Gardijan analizira: Samo bi budala sve Trampove komentare shvatila doslovno, ali ih svakako treba shvatiti ozbiljno

Sada 47. predsednik udvostručuje snagu. Protivnik intervencije se predomišlja. Primedbe koje su u početku zvučale kao loše šale ili slučajni ispadi iz predsedničke lične karte postale su zlokobnije kroz ponavljanje ili prateće akcije. Samo budala bi sve Trampove komentare shvatila doslovno – ali ih svakako treba shvatiti ozbiljno, piše u uvodniku Gardijana.

Odbio je da isključi upotrebu vojne sile za preuzimanje kontrole nad Grenlandom i više puta je iznosio ideju da Kanada postane 51. država. Pretio je da će zauzeti Panamski kanal. Uveo je promenljive carine ključnim partnerima i kaže da bi mogao da odustane od trgovinskog sporazuma između Kanade i Meksika, potpisanog u njegovom prvom mandatu. Nečuveno se mešao u izbore u Hondurasu i Argentini i pokušao je da se umeša u brazilsko pravosuđe. Uveo je sankcije predsedniku Kolumbije u oktobru.

Pokrenuo je smrtonosne napade na navodne brodove za trgovinu drogom u međunarodnim vodama – vansudska ubistva koja je administracija pokušala da legitimiše proizvoljnim označavanjem trgovaca drogom kao terorista – i pretio vojnim udarima na Meksiko, Venecuelu i bilo koju drugu zemlju koju krivi za konzumiranje droge u SAD.

„Diplomatija topovnjača“ se vratila. SAD su postavile izvanrednu demonstraciju vojne moći kod obale Venecuele – svoje najveće prisustvo na Karibima u poslednjih nekoliko decenija – i zaplenuju tankere za naftu. Tramp je navodno dao autoritarnom predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru ultimatum da podnese ostavku kada su nedavno razgovarali i ponudio je nagradu od 50 miliona dolara za njegovu glavu.

Trampa ne brine represija režima. Navodno se radi o suzbijanju droge – ali Venecuela nije proizvođač niti glavni kanal za narkotike, a Tramp je upravo pomilovao bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, optuženog za teška krivična dela vezana za drogu.

Istorija se ponavlja

SAD izgledaju uverene da mogu da nateraju levičarskog Madura da pobegne ili da ubede druge članove njegovog režima da ga svrgnu. Pitanje je šta se dešava ako je njihovo poverenje pogrešno – kao što je bio slučaj tokom prvog mandata Trampa kada priznavanje tadašnjeg lidera opozicije Huana Gvaida za predsednika nije uspelo da svrgne Madura. CIA je navodno koristila dronove da napadne venecuelanski lučki objekat. Koliko će SAD ići dalje?

Godine 1823, predsednik Monro je upozorio evropske sile da se ne mešaju u dela zapadne hemisfere. Godine 2025, postupci Trampa odražavaju zabrinutost zbog rastuće uloge Kine. „Sjedinjene Države će ponovo potvrditi i sprovesti Monroovu doktrinu kako bi obnovile američku prevlast“, ​​navodi se u novoj strategiji nacionalne bezbednosti.

Ono što se naziva „Trampova posledica“ je aluzija na „Ruzveltovu posledicu“. Dvadeset šesti američki predsednik je pretvorio Monroov odbrambeni, isključivi stav u hegemoniju „velike palice“. Zalog „moćne restauracije američke moći i prioriteta“ zavisiće od „angažovanja“ saveznika i vršenja pritiska na druge, kao i od „prilagođenog“ vojnog prisustva.

„Donroova doktrina“ je takođe podstaknuta obećanjima da će sprečiti masovne migracije, opsesijom trgovinom drogom, nadama u trgovinske prednosti i željom za mineralima, plus željom za simbolima dominacije koji privlače naslovne strane i jačaju ego.

Tramp izgleda ne uznemirava jače kineske i ruske sfere uticaja – sve dok ima domen koji se može meriti sa Sijem Đinpingom i Vladimirom Putinom.

Nova američka „doktrina“ je u stvarnosti podložna njegovim hirovima, zamerkama i ličnim odnosima sa liderima, kao i nedoslednostima unutar njegovog dvora. Postoje jasne podele u njegovom spoljnopolitičkom timu, posebno oko Venecuele.

Ričard Grenel, merkantilistički predsednički izaslanik za specijalne misije, promovisao je razgovore sa Madurom. Marko Rubio, državni sekretar, ostaje neskriveno jastrebovski nastrojen – i, pošto su Bliski istok i Ukrajina uglavnom van njegovih ruku, ima dosta vremena da posveti Latinskoj Americi.

Potiskivanje Pekinga

Brzina kojom je Kina uspela da izgradi veze sa Latinskom Amerikom i Karibima delimično je odražavala relativni nedostatak interesovanja SAD za region. Kina je sada najveći trgovinski partner, ali SAD su najveći strani investitor. Bela kuća verovatno veruje da može lako da povrati pozicije – i da već beleži uspehe.

Krajnje desničarska stranka Havijera Mileija pobedila je na srednjoročnim izborima u Argentini, na opšte iznenađenje, nakon što je Tramp ponudio zemlji finansijsku pomoć od 40 milijardi dolara – pod uslovom da njegov čovek pobedi.

Predsednikov prezir prema ljudskim pravima čini samozvanog „najviše kul diktatora“ Salvadora Najiba Bukelea ne problemom već prednošću jer prima Venecuelance deportovane iz SAD.

Ne radi se samo o ideološkim saveznicima – Meksiko se, izgleda, okreće ka SAD pod pritiskom, a niz novih bezbednosnih sporazuma će dovesti do raspoređivanja američkih trupa širom regiona.

Pa ipak, drugde, strah od nepredvidlive, nasilničke administracije može otopliti odnose sa Pekingom. Trampova taktika često ima suprotan efekat. Sankcije i carine su trebalo da unište slučaj Brazila protiv Žaira Bolsonara zbog planiranja puča nakon poraza na izborima 2022. godine – ali je bivši predsednik dobio kaznu od 27 godina zatvora. Popularnost predsednika Luiza Inasija Lule da Silve je porasla. SAD su od tada ukinule i ključne carine na hranu.

Napad na Venecuelu bi podstakao negativnu reakciju u regionu – i, predviđaju stručnjaci, talas izbeglica u SAD. Trampove glasne žalbe na to da Kina „kontroliše“ Panamski kanal podstakle su privatnu kompaniju CK Hutchison sa sedištem u Hong Kongu, koja je posedovala dve luke u Panami, da objavi da će prodati sva svoja lučka imanja grupi koju predvodi američka investiciona firma BlackRock.

Ali Peking je blokirao sporazum – tada je rekao da bi cena za odobrenje bila dodavanje kineske državne brodarske kompanije Cosco u konzorcijum. Cosco bi bio isključen iz panamskih lokacija, ali bi navodno mogao da dobije udeo u desetinama luka širom sveta.

Malo ko u regionu bi izabrao da se osloni na bilo kog hegemona, a zabrinutost u Latinskoj Americi zbog povećane američke sile prati zabrinutost saveznika u Aziji i Evropi zbog američkog maltretiranja i povlačenja SAD. Kanada je zainteresovana za jačanje transatlantskih odnosa. Evropska unija i Latinska Amerika bi takođe imale koristi od boljih veza, ali dugo očekivani trgovinski sporazum između Brisela i Merkosura, koji treba da bude potpisan ovog meseca, ponovo je zastao. Evropa bi trebalo da ga učini prioritetom.

Oštre političke podele unutar Latinske Amerike, kao i različiti interesi između kontinenata, postaviće ograničenja na saradnju. Ali Trampovo nepromišljeno i regresivno ponašanje podstiče promene zbog kojih bi i SAD mogle da zažale.