„Ovo je potpuno novo poglavlje“: Može li Tramp oduzeti državljanstvo Masku, Mamadaniju, kako preti, i šta kaže zakon?

U poslednjim nedeljama, predsednik SAD Donald Tramp dao je komentare koji impliciraju da bi njihovo američko državljanstvo moglo biti dovedeno u pitanje, piše CNN.

Tramp je novinarima rekao da će razmotriti mogućnost deportacije Elona Maska.

Zapretio je hapšenjem Zohrana Mamdanija. Na društvenim mrežama je objavio da ozbiljno razmatra oduzimanje državljanstva Rosi O’Donel.

Ovi komentari dolaze u trenutku kada njegova administracija deli šire planove da da prioritet denaturalizaciji – pravnom procesu koji se koristi za oduzimanje državljanstva.

Dao je sličnu izjavu kada ga je drugi novinar upitao šta bi uradio ako Mamdani ne posluša američku Imigracionu i carinsku službu (ICE) u Njujorku.

„Moraćemo da ga uhapsimo. Gledajte, ne treba nam komunista u ovoj zemlji, ali ako ga već imamo, vrlo pažljivo ću ga pratiti u ime nacije“, rekao je Tramp.

„Mnogo ljudi kaže, dodaje, „da je on ovde ilegalno“. „Pogledaćemo sve“.

Nema dokaza da je Mamdani u SAD ilegalno, iako je jedan konzervativni poslanik pozvao na istragu o njegovom državljanstvu.

Mask i Mamdani su obojica naturalizovani američki državljani.

Mask je rođen u Pretoriji, u Južnoj Africi, a postao je državljanin SAD 2002., stoji u njegovoj biografiji. Mamdani je rođen u Kampali, u Ugandi, i postao američki državljanin 2018.

Kada je reč o Rosie O’Donnell, Tramp je na mreži Truth Social objavio da komičarka „nije u najboljem interesu naše velike zemlje.“

„Ozbiljno razmatram oduzimanje njenog državljanstva,“ napisao je Tramp, nazvavši američku glumicu rođenu u SAD „pretnjom čovečanstvu.“

To je bila najnovija runda u dugotrajnoj javnoj svađi između Trampa i O’Donel, koja se često odvijala na društvenim mrežama.

Tramp nije rekao šta je tačno podstaklo njegovu najnoviju izjavu.

O’Donel, koja se u januaru preselila u Irsku sa svojim 12-godišnjim detetom, nedavno je kritikovala način na koji je Trampova administracija reagovala na razorne poplave u Teksasu.

Ranije ove godine izjavila je da je u procesu dobijanja irskog državljanstva, jer ima irske bake i deke.

Kako su reagovali Mask, Mamdani i O’Donel?

Kao odgovor na video snimak Trampovih izjava podeljen na mreži X, Mask je napisao:

„Toliko je primamljivo da uzvratim. Toliko, toliko primamljivo. Ali za sada ću se uzdržati“.

Mask nije odgovorio na CNN-ov zahtev za komentar. U prošlosti je poricao optužbe da je karijeru započeo radeći ilegalno u SAD.

Demokratski kandidat za gradonačelnika Njujorka osudio je Trampove komentare na konferenciji za medije narednog dana.

„Juče je Donald Tramp rekao da treba da budem uhapšen, rekao je da treba da budem deportovan, rekao je da treba da mi se oduzme državljanstvo. I rekao je sve to o meni – nekome ko bi mogao postati prvi imigrantski gradonačelnik ovog grada u poslednjih nekoliko generacija, kao i prvi muslimanski i prvi gradonačelnik južnoazijskog porekla u istoriji Njujorka.

A rekao je te stvari ne toliko zbog toga ko sam ja, odakle dolazim, kako izgledam ili govorim – već zato što želi da skrene pažnju sa onoga za šta se ja borim.“

Bivša voditeljka emisije The View uzvratila je na Instagramu, uporedivši Trampa sa ozloglašenim razmaženim i zlim likom iz serije Igra prestola.

„Hoćeš da mi oduzmeš državljanstvo? Samo pokušaj, kralju Džofri s narandžastim sprej-tenom. Nisam tvoja da me ućutkuješ. Nikad nisam ni bila.“

„Trampove reči ne govore nam uvek šta on zaista planira da uradi. Teško je shvatiti ih ozbiljno,“ kaže Metju Hopok, imigracioni advokat iz Kanzasa koji je zastupao klijente u postupcima denaturalizacije.

„Ne znam da li treba da ga uzimamo za ozbiljno, jer mnoge od ovih izjava nisu planirane – one su reakcije na pitanja novinara,“ dodaje on.

U prošlosti, kada je Trampova administracija najavila planove da poveća broj denaturalizacija tokom njegovog prvog mandata, broj slučajeva koje su zvaničnici zaista pokrenuli bio je manji od obećanog.

Tokom prve Trampove administracije, američka Služba za državljanstvo i imigraciju (USCIS) objavila je da će proslediti 1.600 slučajeva denaturalizacije Ministarstvu pravde.

Šta zakon kaže o tome kada nečije državljanstvo može biti oduzeto?

Američki zakon koji omogućava oduzimanje državljanstva naturalizovanim građanima predviđa dva osnovna osnova za takve slučajeve:  Nezakonito sticanje naturalizacije i sakrivanje bitne činjenice ili namerno lažno predstavljanje.

Godinama je ovaj zakon uglavnom korišćen za procesuiranje ratnih zločinaca, uključujući bivše naciste koji su postali američki državljani putem lažnih informacija.

Međutim, denaturalizacija je veoma retka pojava. I za vladu, optužba da je neko sakrio bitne činjenice u svojoj prijavi ili ilegalno stekao državljanstvo predstavlja tek početak procesa.

„To i dalje mora da bude postupak pred federalnim okružnim sudom i vlada ima teret dokazivanja, i to jasnim i uverljivim dokazima,“ kaže Muzafar Čišti, viši saradnik u Institutu za migracionu politiku.

A dobiti takav slučaj na sudu može biti veoma teško.

„Tramp ne može denaturalizovati ni Maska ni Mamdanija. To može samo sud. I postoji jasno propisan postupak. I veoma visok prag dokaza,“ zaključuje Čišti.

Zašto su Trampovi komentari o Masku, Mamdaniju i O’Donel značajni?

Prema rečima Muzafara Čištija iz Instituta za migracionu politiku, komentari predsednika Trampa o denaturalizaciji Ilona Maska i Zohrana Mamdanija predstavljaju opasan presedan.

„Ovo je potpuno novo poglavlje u kojem se ide na političke protivnike, i za to zaista nema presedana,“ kaže on.

„Naravno da imamo istoriju denaturalizacija. Ali politička mržnja nikada nije bila deo tog procesa. Ovo deluje kao politički motivisano i to je zabrinjavajuće.“

Sličan ton primećuje i imigracioni advokat Metju Hopok koji kaže da Trampovi komentari o Rouzi O’Donel „izgledaju kao još jedan primer predsednika koji pokazuje nepoštovanje prema Ustavu“.

Moguće posledice i širi efekat?

Čišti upozorava da, iako pojedinačni komentari možda neće izazvati direktne posledice, u kombinaciji sa novim merama administracije – poput ukidanja viza i zelenih karti na osnovu političkih stavova – efekat može biti ozbiljan.

„Čak i naturalizovani građani će početi da paze šta govore,“ kaže on.
„Jer čak i ako slučaj ne uspe, samo to što ste izrazili mišljenje može vas dovesti do suđenja za denaturalizaciju. To je zaista uznemirujuće“.

Ovo bi moglo imati negativan efekat na slobodu govora, pogotovo među imigrantima i naturalizovanim građanima koji se boje da bi kritikovanje vlade moglo dovesti do odmazde.

U saopštenju Ministarstva pravde iz juna navodi se da je jedan bivši američki vojnik, koji je 2014. godine priznao krivicu za posedovanje dečije pornografije, nedavno denaturalizovan – izgubio je američko državljanstvo.

U novoj internoj smernici Ministarstva pravde, advokatima se preporučuje da svoje napore usmere na denaturalizaciju osoba koje predstavljaju „potencijalnu pretnju nacionalnoj bezbednosti”. Takođe, prioritet treba dati osobama koje su: počinile nasilne zločine,povezane sa bandama i narko-kartelima ili su počinile ozbiljnu prevaru.

Međutim, stručnjaci za imigraciono pravo upozoravaju da bi ove smernice mogle otvoriti vrata za retroaktivnu politički motivisanu denaturalizaciju – traženje grešaka u procesu dobijanja državljanstva kod političkih protivnika.

Kako je izjavila Kasandra Burke Robertson, profesorka prava sa Univerziteta Case Western Reserve „politizacija prava na državljanstvo me zaista brine“.