CNN o novoj nedelji neizvesnosti: Trampov sukob sa Kinom se produbljuje, ulozi su ogromni

Kineski predsednik Si Đinping do sada je odbijao pritisak SAD da pozove svog američkog kolegu da traži „sporazum“ nakon što su Sjedinjene Države uvele carine od 145 odsto svom rivalu supersili, što je izazvalo direktnu konfrontaciju od koje se dugo strahovalo.

Ovo ostavlja Trampa da više puta uverava Amerikance da će njegov „odličan odnos“ sa kineskim liderom sprečiti krizu, ali nije u stanju da inicira razgovore što dovodi do rizika od dodatnog pada na berzi i da Amerikancima nametne stvarne teškoće.

Uprkos neizvesnosti, Tramp se pretvara da uživa u brojnim sukobima koje je sam započeo, i sa zadovoljstvom je prihvatio ovacije dok je zauzimao mesto na UFC događaju mešovitih borilačkih veština na Floridi u subotu uveče.

Predsednik, koji sebe predstavlja kao vrhunskog političkog borca, rekao je novinarima da je njegov doček bio „pomalo legendaran“ i da ilustruje kako „radimo dobar posao“.

Međutim, Trampov sukob sa Kinom je okršaj u stvarnom svetu, sa daleko ozbiljnijim ulozima.

Zastoj je tako ozbiljan jer su američka i kineska ekonomija zamršeno isprepletene. SAD se oslanjaju na Kinu za potrošačku elektroniku, retki minerali koji se koriste u proizvodnji električnih vozila i za vojnu primenu i robotiku, farmaceutski proizvodi koji se koriste u lekovima za spasavanje života i više osnovnih stvari svakodnevnog života, uključujući odeću i obuću.

Američki izvoz proizvoda poput soje i sorguma u Kinu je od vitalnog značaja za egzistenciju američkih farmera, ali carine koje su uvele obe strane su toliko previsoke da bi trgovina mogla da se zaustavi.

Obe strane bi mogle strašno da trpe u trgovinskom ratu, a američki potrošači bi mogli da se suoče s nestašicama i naglim rastom cena.

Međutim, neki stručnjaci veruju da bi Kina, zahvaljujući svom autoritarnom sistemu vlasti, bila spremnija da nanese više bola svom stanovništvu kako bi izbegla poraz u onome što bi mogla biti odlučujuća borba sa Sjedinjenim Državama.

Trampova sposobnost da igra na duge staze dovedena je u pitanje kada je iznenada pauzirao recipročna uvođenja carina za desetine zemalja na 90 dana, nakon što su rasprodaje na tržištu akcija nagovestile moguću finansijsku krizu. Taj ustupak pažljivo je posmatran iz Pekinga.

A pokušavajući da ublaži jednu napetu situaciju, Tramp je pogoršao drugu – udario je na Kinu carinama od 145 odsto u očiglednom pokušaju da spase obraz.

Kako se haos pogoršava, Bela kuća je u petak uveče dodatno unela zabunu, izuzimajući uvoz kineskih pametnih telefona i računara iz najvišeg carinskog razreda, što izgleda kao priznanje da bi ogromne dažbine na te proizvode mogle ozbiljno da pogode tehnološku industriju i američke potrošače.

Ali u nedelju je administracija insistirala da će ti proizvodi ipak biti obuhvaćeni novim carinama, samo po nižoj stopi u narednim nedeljama, što je dodatno podiglo sumnje u vezi s njenim očigledno neplaniranim i impulsivnim potezima, koji su više puta uznemirili tržišta.

„Niko neće biti ‘pošteđen’ zbog nepravednih trgovinskih bilansa i necarinskih barijera koje druge zemlje koriste protiv nas, a posebno ne Kina koja nas, ubedljivo, tretira najgore!“ napisao je Tramp u nedelju na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Kao i više puta do sada, administracija insistira na tome da su njeni iznenadni potezi i nedosledne poruke zapravo deo unapred osmišljenog plana.

„Ovo je još jedan sjajan primer toga kako je predsednik Tramp imao detaljan plan od samog početka, koji se sada sprovodi tačno kako je i naloženo“, rekao je zamenik šefa kabineta Bele kuće, Stiven Miler na Foks njuzu.

On je objasnio da administracija smatra da su takvi proizvodi od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD i da stoga zahtevaju poseban tretman kako bi se proizvodnja tih dobara vratila u zemlju (tzv. „reshoring“).

Administracija insisitira da njena strategija daje rezultate, navodeći da su mnoge zemlje koje su bile obuhvaćene sada pauziranim recipročnim carinama požurile da ponude „neverovatne dogovore“ Trampu kako bi izbegle američki pritisak.

Bela kuća sada primenjuje sličnu logiku i na Kinu, računajući na to da će snaga američke ekonomije naterati predsednika Sija da napravi ustupke po dugogodišnjim pitanjima, uključujući pristup tržištu, krađu intelektualne svojine i ogroman trgovinski disbalans, za koji Tramp tvrdi da je dokaz da Peking „pljačka Vašington“.

„To je skoro kao da imamo dva sistema. Postoji jedan proces koji se tiče Kine, i on je vrlo, vrlo u začetku a zatim postoji proces za sve ostale“, rekao je Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće.

„Taj proces za sve ostale je uređen, jasan. Ljudi dolaze u Vašington sa izvanrednim ponudama“.

Trampov pristup je rizičan i možda neće uzeti u obzir složenost odnosa SAD i Kine i političku dinamiku u Pekingu.

To je zato što je Sijev pokušaj da svoju zemlju pretvori u dominantnu veliku silu zasnovan na uobraženosti da su SAD i druge zapadne sile istorijski usvojile politiku kolonijalnog stila kako bi suzbile kineski uticaj i lišile mu pravo mesto u svetu.

Ovo čini gotovo nemogućim da se Si posmatra kao pokvarenjak prema onome što Kina smatra maltretiranjem SAD.

Ipak, administracija odbacuje upozorenja da Kina može naneti jednaku štetu SAD kao što Vašington može njoj.

Ministar finansija SAD Skot Besent prošle nedelje za CNBC je tvrdio da, s obzirom na to da SAD izvoze samo petinu vrednosti robe koju Peking šalje u Ameriku, kineska ekonomija bi u trgovinskom ratu prošla gore.

Ova logika, kao i Trampovo samopouzdanje u svoju taktiku podizanja uloga do krajnjih granica – koju je usavršio kao njujorški magnat u sektoru nekretnina – biće testirani u danima koji slede.

Ako Tramp uspe da preoblikuje trgovinski odnos SAD sa Kinom, to će predstaviti kao veliko postignuće u novoj eri odnosa Vašingtona i Pekinga.

Godinama su predsednici obe stranke smatrali da liberalizacijom kineske kontrolisane ekonomije SAD mogu da uvedu svog rivala u globalni sistem zasnovan na pravilima trgovine i podstaknu političke reforme u zemlji.

Ali ta računica je počela da se menja krajem Obamine administracije, a nacionalistička vladavina Si Đinpinga dodatno je zaoštrila ekonomski i geopolitički sukob između dve sile, piše CNN.

Tramp „ima loptu“

Tramp s određenim pravom tvrdi da je povećana trgovina s Kinom izgradila neprijatelja supersilu koju lideri obe partije sada vide kao glavnu pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti i globalnoj moći.

Istovremeno, međutim, jeftina odeća i potrošačka elektronika poput Ajfona značajno su poboljšali životni standard miliona Amerikanaca, iako je globalizacija uništila srce američke proizvodne industrije i ostavila duboke društvene posledice.

Uprkos rastućim tenzijama i sve nervoznijim tržištima, Trampovi saradnici su u nedelju branili predsednikov pristup, iako on rizikuje da gurne u recesiju ekonomiju koja je bila u zamahu kada je stupio na dužnost pre manje od tri meseca.

„Ovo se odvija tačno onako kako smo predvideli u dominantnom scenariju“, rekao je Trampov trgovinski savetnik Piter Navaro u emisiji na NBC. Dodao je: „Imamo potencijalno 90 sporazuma u narednih 90 dana“.

Takva stopa uspešnosti u sklapanju trgovinskih sporazuma – koji obično traju godinama – bila bi izuzetna, što je jedan od razloga zašto mnogi analitičari ne uzimaju zdravo za gotovo bombastične tvrdnje administracije o „ponudama iz inostranstva“.

Postoji mogućnost da će zemlje poput Japana, Indije i Južne Koreje, kao i Evropska unija, ponuditi Trampu atraktivne ustupke koje on može predstaviti kao velike pobede, a da se pri tom suštinski ne promene bilateralni trgovinski odnosi.

To bi značilo da jedan od Trampovih ključnih argumenata za carinski rat – obnova američke proizvodnje – ne bi bio ostvaren. Površne pobede za Trampa takođe ne bi mogle da opravdaju bilione dolara koje su njegove mere obrisale sa svetskih berzi, niti gubitke koje je naneo milionima Amerikanaca kroz pad vrednosti penzionih fondova.

Sve je više znakova da Trampovo haotično upravljanje ekonomijom negativno utiče na njegov politički rejting – što je posebno osetljivo za republikanske zakonodavce u godini pred izbore za Kongres.

Nova anketa CBS objavljena u nedelju pokazala je da su predsednikovi rejtingi po pitanju upravljanja ekonomijom i inflacijom opali.

Oko 44 odsto ispitanika odobrava, a 56 odsto ne odobrava njegov rad u vezi sa ekonomijom, dok samo 40 odsto podržava način na koji se nosi s inflacijom, a 60 odsto ga ne podržava. Takođe, 75 odsto očekuje barem kratkoročni rast cena usled carina, dok 48 odsto očekuje dugoročni rast cena.

Ovo su zabrinjavajuće brojke, s obzirom na to da stvarni uticaj carina još nije u punoj meri osetio prosečni potrošač kroz rast cena.

A Trampova opklada je posebno rizična jer je njegovo obećanje da će smanjiti troškove hrane i stanovanja bilo ključno za njegovu pobedu nad potpredsednicom Kamalom Haris prošlog novembra.

Uprkos napetim vremenima, jedan od najglasnijih Trampovih saveznika u kabinetu, ministar trgovine Hauard Lutnik, ostaje bombastičan.

„Donald Tramp ima loptu. I ja želim da je on ima. On je prava osoba za to“, rekao je Lutnik za ABC News.

„On zna kako se igra ova igra. Zna kako da se nosi s predsednikom Sijem. Ovo je prava osoba za pravi zadatak i siguran sam da će ovo uspeti s Kinom“.

Ipak, mit o Trampu kao vrhunskom pregovaraču, koji je bio u središtu njegove političke privlačnosti više nego bilo šta drugo, sada je suočen sa svojim najtežim ispitom do sada.