Na spisku i Srbija, Tramp poslao pismo Vučiću: Predsednik SAD najavio nove carine do 40 odsto sve većem broju država

Istovremeno, Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom se produžava rok za uvođenje svih „recipročnih“ tarifa – osim kada je reč o Kini – do 1. avgusta.

Te „recipročne“ tarife trebalo je da stupe na snagu sutra. U nekim slučajevima, pisma koja je Tramp poslao sadrže nove „recipročne“ carinske stope koje su više ili niže u odnosu na nivoe iz aprila.

Tramp nije bio potpuno jasan kada su ga, pred večeru u Beloj kući u ponedeljak uveče, pitali da li je novi rok 1. avgust „čvrst“.

„Rekao bih da jeste, ali ne 100 odsto. Ako pozovu i kažu da žele da nešto urade na drugačiji način, bićemo otvoreni za to“, navep ke američki predsednik.

Premijer Japana Šigeru Išiba i predsednik Južne Koreje Li Džae-Mjung među prvima su primili Trampova pisma.

Obe zemlje, stoji u pismima, suočiće se sa carinom od 25 odsto počev od 1. avgusta. Međutim, obe države su u utorak saopštile da planiraju da nastave pregovore sa SAD, pri čemu je Japan izjavio da radi na postizanju trgovinskog sporazuma.

Tramp je, takođe, objavio da su slična pisma poslata Maleziji, Kazahstanu, Južnoj Africi, Mjanmaru i Laosu, u kojima obaveštava njihove lidere o novim carinskim stopama koje dostižu i do 40 odsto.

Kasnije tokom dana, Tramp je objavio još sedam novih pisama poslatih liderima Tunisa, Bosne i Hercegovine (koja bi trebalo da se suoči sa carinom od 30 odsto), Indonezije, Bangladeša, Srbije, Kambodže i Tajlanda, čime je ukupan broj poslatih pisama u ponedeljak dostigao 14.

U tim pismima, Tramp je naveo da mu posebno smetaju trgovinski deficiti koje Sjedinjene Države imaju sa tim zemljama – što znači da Amerika kupuje više robe iz tih zemalja nego što američke firme izvoze tamo.

Tramp je, takođe, naveo da će carine biti uvedene kao odgovor na druge politike za koje on smatra da sprečavaju američku robu da se prodaje u inostranstvu.

Pozvao je lidere tih zemalja da proizvode robu u Sjedinjenim Državama kako bi izbegli carine.

Tramp je u pismu predsedniku Vučiću, koje je objavio na svojoj društvenoj mreži, naveo da ove carine mogu biti izmenjene, naviše ili naniže, u zavisnosti od odnosa SAD i Srbije i dodao da Beograd „nikada neće biti razočaran Sjedinjenim Američkim Državama“.

„Velika mi je čast da Vam uputim ovo pismo, jer ono pokazuje snagu i posvećenost naših trgovinskih odnosa i činjenicu da su SAD pristale da nastave saradnju sa Srbijom, uprkos značajnom trgovinskom deficitu sa Vašom velikom zemljom. Radujemo se saradnji sa vama kao vašim trgovinskim partnerom dugi niz godina. Ako želite da otvorite svoja do sada zatvorena trgovinska tržišta za SAD i eliminišete svoje carinske i necarinske politike i trgovinske barijere, možda ćemo razmotriti izmene ovog pisma“, napisao je Tramp.

Tramp je u pismu zamolio Vučića da razume da je carina od 35 odsto daleko manja od onoga što je potrebno da se eliminiše razlika u trgovinskom deficitu između dve zemlje.

„Kao što znate, neće biti carina ako Srbija ili kompanije u vašoj zemlji odluče da grade ili proizvode proizvode u Sjedinjenim Državama i, zapravo, učinićemo sve što je moguće da dobijemo odobrenja brzo, profesionalno i rutinski – drugim rečima, za nekoliko nedelja“, poručio je Tramp.

Sve ove nove odluke Trampa slede pred njegov prvobnitni rok koji je postavio – 9. jul – do kada su zemlje trebale da postignu dogovore ili će se suočiti sa pretnjom još viših tarifa.

Taj datum označava kraj pauze u primeni „recipročnih“ tarifa, koje su nakratko bile uvedene u aprilu. Od tada, pogođene zemlje suočene su sa minimalnom carinom od 10 odsto.

U svih 14 pisama, Tramp je zapretio da će dodatno povećati carine iznad već navedenih stopa ako neka zemlja uvede protivmere protiv Sjedinjenih Država u vidu svojih carina.

Tramp je naveo da će te stope biti „odvojene od svih sektorskih tarifa“, što znači, na primer, da se nova carina neće sabirati sa postojećom carinom na automobile od 25 odsto, potvrdila je Bela kuća.

To važi i za sve buduće sektorske tarife, rekao je zvaničnik Bele kuće.

Uprkos brojnim Trampovim zamerkama na trgovinu sa Evropskom unijom, koje su ga ranije navele da više puta zapreti višim carinama, čini se da ovaj trgovinski blok nije dobio pismo od njega.

„Nećemo komentarisati pisma koja nismo primili“, rekao je Olof Gil, portparol Evropske komisije, novinarima u ponedeljak popodne.

„Po mom razumevanju, sada možemo očekivati produženje trenutnog statusa kvo do 1. avgusta, kako bi EU i SAD dobile dodatno vreme za postizanje načelnog dogovora o međusobno korisnom sporazumu koji odgovara objema stranama“, izjavio je irski ministar spoljnih poslova i trgovine Sajmon Heris u ponedeljak.

Reakcije država

Mnoge zemlje koje su dobile pisma pozdravile su produženje roka i pokazale spremnost da nastave pregovore sa SAD kako bi postigle povoljnije trgovinske sporazume.

Premijer Japana Šigeru Išiba sazvao je krizni kabinet u utorak ujutru i izrazio duboko „„žaljenje zbog toga što je američka vlada uvela dodatne carine i najavila planove za njihovo povećanje“.

On je rekao da će Japan nastaviti pregovore sa SAD u cilju postizanja bilateralnog trgovinskog sporazuma koji bi koristio obema zemljama.

Ministarstvo finansija Južne Koreje saopštilo je da će pomno pratiti situaciju, ali i upozorilo da će, ako dođe do „prekomernih“ oscilacija na tržištu, vlada „preduzeti hitne i odlučne mere u skladu sa vanrednim planovima“, iako nije odmah precizirano šta te mere podrazumevaju.

Tajland se i dalje suočava sa visokom carinskom stopom od 36 odsto, ali je ministar finansija Pičai Čunhavadžira u utorak izjavio da veruje da će Bangkok uspeti da pregovorima postigne povoljniju stopu, rekavši da je američkoj strani već dostavljen predlog.

Malezija, koja se suočava sa carinom od 25 odsto, takođe planira da „nastavi pregovore“ sa SAD kako bi postigla „uravnotežen i obostrano koristan trgovinski sporazum“, saopštilo je u utorak ministarstvo trgovine, prenosi Rojters.

Predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa rekao je da će diplomatski napori biti nastavljeni, ali je pozvao domaće kompanije da ubrzaju diverzifikaciju svojih tržišta.

Ramafosa je u objavi na mreži X takođe izjavio da je SAD bazirala carinsku stopu od 30 odsto za Južnu Afriku na „netačno predstavljenim“ trgovinskim podacima.

Šta je na kocki?

Zajedno gledano, Sjedinjene Države su prošle godine kupile robu u vrednosti od 465 milijardi dolara od 14 zemalja koje su u ponedeljak primile Trampova pisma, prema podacima američkog Ministarstva trgovine.

Japan i Južna Koreja, šesti i sedmi najveći trgovinski partneri SAD, čine 60 odsto te vrednosti, isporučivši robu u ukupnoj vrednosti od 280 milijardi dolara u SAD tokom prošle godine.

Mogućnost viših carina na robu mogla bi se preneti na američke potrošače kroz više cene. Među glavnim robama koje SAD uvoze iz Južne Koreje i Japana nalaze se automobili, auto-delovi, poluprovodnici, farmaceutski proizvodi i mašine.

Tramp je već uveo ili zapretio uvođenjem sektorskih carina na mnoge od tih proizvoda.

U aprilu je Japan trebalo da se suoči sa carinom od 24 odsto, dok je Južnoj Koreji pretila stopa od 25 odsto. Sada obe zemlje imaju jedinstvenu stopu od 25 odsto.

Iako ostale zemlje izvoze znatno manje robe u SAD u poređenju s Japanom i Južnom Korejom, one su u mnogim slučajevima među glavnim stranim dobavljačima određenih proizvoda.

Na primer, Južna Afrika, koja bi trebalo da se suoči sa carinom od 30 odsto, činila je otprilike polovinu ukupnog uvoza platine u SAD iz inostranstva prošle godine i bila je glavni strani snabdevač tog metala.

Malezija, koja će se suočiti sa carinom od 24 odsto u odnosu na prethodnih 25 odsto najavljenih u aprilu, bila je drugi najveći izvor poluprovodnika za SAD prošle godine – Amerikanci su iz Malezije uvezli poluprovodnike u vrednosti od 18 milijardi dolara.

U međuvremenu, Bangladeš, Indonezija i Kambodža su glavni proizvodni centri za odeću i modne dodatke.

U Trampovom pismo premijeru Kambodže prećeno je carinom od 36 odsto, što je 13 procentnih poena manje u odnosu na tarifu koja je bila na snazi u aprilu pre nego što je primena privremeno pauzirana.

Pad akcija

Akcije su zabeležile pad tokom dana nakon što je Tramp najavio prvi talas pisama, a nastavile su da opadaju dok je najavljivao carine u rasponu od 25 do 40 odsto za zemlje poput Mjanmara, Malezije, Kazahstana, Laosa i Južne Afrike.

Akcije japanskih automobilskih giganata koje se trguju na američkim berzama zabeležile su pad: Toyota za 4 odsto, Nissan za 7,16 odsto, a Honda za 3,86 odsto.

Međutim, ti padovi verovatno odražavaju sve veću verovatnoću da bi Tramp mogao dodatno da poveća carine na automobile iz te dve zemlje ako bi one uzvratile na opštu tarifu od 25 odsto uvođenjem viših tarifa na američku robu.

„Ove tarife mogu biti izmenjene, naviše ili naniže, u zavisnosti od naših odnosa“, naveo je Tramp na kraju pisama, pre nego što ih je potpisao.