„Duga lista nepopularnih i zabrinjavajućih mera“: Bivša ambasadorka Branka Latinović za Danas objašnjava zašto je pala podrška Trampu u SAD

Naime, Ipsos je uradio istraživanje za Rojters, koje je pokazalo da je to najniži rejting Trampa od njegovog povratka na vlast.

Amerikanci su nezadovoljni njegovim postupanjem u vezi sa visokim troškovima života i istragom o pokojnom osuđenom seksualnom prestupniku Džefriju Epstinu, pokazalo je istraživanje Rojters/Ipsos.

Četvorodnevna anketa, koja je završena u ponedeljak, dolazi u trenutku kada Trampov uticaj na njegovu Republikansku stranku pokazuje znake slabljenja.

Anketa je pokazala da je ukupno odobravanje Trampa opalo za dva procentna poena od ankete Rojtersa/Ipsosa početkom novembra.

Tramp je započeo svoj drugi mandat sa 47 odsto podrške Amerikanaca. Pad od devet poena od januara ostavlja njegovu ukupnu popularnost blizu najnižeg nivoa zabeleženog tokom njegovog prvog mandata i blizu najslabijeg rejtinga za njegovog demokratskog prethodnika Džozefa Bajdena (35 odsto).

Podsetimo, Trampova popularnost tokom prvog mandata pala na čak 33 odsto.

Nova anketa Rojtersa/Ipsosa pokazala je da njegov rejting odobravanja među republikancima iznosi 82 odsto što je pad u odnosu na 87 odsto ranije ovog meseca.

Ove godine, predsednika posebno proganjaju percepcije da ne čini dovoljno da pomogne domaćinstvima sa svakodnevnim troškovima.

Samo 26 odsto Amerikanaca kaže da Tramp dobro upravlja troškovima života, što je pad u odnosu na 29 odsto ranije ovog meseca. Oko 65 odsto ispitanika – uključujući jednog od tri republikanca – ne odobrava Trampov učinak u pogledu troškova života.

Trampov prepoznatljivi ekonomski pritisak bio je povećanje poreza na uvoznu robu kako bi se podržala američka proizvodnja, ali mnogi ekonomisti veruju da je ta politika dovela do viših cena. Izražavajući frustraciju zbog javne percepcije njegovog upravljanja ekonomijom, Tramp je prošle nedelje smanjio poreze na uvoz kafe, govedine, banana i drugih osnovnih namirnica.

„To što je pala podrška Trampu na samo 38 odsto ne treba da iznenadi. U periodu nakon ponovnog preuzumanja predsedničke funkcije, pažnja međunarodne javnosti bila je većim delom fokusirana na njegovu spoljno-politićku aktivnost. Pre svega na odnose sa Rusijom, Kinom, zaustavljanje ratova u Ukrajuni, Gazi, odnosi sa Iranom i drrugima“, ukazuje Latinović za Danas.

Kako dodaje, Tramp je, međutim, odmah na početku iznenadio svojim izjavama o Grenlandu, Kanadi, Panamskom kanalu i naravno snažnom korišćenju carina, kao jakom alatu u međunarodnim odnosima. Zbog svega toga, ukazuje naša sagovornica, ostali su na neki način u senci njegovi potezi na unutrašnjem planu, osim onog u vezi sa migrantima.

“A tu je bila duga lista nepopularnih, zabrinjavajućih mera i aktivnosti koji su i bili povod snažnih reagovanja američke javnosti. Tramp je imao posebno loših, nekorektnih poteza prema onim američkim sredinama gde su na vlasti i dalje guverneri iz redova Demokratske stranke. Pretio im je na razne načine, čak i hapšenjima, slao jedinice Nacionalne garde bez poštovanja postojeće zakonske procedure, preti stanovnicima Njujorka da će im uskratiti sredstva iz federalnog budžeta jer su glasali za gradonačelnika koji mu nije po volji”, podseća Latinović.

I naravno, dodaje ona, ne treba zanemariti i svu krizu koja je nastala zbog ne usvajanja budžeta za savezne/federalne organe, “a koja je nastala najviše iz razloga što su demokrate odbile da glasaju za isti kojim se predviđalo praktično ukidanje svih dosadašnjih benefita za socijalno ugrožene slojeve američkog društva u vezi sa zdravstvenim uslugama, socijalnim davanjima…”.

“Uz sve to i odnos američkog predsednika prema javnim ličnostima sa kojima se ne slaže, ukidanje prava pristupa bezbednosnim informacijama bivšem predsendiku Džozefu Bajdenu, kandidatkinji za predsednicu SAD Kamali Haris i drugima, uključujući i zabranu pristupa institucijama u kojima su radili, što je svojevrsna njegova lična osveta, nisu mogli, a da se ne odraze na njegov rejting”, ističe Latinović.

Predstavnički dom, kojim dominiraju republikanci, u utorak je usvojio meru kojom se primorava Ministarstvo pravde da objavi dosijee o seksualnom prestupniku Džefriju Epstinu. Tramp se mesecima protivio tom potezu, dok je jedna od njegovih najbližih pristalica u Kongresu, predstavnica Mardžori Tejlor Grin, postala oštra kritičarka zbog njegovog otpora. Tramp je u nedelju promenio svoj stav, dok su se zakonodavci spremali da nastave bez njega.

Samo 20 odsto Amerikanaca – uključujući samo 44 odsto republikanaca – odobrava način na koji je Tramp vodio slučaj Epstina, pokazala je anketa Rojtersa/Ipsosa. Oko 70 odsto ispitanika u anketi – uključujući 87 odsto demokrata i 60 odsto republikanaca – reklo je da veruje da vlada krije informacije o Epstinovim klijentima.

“Pritisci javnosti, s tim u vezi, su bili toliko jaki da ni sam Tramp nije mogao, a da ne prihvati realnost i obeća da će potpisati taj zakon. Kako će se sve to odraziti na njegov dalji rejting saznaćemo uskoro”, zaključuje Branka Latinović za Danas.

Anketa Rojters/Ipsos, koja je sprovedena onlajn, obuhvatila je 1.017 odraslih Amerikanaca širom zemlje i imala je marginu greške od oko tri procentna poena.