da okončaju rat, štiteći američke radnike, dovodeći Iran za pregovarački sto ponovnim uvođenjem maksimalnog pritiska“, izjavio je portparol Savetodavnog tela za nacionalnu bezbednost Bele kuće, Brajan Hjuz, u saopštenju.

Dodao je da Tramp takođe „tera Hute da plate za svoj terorizam i osigurava našu južnu granicu koja je bila otvorena za invaziju četiri godine“.

Više od polovine Amerikanaca, uključujući jednog od pet republikanaca, smatra da je Tramp „previše blizak“ sa Rusijom, a američka javnost ima malo želje za ekspanzionističkom agendom koju je on izložio, prema anketi Reuters/Ipsos sprovedenoj 21. aprila.

Visoki ulozi

Stručnjaci kažu da je u pitanju budućnost globalnog sistema koji se oblikovao tokom poslednjih osam decenija, uglavnom pod primatom SAD. Taj sistem je postao zasnovan na slobodnoj trgovini, vladavini prava i poštovanju teritorijalnog integriteta.

Ali pod Trampom, koji je s prezirom gledao na multilateralne organizacije i često posmatra globalne poslove kroz transakcionu prizmu bivšeg investitora u nekretnine, taj svetski poredak je podvrgnut potresima.

Optužujući trgovinske partnere da su „iskorišćavali“ SAD decenijama, Tramp je pokrenuo široku politiku carina koja je uzdrmala finansijske tržišta, oslabila dolar i izazvala upozorenja o usporavanju globalne ekonomske proizvodnje i povećanom riziku od recesije.

Tramp je nazvao carine neophodnim „lekom“, ali njegovi ciljevi ostaju nejasni, čak i dok njegova administracija radi na pregovaranju odvojenih sporazuma sa desetinama zemalja.

Istovremeno, gotovo je poništio američku politiku o trogodišnjem ratu Rusije u Ukrajini i ušao u svađu u Ovalnoj kancelariji sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim krajem februara. Približio se Moskvi i izazvao strahovanja da će prisiliti NATO-podržani Kijev da prihvati gubitak teritorije dok prioritet daje poboljšanju odnosa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Omaložavanje Evrope i NATO-a, koji su dugo bili centralni stub transatlantske sigurnosti, ali koje je Tramp i njegovi saradnici optuživali da se „voze“ na leđima SAD, izazvalo je duboku zabrinutost.

O dodatnom udarcu na globalnu sliku Vašingtona, Tramp je upotrebio ekspanzionističku retoriku koju su moderni predsednici izbegavali, a koju neki analitičari smatraju da Kina može iskoristiti kao opravdanje ako odluči da invadira autonomni Tajvan.

Sa svojim bučnim stilom, insistirao je da će SAD „dobiti“ Grenland, poluautonomno dansko poluostrvo. Iznervirao je Kanadu rekavši da ona nema mnogo razloga da postoji i da treba da postane deo SAD. Pretio je da će zauzeti Panamski kanal, koji je predat Panami 1999. godine. Takođe, predložio je da Vašington preuzme ratom razorenu Gazu i transformiše palestinsku oblast u letovalište u stilu Rivijere.

Neki analitičari kažu da Tramp možda pokušava da oživi globalnu strukturu u stilu Hladnog rata, u kojoj velike sile dele geografske sfere uticaja.

Ipak, on nije ponudio nikakve detalje o tome kako bi SAD mogle da preuzmu više teritorije, a neki stručnjaci sugerišu da bi on mogao da preuzima ekstremne i čak pretenciozne pozicije kao pregovaračke taktike.

Međutim, neke zemlje ga ozbiljno shvataju.

„Kada zahtevate da preuzmete deo teritorije Kraljevine Danske, kada nas suočavate sa pritiscima i pretnjama od našeg najbližeg saveznika, šta da verujemo o zemlji koju smo toliko godina divili“, izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen na konferenciji za novinare na Grenlandu početkom aprila.

Ovo se odnosi, dodala je, na svetski poredak koji smo zajedno izgradili preko Atlantika tokom generacija.

Neke zemlje, poput Nemačke i Francuske, razmatraju veće ulaganje u svoje vojne kapacitete, nešto što je Tramp zahtevao, ali što takođe može značiti ulaganje više u sopstvene odbrambene industrije i kupovinu manje američkog naoružanja.

Uz istorijsko prijateljstvo sa SAD koje je sada napeto, Kanada nastoji da ojača ekonomske i sigurnosne veze sa Evropom.

I Južna Koreja je pogođena Trampovim politikama, uključujući njegove pretnje povlačenjem američkih trupa. Međutim, Seul je obećao da će pokušati da sarađuje sa Trampom i očuva savez koji smatra ključnim u suočavanju sa pretnjom nuklearno naoružane Severne Koreje.

Američki saveznik Japan je takođe na ivici. Bio je iznenađen obimom Trampovih carina i sada pokušava da odgovori.

Ključno pitanje je hoće li neke vlade tiho sklopiti bliže trgovinske veze sa Kinom, kojoj je Tramp nametnuo vioske carine.

Aaron Dejvid Miler, bivši iskusni američki diplomata u republikanskim i demokratskim administracijama, ističe da nije prekasno da Tramp promeni kurs u spoljnoj politici, naročito ako počne da oseća pritisak od svojih kolega republikanaca koji su zabrinuti zbog ekonomskih rizika i to dok nastoje da zadrže kontrolu u Kongresu na izborima sredinom mandata sledeće godine.

Ako Tramp ostane čvrst, naredni predsednik bi mogao pokušati da ponovo uspostavi ulogu Vašingtona kao garanta globalnog poretka, ali prepreke bi mogle biti velike.

„Ono što se dešava još nije došlo do tačke bez povratka“, navodi Miler, sada viši saradnik u Karnegi fondaciji za međunarodni mir u Vašingtonu. Ali, dodaje on, koliko štete se sada nanosi našim odnosima sa prijateljima i koliko će naši protivnici imati koristi, verovatno je neizmerljivo.

Šta kažu ankete?

Stavovi Amerikanaca o onome što je do sada postigao postali su duboko negativni, pokazuje nova anketa CNN-a koju je sprovela firma SSRS.

Trampov rejting odobravanja od četiri odsto je najniži za bilo kog novog izabranog predsednika na 100 dana unazad, barem od Dvajta Ajzenhauera – uključujući i Trampov prvi mandat.

Odobravanje Trampovog rukovođenja predsedništvom opalo je za četiri poena od marta i za sedam poena u odnosu na kraj februara. Samo 22 odsto ljudi kaže da snažno odobrava Trampovo obavljanje posla, što je novi minimum, dok oko dva puta više ljudi kaže da snažno ne odobrava (45 odsto).

Od marta, Tramp je zabeležio značajan pad odobravanja među ženama i Latinoamerikancima. Stavovi prema Trampu ostaju uglavnom polarizovani po strankama, sa 86 odsto republikanaca koji odobravaju i 93 odsto demokrata koji ne odobravaju.