Evropljani imaju poluge i o tome se razmatra širom kontinenta: Da li je trenutak da se uzvrati Trampu?

Iako bi vojni sukob između SAD i bilo koje evropske sile verovatno bio jedan od najkraćih ratova u istoriji, postoje i drugi načini na koje saveznici Grenlanda mogu da odole američkom predsedniku ako on odbije kompromis, piše Politico.

Glavna tačka pritiska je obimna mreža vojnih baza u regionu, koju SAD koriste, u žargonu geopolitike, za projekciju američke moći daleko od domovine – u Africi, a posebno na Bliskom istoku.

Zašto bi SAD i dalje trebalo da imaju pristup tim bazama ili podršku savezničkih mornarica, vazduhoplovstva ili čak obaveštajnih službi, ako pokušaju da oduzmu suverenu teritoriju članici NATO-a poput Danske?

Pitanje je toliko osetljivo da se diplomate trude da ga drže van glavnih debata između vlada u salama samita EU ili NATO-a. Ipak, pet zvaničnika i diplomata potvrdilo je za Politico da se veoma osetljiva tema – kako uzvratiti Trampu – privatno razmatra širom kontinenta.

Osim evropskih vojnih resursa, SAD takođe zavise od Evrope kao ključnog trgovinskog partnera, a evropske vlade troše milijarde dolara svake godine kupujući američko oružje. Sve ovo pruža potencijalni uticaj ako evropski kupci odluče da prestanu da kupuju u SAD.

Veliki rizik, kažu neki zvaničnici, jeste da bi ovakvo direktno izazivanje brzo eskaliralo u potpuni raskid transatlantskih odnosa. Drugi smatraju da je savez pod Trampom sve toksičniji i da Evropa treba da krene dalje.

Najbliže upozorenju na odmazdu došao je francuski predsednik Emanuel Makron, kroz nejasne izjave: „Ne potcenjujemo izjave o Grenlandu“, rekao je Makron svojim ministrima ove nedelje.

„Ako bi suverenitet evropske i saveznicke države bio ugrožen, posledice bi bile neviđene. Francuska situaciju prati sa najvećom pažnjom i delovaće u punoj solidarnosti sa Danskom“.

Zvaničnik francuske vlade nije mogao da potvrdi da li je Makron bio ili planirao da bude u kontaktu sa Trampom oko pitanja Grenlanda, ali je naglasio da je „to izuzetno osetljiva tema i da predsednik pažljivo meri svaku reč“.

Lako ili teško rešenje

Upozorenje Makrona stiglo je dok su ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda otvorili razgovore sa Trampovom administracijom u Vašingtonu u potrazi za kompromisom o sudbini ostrva sa 57.000 stanovnika.

Nakon razgovora u sredu sa potpredsednikom Džej Di Vensom i sekretarom za spoljne poslove Markom Rubiom, danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen pokušao je da zvuči pozitivno, ali je priznao da dogovor nije na vidiku: „Predsednik ima želju da osvoji Grenland“, rekao je Rasmusen novinarima. „I zbog toga i dalje imamo fundamentalni nesporazum.“

Evropske diplomate, koji su tražili anonimnost zbog osetljivosti teme, rekli su da se u prestonicama i dalje vode diskusije o tome kako uzvratiti Trampu. Lakše opcije uključuju taktike odugovlačenja, lobiranje među republikancima u Vašingtonu, slanje savezničkih trupa na Grenland, pa čak i kampanju u javnosti u SAD.

Ali mogućnost prekida podrške američkim vojnim raspoređivanjima takođe je razmatrana, uključujući i radikalne predloge za preuzimanje kontrole nad američkim bazama, rekao je jedan diplomata.

„Diskusije se vode o tome kako možemo izvršiti pritisak i reći: ‘Hej, vi nas trebate, i ako ovo uradite, mi ćemo na neki način odgovoriti,’“ rekao je diplomata. „Ali istovremeno, niko ne želi da o tome javno govori.“

Glavni razlog zašto se Evropljani ne usuđuju da javno budu agresivni jeste što Trampova podrška smatraju ključnom za pružanje održivih bezbednosnih garancija Ukrajini u okviru bilo kakvog mirovnog sporazuma sa Rusijom.

U isto vreme, mnogi saveznici jednostavno ne mogu da zamisle svet u kojem SAD silom uzimaju Grenland. „Možda je to želja za idealom,“ rekao je diplomat, ali je dodao: „Moramo biti spremni na to.“

Drugi evropski zvaničnik potvrdio je da vlade raspravljaju o tome kako efikasno uzvratiti na američke teritorijalne zahteve. „U Evropi postoji poluga uticaja, ali ona nije u potpunosti iskorišćena,“ rekao je zvaničnik.

Trenutno Evropljani mentalno nisu spremni za vrstu eskalacije koju bi takva odmazda mogla da izazove.

Unutar NATO-a – gde su bilo kakve diskusije o kažnjavanju Amerikanaca uglavnom zabranjene – neki ističu da bi to bilo dvoseklo oružje.

„Korišćenje baza kao poluge za pritisak – i to je moguće – dovelo bi do uzajamne štete,“ rekao je jedan NATO diplomata. „Evropa bi dodatno izgubila bezbednosne garancije a SAD bi izgubile svoju najvredniju platformu za operacije u inostranstvu“.

Koliko vojnih resusrsa imaju SAD u Evropi?

Po stanju iz 2024. godine, SAD su imale 31 stalnu bazu i 19 drugih vojnih lokacija širom Evrope u okviru Komande američkih snaga u Evropi. To je uključivalo najmanje 67.500 pripadnika aktivne vojske, prema podacima Ministarstva odbrane SAD, pri čemu je većina stacionirana u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji.

To uključuje najveću NATO bazu u Evropi u Ramštajnu (Nemačka) i vazduhoplovne baze u Velikoj Britaniji u Lejkenhitu i Mildenholu, koje zajedno primaju oko 3.000 vojnika. Vazduhoplovna baza Aviano u Italiji podržava jedini američki borbeni vazdušni puk južno od Alpa i predstavlja „ključni NATO centar vazdušne moći“, prema Centru za evropsku politiku (CEPA).

Ben Hodžes, bivši komandant američkih trupa u Evropi, rekao je da su te baze „ključne za spremnost i omogućavanje globalnog strateškog dosega Amerike.“

Prisiljavanje Amerikanaca da napuste te baze imalo bi „katastrofalan“ efekat na američke operacije, rekao je Hodžes, pri čemu Ramštajn posebno funkcioniše kao ključna platforma za američka raspoređivanja na Bliskom istoku i u Africi.

To nije jedina poluga Evrope. Vašington bi takođe izgubio oko „polovine“ svojih kapaciteta za razmenu obaveštajnih podataka kao posledicu prekida, dok bi kontinent mogao i da zapreti prekidom kupovine američkog oružja.

Godine 2024, Evropa je odobrila moguće ugovore između vlada u vrednosti od 76 milijardi dolara – više od polovine globalnog američkog izvoza.

„Evropa može pomoći da se spasi NATO i transatlantski odnos sa SAD tako što će stati na noge i suprotstaviti se Americi, a ne samo biti poslušna i povući se“, rekao je Hodžes.

Kada je Tramp bombardovao Iran u junu prošle godine, američki vojni planeri očekivali su mnogo veći otpor iranskih snaga i tražili su vazduhoplovnu podršku od Evropljana, uključujući preko NATO baze na rumunskoj obali Crnog mora.

Tek prošle nedelje američke snage su koristile britanske baze za operaciju zauzimanja tankera pod ruskom zastavom u severnom Atlantiku.

Evropski zvaničnici isticali su ove primere kao dokaz da Tramp i dalje treba vojne objekte u Evropi.

Sa logističke strane, zatvaranje američkih baza bi uključivalo „duboke izazove,“ rekao je Džefri Korn, direktor Centra za vojno pravo i politiku na Univerzitetu Texas Tech, poput upravljanja odlaskom trupa i pravnim zahtevima za vrednost vojnih resursa. Ali sa pravne strane, „to je stvar domaćeg zakonodavstva“ za evropske zemlje koje žele da okončaju američko prisustvo, rekao je on. „To je njihov prerogativ“.

I pored uzbune zbog Trampovih planova za Grenland, to nije najveći bezbednosni prioritet za EU ili Ujedinjeno Kraljevstvo. Dok su zemlje poput Nemačke, Švedske, Velike Britanije i Francuske obećale da pošalju vojne snage na ostrvo kao znak podrške, druge zemlje se brinu da je spor opasna distrakcija od njihovog osnovnog zadatka – odbrane Ukrajine od Rusije.

Bez američkih bezbednosnih garancija, diplomate priznaju da će biti nemoguće odvratiti Vladimira Putina od novog napada na Ukrajinu, pa popuštanje Trampu mora sada imati prioritet, čak i ako savez neće trajati zauvek.

„Transatlantski odnos se menja. Neće se vratiti na staro“, rekao je jedan zvaničnik iz zemlje EU.