„Tramp stvara haos, u svemu mora da ima lični interes“: Sagovornici Danasa analiziraju godinu dana mandata američkog predsednika

Ovo je njegov drugi mandat na toj poziciji – prethodno ju je obavljao od 2016. do 2020. godine. Tada je prilično bio miroljubiv i nije pokrenuo nijedan sukob iako je to, nekako, karakteristično za američke predsednike.

Međutim, prva godina njegovog novog mandata prilično je turbulentna.

„Tramp je nepredvidljiv i stvara haos. On u svemu mora da ima neki poslovni, odnsono lični interes. Zapadni Balkan nije ni listi prioriteta njegove administracije i to je važna pouka za region u narednom periodu”, smatraju sagovornici Danasa Branka Latinović i Goran Miletić, analizirajući prvu godinu Trampovog mandata.

Podsetimo, za samo godinu dana, Tramp je uskratio američku humanitarnu pomoć širom sveta, zatvorio USAID, žestoko napao medije koji mu se ne sviđaju, ukinuo finansiranje Glas Amerike, napao univerzitete, poput Harvarda.

Udario je na migrante, usledile su brojne deportacije, hapšenja… Rasporedio je Nacionalnu gardu u gradovima pod upravom demokrata. Odobrio je vojnu akciju u Venecueli u kojoj je uhapšen predsednik Nikolas Maduro i njegova supruga, koji su potom prebačeni u Njujork gde im se sada sudi, između ostalog, za zaveru zbog narko-terorizma i posedovanje automatskog oružja i drugog razornog oružja.

Krenuo je na preuzimanje Grenlanda od Danske što je pogotovo poslednjih dana tema broj jedan u svetu. Još nije jasno da li će možda doći do američke vojne akcije i na Grenlandu.

Tokom demonstracija u Iranu zapretio je da će napasti ovu zemlju, ali je u poslednjem momentu odustao kada mu je obećano da neće biti pogubljenja demonstranata. Ostaje da se vidi šta će uraditi po pitanju Irana.

Osim toga, kad god mu nešto nije po volji on uvede carine, što je učinio brojnim zemljama. Iako je rekao da će za jedan dan okončati rat u Ukrajini, to nije uradio, a čini se i da naginje ka strani ruskog predsednika Vladimira Putina iako je on naredio invaziju na Ukrajinu.

Bivša ambasadorka Branka Latinović ističe za Danas da je Tramp, kao neko ko ne dolazi iz američkog političkog establišmenta, a nije ni član Republikanske stranke, interesantna politička figura u savremenoj američkoj političkoj stvarnosti.

“Njegov drugi mandat, za šta već postoji skraćenica 2;0, i dalje karakteriše nepredviljivost i ona je ujedno jedino što spaja ta dva mandata, što je zajedničko. Od svog inaguralnog govora, u kojem je najavio svoje imperijalne namere, pa preko čuvenog Vansovog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji februara 2025, ne prestaje da šokira međunarodnu javnost“, navodi Latinović.

To bi bilo dobro, dodaje naša sagovornica, da doprinosi smirivanju i popravljanju međunarodnih odnosa.

„Međutim, to nije slučaj jer svojim izjavama, uredbama, konkretnim akcijama Tramp stvara haos i širi ga što više može, a najviše u Evropi i američkom kontinentu“, ukazuje Latinović.

Kako dodaje, njegovi omiljeni alati su carine i sankcije.

„Iako sam sebe promoviše kao čoveka koji okončava sukobe i donosi mir, sklon je pretnjama, a i upotrebi vojne sile. NJegova opsesija da dobije Nobelovu nagradu za mir, te njegovo pismo norveškom premijeru da, pošto mu norveška vlada nije dodelila tu nagradu i da sada nema obavezu da dalje doprinosi miru, tako je šokirala javnost u Americi, ali i svetu da su mnogi analitičari postavili pitanje njegove mentalne sposobnosti“, naglašava bivša ambasadorka.

Uz to, dodaje ona, najnovije Trampove izjave o Grenlandu i njegova opsednutost da ta trritorija bude američka, govori o njegovoj agresivnosti i da je spreman da koristi nasilničke metode radi ostvarivanja svog cilja, što nastavlja i pored činjenice da za to nema podršku američke javnosti, Kongresa i Sanata.

„Najavljuje povratak praksi kupovine teritorija, iako je to vid kolonijalizma, koji zabranjuje Povelja UN čiji su SAD jedni od autora. Samoj Povelji je predhodila Atlantska povelja, koji su dogovorili Ruzvelt i Čercil 1941. i koja sadrži osnove za demokratsko uređenje posle ratne Evrope“, objašanjava Latinović.

Ona ukazuje da Tramp na sve primedbe i kritike odgovara da ga ne interesuje međunarodno pravo, već da ima svoj moral.

„A taj njegov „moral“ ide tako daleko da predlaže osnivanje Odbora za mir, za čije članstvo treba platiti članarinu od jedne milijarde dolara. Francuski predsednil Emanuel Makron je odmah odbio tu Trampovu ponudu. Bravo za Makrona! Sramota za Trampa koji od svog Plana za mir u Gazi pokušava da napravi biznis, jer kod njega u svemu mora postojati neki poslovni, lični interes. Čudan neki moral“, zaključuje Branka Latinović.

Goran Miletić, direktor Fondacije Balkans Forward, ističe da, “kao što smo i predviđali, Tramp je uradio malo toga dobrog i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu”.

„Deluje da je Amerika zemlja koja je sada još više podeljena i koja ne ide u pravcu u kome velika većina njenih građana želi. Njegovo ponašanje na spoljnom planu se može sažeti u jednoj reči – nepredvidivost. Jedino je pitanje da li smo ovaj stepen nepredvidivosti mogli da očekujemo. Mislim da je Tramp iznenadio i najveće pesimiste, jer je većina možda mogla da očekuje blagonaklon odbosu prema Putinu, ali teško da je bilo ko očekivao sve ono što se događa oko Venecuele i Grenlanda, uključujući i neverovatan zaokret prema EU“, ističe Miletić.

U svemu tome, dodaje naš sagovornik, ne treba zaboraviti da Zapadni Balkan nije ni listi prioriteta nove administracije, a kamoli blizu Trampovig fokusa i to je važna pouka za region u narednom periodu.