Foto: EPA/OLIVIER HOSLETSve veći broj država članica Evropske unije, uključujući Nemačku, razmatra mogućnost korišćenja širokih mera usmerenih na američke usluge, ukoliko EU ne uspe da postigne trgovinski sporazum sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, navode diplomate EU, prenosi Rojters.
U nastavku su detalji o Instrumentu protiv prisile (Anti-Coercion Instrument – ACI), koji je stupio na snagu krajem 2023. godine i do sada nikada nije primenjen, jer ga mnogi vide kao „nuklearnu opciju“ namenjenu pre svega odvraćanju.
Moguće mere
ACI omogućava 27-članoj EU da uzvrati trećim zemljama koje vrše ekonomski pritisak na države članice kako bi promenile svoju politiku, i nudi znatno širi spektar delovanja od pukih protivcarina na američki izvoz.
ACI sadrži listu od 10 mogućih mera kao odgovor na Trampovu pretnju uvođenjem carine od 30 odsto na uvoz iz EU do 1. avgusta.
Pored carina na robu, ACI alati uključuju i ograničenja uvoza ili izvoza robe, na primer kroz kvote ili licence.
Kada je reč o javnim tenderima u EU, čija je vrednost oko dva biliona evra (2,3 biliona dolara) godišnje, postoje dve opcije.
Ponude, poput onih za građevinske projekte ili nabavku u oblasti odbrane, mogle bi biti isključene ako američka roba ili usluge čine više od 50 odsto potencijalnog ugovora. Alternativno, američkim ponudama mogla bi se dodeliti kaznena korekcija bodova.
ACI bi takođe mogao dovesti do mera koje pogađaju usluge u kojima SAD imaju trgovinski suficit sa EU, uključujući digitalne usluge kompanija kao što su Amazon, Majkrosoft, Netfliks ili Uber.
Mere bi mogle da obuhvate i ograničenja stranih direktnih investicija iz Sjedinjenih Država, koje su najveći investitor u EU.
Dalje mere mogle bi uključivati ograničenja u zaštiti prava intelektualne svojine, pristupu tržištima finansijskih usluga, kao i mogućnosti prodaje hemikalija ili hrane u EU.
EU bi trebalo da bira mere za koje se proceni da će biti najefikasnije u zaustavljanju prisilnog ponašanja treće zemlje i, potencijalno, u saniranju nastale štete.
Kako EU aktivira ACI?
ACI je predložen 2021. godine kao odgovor na kritike država članica da su prva Trampova administracija i Kina koristile trgovinu kao političko sredstvo. Kina je, prema navodima litvanskih zvaničnika, ciljala Litvaniju nakon što je dozvolila Tajvanu da u Viljnusu otvori de fakto ambasadu.
Zakon daje Evropskoj komisiji do četiri meseca da ispita moguće slučajeve prisile. Ako zaključi da mere neke strane države predstavljaju prisilu, Komisija to iznosi pred države članice EU, koje imaju dodatnih osam do deset nedelja da potvrde taj nalaz.
Za potvrdu je potrebna kvalifikovana većina država članica – što je viši prag nego kod uvođenja protivcarina.
Komisija bi zatim obično stupila u konsultacije sa tom stranom državom kako bi pokušala da zaustavi prisilu. Ako to ne uspe, u roku od šest meseci može usvojiti mere odgovora EU, ponovo uz glasanje država članica. Te mere bi trebalo da stupe na snagu u roku od tri meseca.
Ceo postupak mogao bi da potraje oko godinu dana, ali se može i ubrzati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
