Koju lekciju Evropljani treba da izvuku iz najnovijeg Trampovog šoua?

U govoru u Davosu, Tramp je ponovio želju da poseduje Grenland, tvrdeći da „ne možete braniti ono što ne posedujete“, da bi potom najavio da „neće osvojiti arktičko ostrvo silom“.

Nekoliko sati kasnije, tvrdio je da je postigao neodređeni dogovor o Grenlandu i da će se stoga uzdržati od uvođenja dodatnih carina protiv onih evropskih zemalja koje su imale drskosti da učestvuju u zajedničkoj vojnoj vežbi na Grenlandu, na poziv Danske, piše u analizi za Gardijan Natalija Toci, direktorka Međunarodnog instituta u Rimu.

Ne znamo ni detalje okvirnog sporazuma koji su postigli Tramp i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, niti da li on ima ikakvu težinu s obzirom na Trampovu promenljivost.

Ali čini se da dogovor, iako otvoren za razgovore o arktičkoj bezbednosti, pravima na minerale i možda čak i o suverenitetu američkih baza, očuvava suverenitet Grenlanda unutar Kraljevine Danske. Ukratko, ovo je bio izuzetan preokret.

Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za ovaj preokret, piše Toci.

Nelagoda među republikancima i američkom javnošću pred mogućnošću napada na saveznika iz NATO-a, turbulencije na globalnim tržištima i Ruteova podanička poslušnost – sve su to moguće opcije.

Domaći pritisci u SAD mogli su igrati ulogu, ali još nisu bili dovoljno snažni da u potpunosti objasne nagli zaokret.

Ruteova servilnost je sigurno bila cenjena od strane Trampa, ali je malo verovatno da ga je odvratila od ambicije da ostavi trag kao prvi predsednik koji je proširio teritoriju SAD još od kraja 1950-ih.

Pad na tržištima nudi verovatnije objašnjenje. Ovo nije prvi put: Trampov nagli povratak na trgovinskom frontu nakon njegovog bombastičnog „Dana oslobođenja“ prošlog proleća poklopio se sa tržišnim padom i Kineskim odbijanjem da popusti, spremnim da uzvrati istom merom u trgovinskom ratu.

Ipak, tržišta ne mare da li Grenland pripada Danskoj ili SAD, niti im remeti san kršenje međunarodnog prava.

Kada je Tramp napao Venecuelu, čak i bez traženja rezolucije Saveta bezbednosti UN, reakcija tržišta je bila prigušena. Nisu se tržišta uznemirila ni kada je, ubrzo nakon toga, SAD zapretila još jednim ratom protiv Irana.

Tržišta su se negativno reagovala ovaj put, kao i u proleće 2025, jer je Evropa signalizirala da neće opet biti laka meta.

Svi znaju da Evropa nema iste karte kao Kina u odnosima sa SAD, i da SAD mogu više da naude Evropi nego obrnuto.

Ali Evropa ipak ima određeni uticaj. Čak i nagoveštaj da bi mogla da ga upotrebi, čime se ponovo otvara perspektiva trgovinskog rata, poslao je drhtaj kroz tržišta i naterao Trampa da se povuče sa ivice.

Lekcija za Evropljane je jasna. Godinu dana su pokušavali da umire i zavedu Trampa. Nudili su mu potvrde o rođenju u zlatnim ramovima, kršili protokol da bi slali kraljevske pozive, igrali golf sa njim i slali mu ulizivačke SMS poruke.

Prihvatili su užasan trgovinski sporazum i pristali da povećaju izdvajanja za odbranu na 5 odsto BDP-a, znajući da mnoge zemlje nikada neće dostići taj cilj. Uradili su to da bi kupili vreme, nadajući se da će Tramp stati na njihovu stranu po pitanju Ukrajine i ostati posvećen evropskoj bezbednosti.

Ali Tramp je ponizio Ukrajince i ismevao Evropljane, uporno odbijajući da vrši bilo kakav pritisak na Vladimira Putina. Da, SAD i dalje prodaju oružje Evropljanima, koji ga potom preusmeravaju Ukrajini.

U skorije vreme, otvorio je vrata za pružanje bezbednosnih garancija Kijevu u postratnom scenariju. Ali američka vojna podrška Ukrajini se smanjila, a bilo kakve garancije su hipotetičke, jer prekid vatre nije na vidiku.

Štaviše, kakvu vrednost ima bilo kakav sporazum potpisan sa Trampom ako ga on može u bilo kom trenutku raskinuti, kao što je već pokazao u trgovini?

Evropljani su prećutno odobrili Trampov ilegalni rat na Iranu i bili su nejasni u vezi sa njegovim podjednako ilegalnim napadom na Venecuelu.

Zauzvrat su dobili pretnju aneksijom Grenlanda. Američki predsednik nije mogao biti jasniji u Davosu kada je izjavio da niko ne brani ono što ne poseduje. Ako je iko još imao sumnju u njegovu posvećenost NATO-u, tu je član 5 o kolektivnoj odbrani bačen kroz prozor.

Evropska godina poklonstva bila je spektakularan neuspeh. Ali nešto se menja. Evropljani su ostali čvrsti po pitanju Grenlanda.

Evropski lideri, pojedinačno i kolektivno, javno su stali uz Dansku i podržali njen suverenitet. Grupa evropskih zemalja poslala je trupe na Grenland na zajedničku vojnu vežbu. Većina zemalja EU, osim Mađarske i Bugarske, odbila je Trampov „Odbor za mir“ za Gazu.

Evropski parlament je obustavio ratifikaciju trgovinskog sporazuma EU–SAD o carinama, a institucije EU počele su da razmatraju moguće protivmere ukoliko SAD nastave sa ekonomskim ucenjivanjem.

To uključuje kontracarine u vrednosti nešto ispod 100 milijardi evra, kao i upotrebu najmoćnijeg trgovinskog oružja EU – instrumenta protiv prinude – kako bi se ograničio pristup evropskom jedinstvenom tržištu ili uvele druge mere kojima bi se smanjila sposobnost američkih firmi da ulažu u Evropu.

Sve ovo ostaje hipotetičko, s obzirom na američko povlačenje. Ne možemo sa sigurnošću znati da li EU ima snage da sprovede odmazdu ako bi se američko ekonomsko ucenjivanje zaista pojačalo.

I veoma je verovatno da bi, ukoliko bi EU uzvratila, to učinila postepeno, tražeći konsenzus i uvek nudeći izlaz. Drugim rečima, EU bi nastavila da deluje na svoj tipično evropski način.

Ali lekcija koju Evropljani treba da izvuku iz ovog najnovijeg poglavlja Trampovog šoua jeste da čvrstina koju su, iako oprezno, pokazali, deluje mnogo bolje od podaništva koje su pokušavali tokom protekle godine.

Temperatura je spuštena, pa postoji rizik da se evropski lideri vrate u svoju zonu komfora – kukavičluka i nečinjenja. Ali mir neće dugo trajati, i kada izbije sledeća transatlantska kriza, trebalo bi da se sete da Tramp, kao i svaki autoritarni lider, razume samo snagu.