Tramp se priprema za odlučujuće poteze ove jeseni: O čemu je reč?

S druge strane, Demokrate se muče da pronađu uporište suočene sa biračima koji traže odlučan otpor.

Tramp deluje kao predsednik koji preti da će poslati Nacionalnu gardu u još više gradova kojima upravljaju demokrate, ubrzava masovne deportacije i nastavlja napade na državnu birokratiju, što je prošle nedelje dovelo do smene vodećih naučnika u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Na međunarodnoj sceni, Tramp zahteva Nobelovu nagradu za mir, iako nije uspeo da okonča dva krvava sukoba u Ukrajini i Gazi.

Njegovi trgovinski ratovi narušili su ugled SAD kao simbola ekonomske stabilnosti i gurnuli Indiju u naručje supersile Kine.

Takođe, Trampov talas odluka o nametanju carina iznenada deluje ranjivo nakon što je Apelacioni sud u petak presudio da je nezakonit.

Ništa nije premalo da bi privuklo Trampovu pažnju. Opsednut je svojim projektom redekorisanja Bele kuće – nakon što je betonirao čuveni ružičnjak (vrt Bele kuće), sada planira višemilionsku balsku dvoranu u rekonstrukciji Istočnog krila.

Njegovi kasno večernji postovi na društvenim mrežama koji odišu besom pokazuju da je rešen da se umeša u svaki aspekt političkog, kulturnog i nacionalnog života, koristeći svoju moć da maltretira i istražuje političke protivnike.

Ali Demokrate konačno pokazuju znake života nakon što su osam meseci bile na udaru Trampove agresivne kampanje.

Guverner Kalifornije, Gavin Njusom, uzvratio je oštrom ironijom na predsednikove ispade i uspeo da se izdigne iznad potencijalnih rivala za demokratsku nominaciju 2028. godine. U Ilinoisu, još jedan demokratski guverner, Džej Bi Pricker, privukao je pažnju upozorivši Trampa da ne šalje savezne trupe u obećanu akciju suzbijanja kriminala i ilegalne imigracije u Čikagu.

Međutim, pitanje je politički složeno. Tramp računa da će njegove oštre mere naterati Demokrate da se suprotstave – što bi mu omogućilo da ih predstavi kao „meke prema kriminalu“.

Još jedna kriza se sprema u Vašingtonu

Još jedna kriza se sprema u Vašingtonu, jer se vlada suočava sa mogućim zatvaranjem krajem meseca ukoliko Kongres ne usvoji zakon o budžetu.

Demokratski lideri, senator Čak Šumer i predstavnik Hakim Džefris, prošle nedelje su uputili pismo republikanskim kolegama u kojem su izneli uslove za saradnju tražeći hitno delovanje povodom „rastuće zdravstvene krize“, za koju krive Trampov masivni zakonodavni paket.

Ali jedan zvaničnik Bele kuće upozorio je da Tramp neće prihvatiti ništa osim potpune kapitulacije, rekavši za CNN: „Predsednik neće biti sputavan“.

Demokrate su suočene sa zamkom. Ako se ne suprotstave Trampu, rizikuju da demotivišu birače čiju podršku očajnički trebaju na narednim izborima za Kongres.

Ali nemaju stvarnu polugu moći u Vašingtonu, koji je pod dominacijom republikanaca – što se pokazalo kada su u martu „zagrmeli“, pa se povukli u budžetskom okršaju. Ako pokušaju da blokiraju Trampove budžetske planove upotrebom filibastera u Senatu, predsednik će ih okriviti za ekonomske posledice zatvaranja vlade, koju su mesecima pokušavali da zaštite od njegovog MAGA razaranja.

Tramp je proveo kasno leto prkoseći neobičnoj istorijskoj zakonitosti koja je često nanosila političke udarce predsednicima u avgustu.

Ovaj put je ostao u Vašingtonu i udvostručio napore da proširi svoju moć: federalizovao je policiju glavnog grada i poslao trupe Nacionalne garde na ulice uprkos padu stope kriminala. Pokušao je da uništi nezavisnost Federalnih rezervi u pokušaju da iznudi smanjenje kamatnih stopa, što bi, prema mišljenju stručnjaka, moglo izazvati inflaciju.

Otpustio je šefa agencije koja objavljuje zvanične podatke o zaposlenosti nakon razočaravajućeg izveštaja za jul. Takođe je lažno optužio bivšeg predsednika Baraka Obamu za izdaju.

„Nisam diktator“, rekao je Tramp prošle nedelje na televizijskom sastanku kabineta. Ali je kasnije dodao: „Imam pravo da radim šta god hoću. Ja sam predsednik Sjedinjenih Američkih Država“.

Njegova izjava otkriva nepoznavanje ustavnih ograničenja, ali ujedno savršeno oslikava njegov način razmišljanja i stil vladavine.

Afera Epstin bi mogla ponovo da eksplodira

Međutim, Tramp možda neće imati moć da obuzda najopasniji skandal koji preti njegovoj administraciji – odbijanje vlasti da objave dokumenta vezana za optuženog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina.

U zabrinjavajućem primeru zloupotrebe Ministarstva pravde u političke svrhe, zamenik državnog tužioca Tod Blanš posetio je Gilejn Maksvel, Epstinovu saradnicu koja je u zatvoru.

Ministarstvo je potom objavilo transkript u kojem Maksvel izjavljuje da Tramp „nije učinio ništa loše“, uprkos njegovom ranijem prijateljstvu sa Epstinom. Ubrzo nakon toga, prebačena je u znatno udobniji zatvor, što je podstaklo kritičare da upozore na mogući korumpirani dogovor – quid pro quo – u korist predsednika.

Povratak Kongresa staviće aferu Epstin ponovo u centar pažnje. Istraga Odbora za nadzor Predstavničkog doma mogla bi da produbi retke podele unutar Trampove baze u Republikanskoj stranci.

Demokratski kongresmen Ro Kana i republikanski kongresmen Tomas Mesi planiraju zajedničku konferenciju za štampu sutra, zajedno sa 10 žrtava Epstina, zahtevajući potpunu transparentnost od Bele kuće i predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona.

Kana je najavio da će to biti „eksplozivan“ događaj na stepenicama Kapitola. „One će ispričati svoju priču i jasno poručiti američkoj javnosti da žele objavljivanje Epsteinovih dosijea kako bi se ovo pitanje jednom zauvek razjasnilo,“ rekao je Kana u nedelju na NBC.

Iako je afera Epstin skandalozna, malo je verovatno da će imati presudnu ulogu na izborima za Kongres naredne godine. Demokratska predstavnica Debi Dingel rekla je za CNN u ponedeljak da su glavni prioriteti birača – ekonomski.

„Ljudi su zabrinuti zbog troškova, zbog carina“, rekla je Dingel.

„Ljudi žele da uzvratimo. Mislim da su neki već obeshrabreni. Ne znaju šta da rade. Ne sviđa im se ono što vide, ali ne žele da mi samo pustimo da nas pregaze“.

Demokrate traže šansu na izborima za Senat 2026.

Tramp već sada pokušava da uništi nade Demokrata da ponovo osvoje Predstavnički dom. Pozvao je republikance u Teksasu da pokrenu redak potez – redistribuciju izbornih okruga usred izbornog ciklusa, što bi moglo doneti čak pet novih mesta za republikance.

Gavin Njusom je odgovorio pokretanjem sopstvene inicijative da pronađe pet novih mesta za demokrate u Kaliforniji, o kojima će se birači izjasniti u novembru. Međutim, i druge republikanske države mogle bi da slede Trampov poziv.

Predsednik takođe planira izvršnu naredbu kojom bi zabranio glasanje putem pošte i uveo obaveznu identifikaciju birača na nacionalnom nivou. Iako za to nema ustavna ovlašćenja, ovaj potez deluje kao zlokobni pokušaj da se unapred ospori legitimitet izbora 2026. godine – što podseća na ponašanje koje je dovelo do njegovog drugog opoziva nakon izbora 2020. godine.

Demokrate se suočavaju sa nepovoljnom mapom za izbore za Senat naredne godine, jer će braniti mandate u republikanski nastrojenim državama. Međutim, tračak nade pojavio se prošle nedelje kada su, prema informacijama koje su za CNN potvrdila dva izvora, stigle vesti da republikanska senatorka iz Ajove, Džoni Ernist, planira da ne traži treći mandat.

Ajova i dalje ostaje daleko od dometa za Demokrate, ali ako bi nekako uspeli da ostvare iznenađujuću pobedu tamo i uz to osvoje republikanska mesta u Mejnu i Severnoj Karolini, dok zadrže sve trenutno postojeće mandate, mogli bi da dostignu podelu u Senatu 50:50.

Ipak, dodatno mesto koje bi im bilo potrebno da neutrališu odlučujući glas potpredsednika Džej-Di Vensa (JD Vance) izgleda nedostižno, s obzirom na to da su najizglednije borbe za dodatna mesta u duboko republikanskim državama poput Ohaja i Teksasa.

Demokrate ipak očekuju povratak kontrole nad guvernerskom pozicijom u Virdžiniji ovog novembra, kroz kandidaturu bivše kongresmenke Abigejl Spanberger.

Takođe se klade na pobedu predstavnice Majki Šeril u Nju Džersiju, na još jednim guvernerskim izborima 2025. godine, koji će biračima pružiti priliku da ocene Trampovu drugu predsedničku administraciju — posredno testirajući njegovu popularnost pre kongresnih izbora 2026.

Trampove ambicije prevazilaze granice SAD

Trampove ambicije prevazilaze granice SAD. Njegov samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u avgustu zadovoljio je njegovu sklonost ka velikim političkim scenama, ali nije doveo ni korak bliže ka okončanju rata u Ukrajini.

Putin je, naprotiv, pojačao napade na civile, dok odugovlači sa Trampovim pozivima da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim – što dodatno komplikuje Trampovu međunarodnu poziciju i otvara prostor za Kinu da se nametne kao alternativni globalni lider.

Frustracija raste u Trampovom okruženju. Predsednik, piše CNN, oseća sve veći pritisak zbog Putinove tvrdoglavosti i sada se suočava sa teškim izborom: Da konačno uvede ozbiljne sankcije Rusiji, koje je godinama samo preteći pominjao ili da potpuno odustane i povuče se iz pokušaja posredovanja.

Putinovo odbijanje saradnje postaje lično poniženje za Trampa, koji je u više navrata tvrdio da može da reši rat u Ukrajini.

Ipak, uprkos slabostima, Tramp je i dalje jedina politička figura koja bi eventualno mogla okupiti predstavnike Ukrajine, evropske saveznike i Rusiju za istim mirovnim stolom.

Tramp širi tenzije i bliže kući

Njegova imperijalna politika počinje da uznemirava i domaće bezbednosne krugove, naročito posle nakupljanja američkih brodova i podmornica kod obala Venecuele. Sve više se spekuliše o tome da bi Tramp mogao pokušati vojnu intervenciju za rušenje predsednika Nikolasa Madura, kog je njegova administracija označila kao „glavnog narko-dilera“, iako za to nije pružen nijedan konkretan dokaz.

Takođe se spekuliše o mogućim napadima na mete povezane s narko-kartelima u širem latinoameričkom regionu.

Sukob s Kinom – mnogo teži izazov

Tramp je suočen s ozbiljnijim protivnikom u Kini, koja je odbila da popusti pod pritiskom njegove trgovinske politike. Jedan od ključnih razloga: Kina kontroliše pristup većini svetskih zaliha retkih zemnih elemenata, koji su neophodni za proizvodnju američke vojne tehnologije i napredne elektronike.

Tramp je najavio mogućnost posete Pekingu pre kraja godine, u pokušaju da popravi ili redefiniše odnose sa Kinom.

Si Đinping pokazuje globalne ambicije

Kineski predsednik Si Đinping je ovog vikenda poslao jasnu poruku: on želi da popuni vakuum američkog povlačenja sa svetske scene. Na samitu koji je okupio lidere Indije, Rusije i drugih autoritarnih država, Si se pozicionirao kao centralna figura novog globalnog poretka, u kojem SAD više nisu automatski dominantne.