Zbog čega je više od 100 ambasada SAD širom sveta bez ambasadora?

Osam meseci nakon početka Trampovog drugog mandata, više od polovine ambasadorskih mesta SAD – neuobičajeno visok broj – je prazno.

Većina ključnih pozicija u Stejt departmentu popunjena je vršiocima dužnosti, često ljudima sa vrlo malo relevantnog iskustva. Mnogi američki diplomati, posebno oni u inostranstvu, u velikoj meri su isključeni iz procesa donošenja odluka, dok se bore da sprovode naloge administracije koje opisuju kao zbunjujuće, piše Politico.

Takođe, mnogi se boje da govore, jer bi mogli da dobiju otkaz ili izgube unapređenje pod novim pravilima koja proocenjuju njihovu „lojalnost“. Već su hiljade njihovih kolega otpuštene, a mnoge kancelarije ukinute.

Politico je razgovarao sa desetak zvaničnika Stejt departmenta, bivših diplomata i drugih američkih zvaničnika koji imaju uvid u rad ove institucije. Gotovo svi su govorili pod uslovom anonimnosti, jer strahuju da bi mogli biti otpušteni ako javno istupe.

Ukupan uticaj promena i dalje je neizvestan. Međutim, mnoge diplomate kažu da se osećaju nemoćno te da su se pomirili sa situacijom.

Vlada osećaj da, ako politički postavljeni ljudi iz Trampove administracije ne žele njihove savete – u redu, oni će onda sami morati da se nose sa pravnim i logističkim posledicama svojih odluka koje diplomate budu morale da sprovedu.

„U prvoj Trampovoj administraciji ljudi su govorili: ‘Ovo nije u redu, moramo da obavestimo Belu kuću’. Sada toga više nema“, rekao je jedan zvaničnik Stejt departmenta. „Zašto bih to radio? Ovoj administraciji to jednostavno nije interesantno“.

Zvaničnici i diplomate koji su dali izjave kažu da Trampova administracija transformiše diplomatsku službu u manju i slabiju silu u međunarodnim odnosima, u kojoj su diplomate samo izvršioci, a ne i kreatori spoljnopolitičkih ideja.

To se dešava uprkos izjavama državnog sekretara Marka Rubija, koji tvrdi da želi da učini svoj resor centralnim mestom u kreiranju spoljne politike.

Portparol odeljenja, Tomi Pigot, branio je promene koje je Rubio uveo, rekavši da je sekretar „reorganizovao ceo Stejt department kako bi oni koji su na prvoj liniji  a to su regionalni biroi i ambasade mogli da utiču na politiku“.

Ipak, dodao je: „Ono što nećemo tolerisati jeste da ljudi koriste svoje pozicije kako bi aktivno potkopavali ciljeve legalno izabranog predsednika“.

Odeljenje i dalje funkcioniše, ali sa novim prioritetima. Među njima su restriktivniji pristup imigraciji, manje naglaska na ljudskim pravima, humanitarnoj pomoći i promociji demokratije, i veći fokus na promociju američkog biznisa.

Američke diplomate imaju podeljena osećanja u vezi sa novim prioritetima, iako se mnogi brinu da administracija svojim taktikama otuđuje američke saveznike.

Na mnogim ambasadama vlada i sveprisutni osećaj straha. Najviše se tiče mogućnosti diplomata da komuniciraju slobodno i izraze neslaganje — čak i po pitanjima osnovnih politika.

„Lojalnost odlukama je oduvek bila osnovni zahtev američke diplomatske službe, ali ako je iskren govor unutar sistema potisnut, administracija će slepo ulaziti u opasnosti koje su mogle biti izbegnute“, rekao je Ronald Njumen, bivši ambasador SAD u Avganistanu.

U avgustovskoj poruci članovima, Američka asocijacija spoljnopolitičke službe (AFSA) – sindikat kome je Tramp pokušao da ukine pravo na kolektivno pregovaranje – otvoreno je istakao takve zabrinutosti.

Poruka, o kojoj je ranije izvestio NBC News, navodi da su u AFSA saznali za slučajeve gde su diplomate prekinute u svom mandatu nakon što su rukovodstvu dale manje pozitivne analize ili neželjene preporuke. Detalji o tim slučajevima nisu navedeni.

„Funkcionišemo u nepoznatom okruženju“, navodi se u poruci članovima, uz savet da nabave profesionalno osiguranje od odgovornosti i da „budu svesni da međuljudske interakcije, posebno s novim poznanicima, mogu biti snimljene i podeljene“.

U jednoj ambasadi, najviši zvaničnici naložili su osoblju da sve što je iole osetljivo raspravljaju isključivo uživo, rekao je jedan diplomata.

To se dešava dok među zaposlenima kruže priče da je Stejt department možda instalirao softver za praćenje unosa na tastaturi kako bi nadgledao elektronsku komunikaciju zaposlenih. Portparol Tomi Pigot nazvao je te tvrdnje „potpuno netačnim“.

Stejt department dugo je imao tzv. „kanal za neslaganje“, putem kojeg diplomate mogu poslati poverljivo pismo državnom sekretaru izražavajući neslaganje s politikom.

Nije jasno koliko je taj kanal sada aktivan, ali nekoliko diplomata kaže da se ne bi osećali prijatno da ga koriste, iako su zakonski zaštićeni od osvete.

Rubijeva odluka da uzme u obzir da li diplomata pokazuje „vernost“ ciljevima administracije prilikom odlučivanja o unapređenjima izazvala je dodatnu zabrinutost.

Mnoge diplomate ističu da je njihova dužnost da sprovode politiku aktuelne administracije, i da, ako to ne mogu u skladu sa sopstvenom savešću, treba da daju ostavku. Ali privatno kritikuju koncept „vernosti“ kao test lojalnosti osmišljen da ih zastraši i uguši kreativno razmišljanje, što može dovesti do lošeg donošenja odluka.

Mnogi sagovornici ističu da se situacija razlikuje od diplomate do diplomate u zavisnosti od pozicije, lokacije i prioriteta administracije.

Na primer, oni koji služe u Izraelu verovatno dobijaju više smernica nego diplomate u pacifičkim ostrvima. Takođe priznaju da Stejt department ni ranije nije imao potpunu kontrolu nad spoljnom politikom, jer su tu veliku ulogu igrali i Savet za nacionalnu bezbednost i Ministarstvo odbrane.

Ali s ovom administracijom postoje novi problemi. Diplomate, na primer, strahuju od uticaja spoljnih aktera na Rubija.

Desničarska influenserka Laura Lumer izgleda da je uspešno izvršila pritisak na Rubija da obustavi izdavanje viza Palestincima iz Gaze. Takođe je tražila da Rubio otpusti neke diplomate koji su muslimani.

Američke diplomate kažu i da je komunikacija iz sedišta prema ambasadama znatno lošija nego što bi trebalo da bude, posebno s obzirom na ogromne promene u američkoj politici – od carina do promocije demokratije.

„Zabeležen je nagli pad transparentnosti“, rekao je drugi zvaničnik Stejt departmenta.

To znači da su diplomate često iznenađene odlukama administracije i moraju da ih sprovode iako imaju pitanja o detaljima, logistici i pravnim aspektima. To, prema njima, može da parališe sprovođenje prioriteta administracije i oteža diplomatama da sa sigurnošću razgovaraju sa stranim zvaničnicima — što je ključni deo njihovog posla.

Na primer, Trampova izvršna naredba od 7. avgusta koja uvodi nova pravila o dodeli grantova ostavila je mnoge u Stejt departmentu zbunjenima, a različite jedinice davale su različita uputstva o primeni te politike, rekao je drugi diplomata.

„Ljudi troše previše vremena pokušavajući da shvate šta određene stvari znače“, rekao je diplomata.

Takav pristup administracije nije iznenađenje.

Rubio, koji ujedno obavlja funkciju i v.d. savetnika za nacionalnu bezbednost, značajno je pojednostavio nekada složen proces donošenja politike, koji je uključivao mišljenja više agencija.

Sada, mala grupa ljudi, uglavnom iz Bele kuće, razgovara sa predsednikom, definiše politiku na osnovu njegovih želja i zatim izdaje naređenja ostatku vlade.

Ideja je da se spreče curenja informacija u medije, zaustavi opstrukcija unutar birokratije i omoguće velike promene koje bi inače naišle na prepreke.

Tramp i njegovi najbliži saradnici dugo su sumnjičavi prema Stejt departmentu, verujući da je on „liberalno uporište“ koje se protivi predsedničkoj agendi.

Početkom drugog mandata, Tramp je izdao izvršnu naredbu kojom želi da preoblikuje diplomatsku službu kako bi bolje odražavala njegove prioritete „Amerika na prvom mestu“.

Da bi sproveo tu naredbu, Rubio i nekoliko njegovih zamenika preduzeli su niz koraka: redizajnirali su prijemni ispit za diplomatsku službu, otpustili hiljade zaposlenih, naročito onih koji su radili na ljudskim pravima i promociji demokratije, i ukinuli ili smanjili brojne kancelarije.

Istovremeno, mnoge visoke pozicije u Stejt departmentu, poput pomoćnika sekretara, nisu trajno popunjene. Mnogim ključnim sektorima rukovode „vršioci dužnosti“.

U situacijama kada nema političkog kandidata, neke nižerangirane diplomate koje se smatraju sklonim Trampovim idejama privremeno se postavljaju na visoke pozicije – čak i kada nemaju odgovarajuće kvalifikacije, kažu zvaničnici.

To posebno frustrira karijerne diplomate jer je diplomatska služba organizovana po vojnom modelu, gde je napredovanje kroz hijerarhiju teško. Za neke, to je kao da generali sada odgovaraju kaplarima.

Posebno se postavlja pitanje kvalifikacija u biroima za Bliski istok, gde je zbog dugotrajnih sukoba i političkih tenzija služba najzahtevnija. Više izvora se požalilo da je politički podobna Mora Namdar – v.d. šefica biroa – promovisala one koji joj deluju lojalnije, ispred iskusnijih diplomata višeg ranga.

Vašington Post je ranije izvestio o nezadovoljstvu u vezi s Namdar, koja nije odmah odgovorila na zahtev za komentar. Pigot je stao u njenu odbranu i rekao da odeljenje „promoviše osoblje koje je dokazalo da ima zasluge, stručnost i iskustvo da najbolje sprovede agendu predsednika Trampa i unapredi naše nacionalne interese“.

Nezadovoljstvo raste i zbog velikog broja upražnjenih ambasadorskih pozicija. Prema podacima AFSA-e, 110 od 195 mesta ambasadora je trenutno nepopunjeno.

Delom je to zbog sporosti Senata u potvrđivanju kandidata, uključujući blokade koje nameću demokrate. Ali administracija nije ni predložila kandidate za više od 60 pozicija i sve to može ozbiljno ugroziti sposobnost SAD da komunicira svoju spoljnu politiku.