Spasavanje ekonomije SAD od Trampa

„S jedne strane, oni žele da obezbede da dolar ostane vrhovna globalna rezervna valuta i da finansijski sistem zasnovan na dolarima nastavi da dominira“, objasnila je ona. „Ali u isto vreme, oni takođe misle da je dolar precenjen zbog činjenice da je svetska rezervna valuta, što znači da ljudi nastavljaju da kupuju dolare i to im podiže vrednost.”

Prema tome, Trampisti žele „sporazum iz Mar-a-Laga“ kojim druge zemlje pomažu da se dolar oslabi u zamenu za tarifne olakšice, vojnu zaštitu i tako dalje. Na kraju, zemlje bi spadale u jednu od tri grupe: zelena (prijatelji), crvena (neprijatelji) ili žuta (delimično savezništvo).

„To je izuzetno hrabro“, kaže nam Tet. „Ne možete izgubiti iz vida činjenicu da postoje ljudi koji žele da rekonstruišu globalni finansijski i ekonomski sistem i da imaju prilično koherentan plan.”

Međutim, da li je to tako? Ako je ideja da se promoviše američka proizvodnja kroz sporazume o manipulaciji dolarima bez uništavanja važnijih izvora američkog prosperiteta, to bi zaista zahtevalo koherentan plan. Trampisti bi morali da podsete ljude da je Tramp mrzeo Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini i da je već zahtevao da mu Kanada i Meksiko pomognu da ga popravi tokom svog prvog mandata.

Rezultirajući sporazum SAD-Meksiko-Kanada (USMCA) stavio je te zemlje u zelenu grupu. Sada bi zadatak bio da ubedimo druge zemlje da učine isto – da dođu u Mar-a-Lago, poklone se i pristanu na analogne poslove.

Ali to nije ono što se dešava. Naprotiv, Tramp je najviše maltretirao Meksiko i Kanadu. Gotovo da ne prođe dan a da ne uputi neku novu pretnju, uvredu ili najavu još neke carine.

Takve su nagrade koje se dodeljuju onima koji rado sarađuju i uđu u zelenu grupu. Čak i da su njegovi apologeti bili u pravu da oponaša „teoriju ludaka“ Ričarda Niksona da bi uplašio druge da bi se povinovali, njegovo ponašanje nema strateškog smisla.

Ako ste bilo koji drugi nacionalni lider, šta bi trebalo da radite? Možda ne bi škodilo da razgovorate sa Trampom; da pravite zvukove koji prijaju njegovim ušima; da hvalite njegovu pronicljivost i stvarate privid naklonosti.

Ali ono što apsolutno ne smete da uradite jeste da promenite svoju politiku u bilo čemu, osim ako unapred ne dobijete veliku, nepovratnu korist. Pa čak i tada, trebalo bi da se pripremite unapred da učinite da Trampu bude veoma bolno da prekine bilo koji dogovor koji najavi sa vama.

S obzirom na to da je Tramp već prekršio uslove USMCA, druge zemlje nemaju nikakav podsticaj da urade ono što on zahteva. Ako ste ranjivi na vrstu jednostrane kazne koju Tramp može da izrekne, imate problem. Ali rešenje nije u tome da sarađujete sa Trampom, već u uklanjanju problema.

Stoga bi Meksiko već trebalo da nastoji da produbi svoju trgovinu sa Evropom i Kinom, koje upravljaju nekim od tehnološki sofisticiranih delova globalizovanih lanaca vrednosti na koje se oslanja meksička ekonomija.

Takođe bi trebalo da istražuje načine za nanošenje maksimalnog bola Trampu i njegovim biračima (ali ne i Americi u celini) ako je potrebno.

Slično tome, Kanada bi već trebalo da radi na povezivanju delova svoje ekonomije bogate resursima sa Kinom i Evropom. To znači odustajanje od bilo kakvih planova za novu infrastrukturu za odvođenje resursa na jug i donošenje nove strategije razvoja za Ontario.

Već 150 godina, južni deo pokrajine bio je sastavni deo američkog proizvodnog kompleksa na srednjem zapadu. Obe strane su imale ogromnu korist. Ali razvod je sada neophodan.

Samo je pitanje vremena kada će Tramp, kome je očajnički potrebno da bude na TV-u, učiniti nešto da od tog odnosa napravi oružje. To što će to štetiti Amerikancima više nego Kanađanima nije mu bitno.

Ostatak sveta već razmišlja kako da minimizira rizik od Trampove Amerike, koja će se uskoro naći u poziciji analognoj Britaniji nakon Bregzita. Procenjuje se da je povlačenje iz Evropske unije bez dobrog razloga učinilo Ujedinjeno Kraljevstvo deset odsto siromašnijim nego što bi bilo – a troškovi i dalje rastu.

Hoće li se SAD suočiti sa sličnom sudbinom? U svakom slučaju, važno je zapamtiti da je kocka bačena. Brana je već pukla. Poplava je počela.

Da li bi se to moglo preinačiti? Podsetimo se drugog mandata Ronalda Regana. Posle skandala Iran-Kontra, Bela kuća je u februaru 1987. objavila da će bivši senator Hauard Bejker obavljati funkciju šefa kabineta.

Doneo je „trenutni kredibilitet“ „fer“, „poštenog“ i „pristojnog“ javnog službenika. Njegovo imenovanje je bilo dobro za Regana i dobro za zemlju. Od tada, Regan bi javno nastupao, rukovao se i držao govore dok je Bejker vodio izvršnu vlast. Postao je, jednom rečju, američki regent.

Sličan aranžman je najbolje čemu se možemo nadati od Trampovog drugog mandata. Jedini problem je pronaći nekoga ko je voljan – i što je još važnije, sposoban – da igra takvu ulogu.

Autor je bivši zamenik pomoćnika američkog ministra finansija, profesor je ekonomije na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Njegova knjiga nosi naziv „Slouching Towards Utopia: An Economic History of the Twentieth Century“ (Basic Books, 2022).

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org