Tramp im ukida finansije, Evropa nudi novac i vize

Od univerziteta do gradova, regiona, zemalja, a sada i Evropske komisije, poruka je glasna i jasna — Evropa pozdravlja talente iz SAD i čini sve da privuče najbolje i najpametnije iz Amerike.

„Ovakav globalni pejzaž je prilika da pokažemo svetu da će Evropa ostati bezbedan prostor za nauku i istraživanje. Evropa može i treba da bude najbolje mesto za bavljenje naukom… Mesto koje privlači i zadržava istraživače, kako međunarodne tako i evropske“, rekla je Komesar za startap, istraživanje i inovacije Ekaterina Zaharieva poslanicima EU nedavno, prenosi Politiko.

Navodeći značajna smanjenja federalne potrošnje na istraživanja u SAD, kao i prinudne mere usmerene na specifične univerzitete i istraživače koji istražuju klimatske promene, vakcine i manjinska i rodna pitanja, komesarka je rekla da je evropski blok u jedinstvenoj poziciji da služi kao utočište naučnicima.

Da bi Evropa privukla vrhunske talente, Zaharieva je rekla da će Komisija uvrstiti slobodu naučnog istraživanja u Zakon EU i odmah povećati finansijsku podršku koju nudi Evropski istraživački savet (ERC), telo za naučna i tehnološka istraživanja.

Trenutno, istraživači sa sedištem u SAD koji se presele u Evropu mogu da apliciraju za milion evra iznad uobičajenog maksimalnog iznosa granta, koji će biti povećan na dva miliona evra. To znači da bi ovi istraživači mogli da imaju pravo na grantove do 4,5 miliona evra.

Predsednica ERC-a Marija Leptin rekla je za Politiko da EU želi da održi „evropsku tradiciju otvorenosti i podrške nezavisnim istraživanjima“, te da ne pokušava da „ulovi američke talente“, već da „pomogne ondašnjim kolegama ako mogu“.

Pozivajući se na pismo 13 zemalja članica u kojem se Brisel poziva da osmisli strategiju privlačenja američkih istraživača, Zaharieva je rekla da Komisija radi na posebnoj vizi za vrhunske talente, kao i na sistemu koji će pomoći vladama i univerzitetima da udruže resurse, kako bi privukli američke naučnike.

Otvorite vrata, otvorite laboratorije

Neki univerziteti su brzo uočili priliku, pokrenuvši ciljane šeme zapošljavanja američkih talenata.

Prošlog meseca Univerzitet Eks Marsej (AMU) iz Provanse dospeo je na naslovne strane otkrivši Bezbedni prostor za nauku, inicijativu od 16 miliona dolara za regrutovanje do 15 američkih naučnika čija istraživanja „ugrožava ili ometa“ nova administracija.

Predsednik AMU-a Erik Berton rekao je za Politiko da je program bio preplavljen aplikacijama od skoro 150 istraživača koji potiču sa vrhunskih univerziteta uključujući Jejl, Kolumbiju i Stanford, kao i iz vladinih agencija SAD-a kao što su Nacionalni institut za zdravlje okeana, NASA.

Većina aplikanata istražuje teme poput klimatskih promena, imunologije i zaraznih bolesti ili društvenih nauka koje uključuju rod, raznolikost i migracije – oblasti koje su na meti rata Trampove administracije, piše Politiko.

Berton je dodao da su se i istoričari prijavili na program.

Poslednjih nedelja, slične šeme su uvedene i na druge univerzitete. Slobodni univerzitet u Briselu (VUB) je izdvojio sredstva i pokrenuo namenski centar dobrodošlice sa informacijama o vizama za postdoktorske naučnike koji su „žrtve političkog i ideološkog mešanja“ u Sjedinjenim Državama.

U Švedskoj, prestižni institut Karolinska saopštio je da će odgovarati na upite o preseljenju u Švedsku – „koji su već počele da stižu“ – i da se povezuje sa drugim univerzitetima o tome kako najbolje podržati akademske emigrante iz SAD.
Intelektualna zlatna groznica

U pokušaju da ojača status Berlina kao „lokacije za međunarodna najsavremenija istraživanja u oblasti medicine i društvenih nauka“, grad osniva poseban fond za privlačenje istraživača iz SAD.

U međuvremenu, katalonski predsednik Salvador Ila ove nedelje je predstavio regionalnu šemu za zapošljavanje talenata od 30 miliona evra, kojom će se finansirati radna mesta za 78 američkih istraživača na lokalnim univerzitetima i visokotehnološkim istraživačkim institucijama kao što su Superkompjuterski centar u Barseloni i Nacionalni centar za analizu genoma.

Istaknuti naučnici takođe zahtevaju da nacionalne vlade mobilišu sredstva. Osam naučnika i profesora u Nemačkoj objavilo je ove nedelje članak u Špigelu pozivajući čelnike zemlje da regrutuju „100 blisatavih umova za Nemačku“.

Pozivajući se na to da su naučnici Albart Ajnštajn i Liza Majtner emigrirali da bi izbegli nacistički progon tokom Trećeg rajha — naučnici su napisali da Nemačka i Evropa sada imaju priliku da „preokrenu odliv mozgova“ iz prošlosti i „ne samo da ojačaju sopstvene inovacije i moć istraživanja, već i da ublaže globalni gubitak napretka znanja“.

Uprkos reformama budžeta u Holandiji, ministar obrazovanja, kulture i nauke Epo Bruins nedavno je rekao zakonodavcima da će zemlja dati prioritet izdvajanju sredstava za zapošljavanje međunarodnih naučnika koji su „zlata vredni Evropi i Holandiji“.

Španija već koristi Atrae, plan koji je prvobitno pokrenut da pomogne u repatrijaciji španskih naučnika koji su emigrirali iz ekonomskih razloga, kako bi privukli i američke naučnike.

Slično tome, očekuje se da će se uspostavljeni belgijski program Mozgovi za Brisel (Brains for Brussels) – koji finansira strane naučnike koji istražuju veštačku inteligenciju, VTO i druge oblasti koje su finansijski relevantne za region glavnog grada Belgije – koristiti za privlačenje Amerikanaca ove godine, prenosi N1.