Tramp razmatra opcije protiv Teherana, uključujući i vojne udare na iranske bezbednosne snage i lidere: Hoće li SAD ipak napasti Iran?

Ovo je za Rojters reklo nekoliko izvora, a podudara se na poslednjom Trampovom izjavom da Teheranu ističe vreme za postizanje sporazuma i da je američka flota koja se nalazi blizu Irana spremna da brzo izvrši misiju.

„Vreme ističe, to je zaista od suštinske važnosti! Kao što sam jednom ranije rekao Iranu, NAPRAVITE DOGOVOR! Nisu, i došlo je do operacije ‘Ponoćni čekić’ i velikog uništenja u Iranu“, naveo je pre dva dana Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Dva američka izvora upoznata sa razgovorima rekla su Rojtersu da je Tramp želeo da stvori uslove za „promenu režima“ u Iranu nakon što je suzbijanje protesta širom zemlje ranije ovog meseca, u kojima su ubijene hiljade ljudi, ugušilo nacionalni protest.

Da bi to uradio, Tramp je navodno razmatrao opcije za napad na komandante i institucije koje Vašington smatra odgovornim za nasilje, kako bi demonstrantima dao poverenje da mogu da zauzmu vladine i bezbednosne zgrade.

Jedan od američkih izvora rekao je da opcije koje razmatraju Trampovi pomoćnici uključuju i mnogo veći udar koji bi trebalo da ima trajan uticaj na iranske balističke rakete koje mogu da dosegnu američke saveznike na Bliskom istoku, kao i na iranski program obogaćivanja uranijuma.

Drugi američki izvor tvrdi da Tramp još nije doneo konačnu odluku o daljem delovanju, pa i to da li će se odlučiti za vojnu akciju.

Dolazak američkog nosača aviona „Linkoln“ i pratećih ratnih brodova na Bliski istok ove nedelje proširio je Trampove mogućnosti za potencijalno preduzimanje vojne akcije.

Aleks Vatanka, direktor Iranskog programa na Institutu za Bliski istok, smatra da su bez velikih vojnih prebega iranski protesti ostali „herojski, ali nadjačani naoružanjem“.

Visoki iranski zvaničnik rekao je Rojtersu da se Iran „priprema za vojnu konfrontaciju, dok istovremeno koristi diplomatske kanale“.

„Međutim, Vašington nije pokazao otvorenost za diplomatiju“, rekao je taj zvaničnik.

Iran, koji tvrdi da je njegov nuklearni program civilne prirode, spreman je za dijalog „zasnovan na međusobnom poštovanju i interesima“, ali će se braniti „kao nikada ranije“ ako bude primoran, saopštila je misija Irana pri Ujedinjenim nacijama u objavi na X u sredu.

Ako se ne postigne dogovor u poslednjem trenutku sa Teheranom i Tramp odluči da naredi američkim snagama napad, koji su onda mogući ishodi?

BBC piše o sedam ishoda: Ciljani, hirurški napadi, minimalne civilne žrtve, prelazak na demokratiju; Režim opstaje, ali umereno menja svoju politiku; Režim se ruši, zamenjuje ga vojna vladavina; Iran uzvraća napadom na američke snage i susede; Iran uzvraća postavljanjem mina u Zalivu; Iran uzvraća, potapajući američki ratni brod; Režim se ruši, zamenjuje ga haos.

Iranske vlasti su, izgleda, ublažile, ali ne i uklonile, internet ograničenja, što stručnjaci smatraju znakom rastućih troškova najozbiljnijeg prekida interneta koji je režim ikada uveo, piše Gardijan.

„Čini se da postoji prava mreža povezanosti. Mislim da ako većina ljudi ima pristup, to je neka vrsta degradirane usluge“, ističe Dag Madori, direktor internet analize u Kentiku.

Inače, prema istraživanju Politika, 65 odsto Trampovih glasača podržava vojnu akciju SAD protiv najmanje jedne potencijalne zemlje, uključujući Iran, Grenland, Kubu, Kolumbiju, Kinu i Meksiko.

Najveću podršku bi imala vojna intervencija u Iranu – oko 50 odsto Trampovih pristalica.