Zašto Evropa ne veruje u Trampov zaokret prema Ukrajini?

Kao rezultat toga, vlade se pripremaju za više scenarija – što otežava izradu bilo kakve strategije prema Ukrajini dok Trampova spoljna politika deluje kao da se menja iz trenutka u trenutak.

Na primer, Tramp može preduzeti dodatne mere protiv Rusije, ponovo zaustaviti isporuke oružja Ukrajini ili čak povući američke trupe koje predstavljaju oslonac evropske odbrane.

„Ništa više ne iznenađuje moramo biti spremni na sve“, rekao je jedan diplomata iz NATO zemlje. Ova osoba, kao i drugi intervjuisani za ovu priču, dobila je anonimnost kako bi mogla da govori o aktuelnim internim razmatranjima.

Mnogi strani saveznici bili su zatečeni prošle nedelje kada je Pentagon naredio iznenadno obustavljanje sisitema vazdušne odbrane i isporuke vojne pomoći Kijevu.

Zatim je ove nedelje napravio nagli zaokret i obećao dodatnu vazdušnu odbranu ukrajinskim snagama koje su pod velikim pritiskom, istovremeno rekavši da mu je dosta „gluposti“ ruskog predsednika Vladimira Putina. Ipak, ostaje nejasno da li će se to zaista pretočiti u konkretne poteze.

Jedan od razloga za ovu konfuziju jeste nedostatak komunikacije iz Vašingtona.

Ukrajinci pokušavaju da uspostave kontakt između ministra odbrane Rustema Umerova i američkog sekretara za odbranu Pita Hegseta još od 1. jula, kada je pošiljka raketa za vazdušnu odbranu i preciznog naoružanja spremna za isporuku Ukrajini iznenada zaustavljena bez ikakvog upozorenja.

Međutim, prema rečima dve osobe upoznate sa tim pokušajima, osoblje Hegseta još uvek nije pristalo na taj razgovor.

„Teško je znati šta se dešava unutar administracije“, rekao je jedan evropski zvaničnik, posebno s obzirom na to da „Tramp sada zvuči doslednije u podršci Ukrajini“, dok rukovodstvo Pentagona zauzima drugačiji stav.

Kontinent takođe brine više od samog pitanja isporuke oružja Ukrajini. U toku je velika revizija američkog vojnog prisustva u Evropi, što izaziva zabrinutost kod mnogih NATO saveznika. Ako bi SAD značajno smanjile broj svojih trupa u Evropi, to bi dugoročno oslabilo sposobnost suprotstavljanja ruskoj agresiji i odgovora na buduće pretnje.

Drugi evropski zvaničnik rekao je da „široko rasprostranjen utisak u Evropi jeste da administracija deluje prilično nekoordinisano“ kada je reč o Ukrajini, i da mnogi u glavnim gradovima NATO saveznica pokušavaju samo da prate promenljivo raspoloženje u Vašingtonu.

Bela kuća tvrdi da administracija nije promenila strategiju ili politiku.

„Ne postoji ništa doslednije od spoljne politike predsednika Trampa. On će uvek stavljati Ameriku na prvo mesto i želi mir u Ukrajini i širom sveta“, rekla je portparolka Bele kuće, Ana Keli, u saopštenju.

„Nakon revizije Ministarstva odbrane kako bi se osiguralo da sva strana vojna pomoć bude u skladu sa američkim interesima, predsednik je odlučio da pošalje Ukrajini dodatnu odbrambenu municiju kako bi pomogao da se zaustavi ubijanje u ovom brutalnom ratu“.

Pentagon nije odgovorio na zahtev za komentar.

Šef za politiku u Ministarstvu odbrane, Elbridž Kolbi, koji vodi reviziju globalnog rasporeda američkih snaga, rekao je da očekuje da će preporuke biti objavljene u avgustu.

S obzirom na njegovo zalaganje da se američki fokus premesti sa Evrope na Indo-Pacifik, evropski saveznici očekuju da će izgubiti deo američkih snaga.

Nijedan zvaničnik upitan o toj temi nije mogao da navede bilo kakve razgovore sa Kolbijevim timom u vezi sa revizijom, što ostavlja zemlje poput Nemačke, Poljske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva – sve sa značajnim američkim trupama i opremom na svojoj teritoriji – bez informacija o budućnosti.

U utorak je Tramp nagovestio određeno nezadovoljstvo prema Nemačkoj i Južnoj Koreji, posebno u vezi sa troškovima držanja američkih trupa u tim zemljama.

„Imamo 45.000 vojnika u Južnoj Koreji. Imamo 45.000 vojnika u Nemačkoj, tačnije 52.000. I znate, to je ogroman ekonomski dobitak za njih. To je ogroman novac za njih, a ogroman gubitak za nas“, rekao je pred sastanak kabineta.

Iako je studija koju Pentagon sprovodi nešto što svaka administracija preduzima, Kolbijeva centralna uloga u obustavi vojne pomoći Ukrajini i njegova dugogodišnja skeptičnost prema prisustvu SAD u Evropi izazivaju zabrinutost u evropskim prestonicama.

Najviša demokratkinja u Odboru za spoljnopolitičke odnose Senata, senatorka Džin Šahin iz Nju Hempšira, izjavila je da predlaže zakon u okviru godišnjeg zakona o odbrambenoj politici, koji bi postavio ograničenja za potencijalna povlačenja trupa.

Neki saveznici kažu da im se čini da Hegset nije pouzdan sagovornik kada je reč o strategiji prema Ukrajini ili širim pitanjima poput prisustva SAD u Evropi. Mnogima nije jasno koliko je on zaista uključen u donošenje političkih odluka i da li prepušta odlučivanje Kolbiju ili drugima sa više iskustva u vladi.

„Mnogo je nepredvidivosti kada je reč o politici administracije“, primetio je prvi evropski zvaničnik. „Mnogo je haosa, i iskreno, nedostatka adekvatnog rukovođenja s vrha“.

Nekoliko puta kada je Hegset neformalno razgovarao sa saveznicima nije prošlo u najboljem redu. Počelo je još na njegovom prvom putovanju u Evropu u februaru, kada je naljutio Belu kuću postavljanjem preduslova za to da Ukrajina pregovara o prekidu vatre s Rusijom, i to dok se obraćao ministrima odbrane NATO-a. Ostatak posete proveo je pravdajući svoje izjave.

U poslednjih nekoliko meseci, Hegsetu su neki javni nastupi ograničeni. Njegova samostalna putovanja na Bliski istok i u Evropu otkazala je Bela kuća, koja je želela da on putuje zajedno s predsednikom i da ima malo, ako uopšte, direktnih kontakata sa saveznicima.

Nervoza i frustracija u Evropi u oštrom su kontrastu sa kratkotrajnim optimizmom nakon samita NATO-a u junu, kada je Tramp izrazio podršku povećanom trošenju na odbranu unutar NATO-a i ponovnom naoružavanju alijanse. Njegovi pozitivni susreti sa šefovima država i privremeno odustajanje od uobičajenih kritika na račun članica saveza bili su upravo ono otopljavanje odnosa koje su mnoge zemlje priželjkivale.

Sada, oni koji žele da naoružaju Ukrajinu samo čekaju da vide da li će obećano oružje zaista stići.

„Bilo je zbunjujuće čuti Trampa kako na samitu NATO-a izražava veliku podršku Ukrajini, a onda čuti da Pentagon zaustavlja isporuke oružja. Nadamo se da će se to uskoro pokrenuti“, rekao je evropski zvaničnik.