Nakon što je Tramp obustavio isporuku vojne pomoći: Ukrajina planira novu taktiku

Ova nova strategija se pojavila u isto vreme kada je Trampova administracija zaustavila neke isporuke vojne pomoći koje su već bile namenjene Kijevu, uključujući protivvazdušne sisteme Patriot i visokoeksplozivne artiljerijske granate.

Ovaj potez, o čemu je prvi put izvestio Politico u utorak, iznenadio je ukrajinske zvaničnike. Istovremeno, Evropa je najavila povećanje troškova za odbranu i traži kreativne načine kako da to ostvari.

Kao deo nove inicijative, nekoliko evropskih vlada razmatra planove da iz svojih budžeta za odbranu kupe američko oružje i potom ga prenesu Ukrajini.

Taj novac bi se računao u okviru novog NATO cilja za izdvajanja za odbranu, ali još uvek nema čvrstih obaveza.

Takvi transferi morali bi da dobiju odobrenje američke vlade, a detalji tog procesa su u fazi razmatranja, naveo je izvor upoznat sa planovima. Ovaj izvor, kao i drugi, tražio je anonimnost jer se radi o poverljivim informacijama koje do sada nisu objavljene.

Pošto dodatna pomoć iz SAD trenutno ne stiže, a Rusija vodi letnju vojnu ofanzivu na severoistočni grad Sumi, gde je već zauzela ključna nalazišta retkih minerala, Zelenski je bio prinuđen da promeni pristup u nabavci oružja.

„Nemamo izbora“, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik.

Jedan od mogućih problema su američka ograničenja koja se obično nameću saveznicima u korišćenju američkog oružja.

Tokom Bajdenove administracije, britanske rakete Storm Shadow nisu poslate u Kijev jer sadrže američke delove. Deo pregovora biće upravo u vezi sa tim dozvolama, dodao je ukrajinski zvaničnik.

Američko oružje poznato je po tome što dugo traje njegova proizvodnja i transport do saveznika.

Međutim, kada je reč o vrhunskoj opremi kao što su sistemi protivvazdušne odbrane, američki proizvodi su među najboljima na tržištu i dokazano efikasni protiv ruskih raketa i dronova. U 2022. godini, SAD su finansirale prodaju 18 raketnih sistema visoke mobilnosti (HIMARS) za Kijev, ali oružje proizvedeno u Lockheed Martinu još nije stiglo.

Još nije jasno da li će SAD odobriti ovakve zahteve.

Trampova administracija je delovala otvorenije prema ideji slanja više odbrambenog oružja u Kijev nakon što se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao sa Donaldom Trampom na marginama NATO samita u Holandiji prošle nedelje.

Jedan od ljudi koji je direktno upoznat sa tim sastankom opisao ga je kao „zaista pozitivan“, navodeći da je Tramp delovao „saosećajno“ i „razumljivo“.

Druga osoba upoznata sa razgovorom između dva lidera opisala je susret kao „produktivan“ i da je prošao „vrlo, vrlo dobro“, pri čemu je Zelenski Trumpu dao izveštaj o stanju rata i izložio kakvu vrstu podrške će Ukrajina ubuduće trebati.

Predsednik Odbora za oružane snage Senata, Rodžer Viker izjavio je da je čuo da je Zelenski promenio zahtev za pomoć, sa vojne pomoći na kupovinu oružja.

Kancelarija predsednika Zelenskog nije odmah odgovorila na pitanja o novom ukrajinskom planu ili o detaljima sastanka između dva šefa država.

Tramp, koji je bio više puta frustriran Putinovom nevoljnošću da sedne za pregovarački sto i okonča rat u Ukrajini, izašao je sa sastanka sa više saosećanja prema Ukrajini nego ranije i nije isključio mogućnost slanja dodatnih Patriot sistema protivraketne odbrane.

„Oni žele te rakete, kako ih oni zovu, i videćemo da li možemo neke da im obezbedimo“, rekao je Tramp na konferenciji za novinare na kraju NATO samita. „Veoma je teško doći do njih.“

Ipak, uprkos pozitivnim interakcijama između Trampa i Zelenskog, nema pomaka u pogledu povećanja američkog oružja za Ukrajinu.

Pitanje prenosa oružja dobilo je novu hitnost nakon što je objavljen javan prekid isporuke municije od strane Pentagona. Zvaničnici Ministarstva odbrane zabrinuti su da zalihe američkog oružja opadaju i naložili su delimični prekid.

Istovremeno, pokušaji da se osigura novi paket pomoći Ukrajini nalaze se u zastoju u Kongresu. Poslednji put je Kongres odobrio paket pomoći pre više od godinu dana, koji je uključivao 61 milijardu dolara za naoružavanje Kijeva, obnavljanje američkih zaliha oružja, kao i milijarde za Izrael i partnere u Pacifiku.

Trampova administracija nije zatražila dodatno oružje, a republikanski lideri u Kongresu dali su do znanja da finansiranje povezano sa Ukrajinom nije prioritet, uprkos nekim dvostranačkim pozivima da SAD pojačaju podršku.

Senator Mič Mekonel je prošle nedelje u govoru na podu zatražio veću sigurnosnu pomoć Ukrajini, uz istovremene nove sankcije Moskvi.

Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i evropske zemlje kolektivno su povećale pomoć Ukrajini na skoro 23,5 milijardi dolara u prva tri meseca 2025. godine, i pružiće dodatnih 40,6 milijardi dolara vojne pomoći do kraja godine, rekao je prošle nedelje generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Međutim, evropske zemlje imaju ograničenu sposobnost da Kijevu obezbede ključna oružja, posebno za protivvazdušnu odbranu, dok je Rusija u nedelju bombardovala ukrajinsko nebo sa 477 dronova i 60 raketa.

“S obzirom na činjenicu da neke vrste oružja koja su nam kritično važna ne proizvodi niko u demokratskom svetu osim SAD, mi smo zajedno sa našim evropskim partnerima spremni da ih kupimo,” rekao je drugi ukrajinski zvaničnik.