Šta je „čekić“ kojim bi Tramp mogao da zaustavi rat u Ukrajini, a izazove haos u ostatku sveta?

Na vrhu te liste su Kina i Indija, dve od najvažnijih svetskih ekonomija, piše CNN.

Tramp je rekao da SAD mogu da uvedu ekonomske sankcije tim zemljama ako Rusija ne pristane na mir u roku od 50 dana.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je novinarima da “prisila” neće okončati sukob u Ukrajini. Indija se još nije oglašavala.

Međutim, korišćenje visokih tarifa da se zaustavi kupovina ruske nafte bilo bi grubo sredstvo i iako bi značajno moglo da smanji finansiranje rata u Rusiji, takođe bi moglo da izazove dodatni haos u ostatku sveta.

Nakon invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, SAD, Velika Britanija i Evropska unija uvele su zabrane uvoza i ograničenje cena na rusku naftu.

Međutim, ruski izvoznici su se brzo prilagodili, preusmerivši tok ogromnih zaliha zemlje sa Zapada na Istok, gde su kupci, naročito u Kini i Indiji, znatno povećali kupovine jeftinog goriva.

Tri i po godine kasnije, rat se nastavlja. Tramp, koji se vratio u Belu kuću pre šest meseci, sve je više frustriran Putinovom očitom nezainteresovanošću za mir.

Dvostranački zakon u Senatu, koji bi Trampu omogućio da uvede carine do 500 odsto zemljama koje kupuju rusku energiju ili uranijum, dobijao je sve više podrške.

„Čekić“ kojim treba da završi rat

Poslanici koji ga podržavaju nazivaju taj zakon „čekićem“ kojim Tramp treba da završi rat.

U ponedeljak je Tramp objavio svoj plan, rekavši da će SAD uvoditi „sekundarne tarife“, a zvaničnik Bele kuće je pojasnio za CNN da je Tramp mislio na sekundarne sankcije prema drugim zemljama koje kupuju rusku naftu.

„To su sekundarne sankcije. To su sankcije prema zemljama koje kupuju naftu iz Rusije. Dakle, to zapravo nije sankcionisanje Rusije“, rekao je Met Vitaker, američki ambasador pri NATO, tog za CNN.

„Radi se o tarifama na zemlje poput Indije i Kine koje kupuju njihovu naftu. To će zaista dramatično uticati na rusku ekonomiju“.

Sekundarne tarife, koje stručnjaci kažu da bi mogle značiti široko uvođenje carina na izvoz zemlje u SAD, bile bi relativno novi instrument koji bi Indiji i Kini mogao dati snažne finansijske podsticaje da prestanu da kupuju rusku naftu, ukoliko se čini da je to neminovno.

Obe zemlje su već bile u odvojenim trgovinskim razgovorima sa SAD kako bi pregovarale o smanjenju drugih tarifa koje je uveo Tramp.

„To je najsnažnija karta sa aspekta energije koju saveznici Ukrajine mogu igrati,“ rekao je Ben Mekvilijams, saradnik za energetsku i klimatsku politiku u briselskom think tanku Bruegel, govoreći o ciljanju ruskog izvoza nafte.

„Ali ostaje pitanje – čak i kada budu uvedene, koliko je SAD ozbiljna u sprovođenju?“

Međutim, igranje te jake karte imalo bi posledice koje Tramp možda nije spreman da prihvati, kažu analitičari.

Za početak, količine koje su u pitanju – i koje bi trebalo zameniti – su ogromne.

Ruska sirova nafta čini 36 odsto indijskog uvoza i skoro petinu kineskog, zbog čega je Rusija najveći dobavljač za obe zemlje, navodi Muju Ksi, viši analitičar za naftu u kompaniji Kpler, pozivajući se na podatke za prvih šest meseci ove godine, koji uključuju i procene koliko je Kina primila putem naftovoda.

Turska je na dalekom trećem mestu iza te dve zemlje, ali je važan kupac naftnih derivata, prema podacima evropske neprofitne organizacije Center for Research on Energy and Clean Air (CREA).

Ruska sirova nafta takođe stiže u Mađarsku i Slovačku putem naftovoda, zahvaljujući izuzecima koje je EU dala, pokazuju podaci centra.

„Ako niko ne kupuje rusku naftu, gde onda možemo da nađemo zamenu? OPEC ima neki slobodan kapacitet, ali teško je tražiti od njih da preko noći pumpaju 3,4 miliona barela,“ rekao je Ksu iz Kplera, misleći na dnevni izvoz ruske nafte brodovima.

„Jednostavno je teško nadoknaditi tržišni udeo… tako da ćemo definitivno videti znatan rast cena.“

I dok bi to moglo vršiti pritisak na Putina, podjednako bi stvaralo pritisak i na Trampa.

„Svi znamo da Tramp ne voli visoke cene nafte, i to je ono što ovo čini toliko komplikovanim jer postoji ograničen višak kapaciteta i malo načina da se nadoknadi ukoliko dođe do velikih poremećaja,“ rekao je analitičar sirovina Đovani Staunovo iz UBS-a u Cirihu.

„To se ne uklapa u agendu niskih cena nafte.“

Ograničenja u trenutnom višku kapaciteta i rezervama, kao i vreme od meseci ili godina potrebno da se poveća proizvodni kapacitet, mogu otežati održavanje niskih cena nafte, dodao je.

Ipak, SAD bi mogli produžiti rokove da kupe vreme za povećanje snabdevanja – a opsežne tarife mogu biti samo jedan od instrumenata u Trampovom arsenalu.

Njegovi savetnici verovatno mu pružaju „širok spektar opcija, koje uključuju različite oblike sankcija, uključujući finansijske sankcije, kao i tarife,“ rekao je Gregori Šafer, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Džordžtaun.

To bi moglo uključivati i tradicionalniju američku upotrebu sekundarnih sankcija, kao što je ciljanje entiteta ili pojedinaca iz drugih zemalja uključenih u trgovinu ruskom naftom, ili čak proširenje tih sankcija na širi set kazni, na primer u trgovanju hartijama od vrednosti ili pristupu američkim tehnologijama u zemljama koje kupuju rusku naftu, dodao je.

Ranije ove godine, Bajdenova administracija nametnula je najstrože sankcije do sada ruskoj naftnoj industriji, stavljajući na crnu listu dve najveće naftne kompanije i gotovo 200 brodova za prevoz nafte.

Užiji pristup sankcijama, umesto tarifa, mogao bi biti praktičnija opcija, koja bi i dalje mogla imati značajan uticaj na odvraćanje učesnika od trgovine – ako se strogo sprovodi, kažu stručnjaci.

„Verovatnoća je da su (sekundarne tarife) previše remetilačke da bi Tramp bio spreman da ih koristi,“ rekao je Ričard Bronza, šef geopolitike u londonskoj konsultantskoj firmi Energy Aspects.

„Veća je šansa da će on koristiti sekundarne sankcije, koje su ciljaniji i bolje razumljiv alat.“

Bronza je primetio da je Tramp već izdao izvršnu uredbu kojom je u martu dozvolio tarifu od 25 odsto na robu iz zemalja koje kupuju venecuelansku naftu, ali da američki predsednik „nije preduzeo nikakve mere da to sprovede.“

Simbolična pretnja?

Pretnje sankcijama deluju da imaju dva cilja: da pošalju signal Rusiji da bi mogla biti lišena profita i da se preko njenih trgovinskih partnera pojača pritisak.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute u sredu je pozvao Kinu, Indiju i Brazil da „molim vas, pozovete Vladimira Putina i kažete mu da mora ozbiljno da pristupi mirovnim pregovorima.“ U suprotnom, rekao je, Trampove mere „će se odbiti“ na njih. (Brazil je prošlog meseca učestvovao sa oko 12% u kupovini ruskih naftnih proizvoda, prema podacima CREA.)

Iako posmatrači kažu da Moskva, u finansijskim problemima, pažljivo prati ovu pretnju, Peking i Nju Delhi verovatno neće želeti da pritiskaju Putina ili promene kurs dok se ne uvere koliko su Trampove pretnje stvarne.

Obe zemlje imaju duboke strateške veze sa Rusijom i branile su svoju trgovinu uprkos optužbama da finansiraju rat – sukob u kojem obe tvrde da nisu izabrale strane.

S obzirom na obim kupovine ruske nafte, Peking ima prostora za trgovinu sa Trampom i da smanji uvoz, ali to neće promeniti kineski pristup Rusiji, smatra Jun Sun, direktorka programa za Kinu u think tanku Stimson Center u Vašingtonu.

„Ne mislim da će Kina vršiti pritisak na Rusiju, bar ne zbog pritiska SAD“ u ovom trenutku“, rekla je.

Kina je takođe navikla da SAD zatvaraju oči dok uvozi značajne količine sankcionisane iranske nafte preko posrednika.

Što se tiče Indije, trenutno „zemlja ne vidi vrednost u popuštanju pritisku SAD po pitanju ruske nafte“, rekao je Ajaj Srivastava, osnivač Global Trade Research Initiative iz Indije.

Naglasio je da je ovo samo jedan u nizu sadašnjih i budućih „nepredvidivih zahteva SAD“ i da to ne bi trebalo da menja strateške odluke Indije.

Interesi samog Trampa u održavanju trgovine sa ovim velikim ekonomijama su još jedan razlog za sumnju da li i kakve mere će na kraju biti sprovedene.

„Ova (pretnja tarifama) može biti više simbolična,“ rekao je Šafer sa Džordžtaun univerziteta. Ali kada je reč o signalu SAD o stavu prema ratu u Ukrajini, dodao je, „simbolika je važna.“

To bi moglo da uzdrma ne samo dva najveća azijska tržišta, već i ceo svet, jer bi Indija i Kina žurile da obezbede zalihe i pronađu druge izvore nafte – kako bi izbegle potencijalno visoke američke carine ili druge sankcije.

Prema podacima Međunarodne agencijske za energiju, Rusija je prošle godine zaradila oko 192 milijarde dolara od prodaje nafte. Prekid takve prodaje mogao bi biti efikasan – ali i skup, i to ne samo za Moskvu.

Cene nafte mogle bi naglo skočiti širom sveta ako iznenada nestane više od 7 miliona barela nafte koje Rusija dnevno izvozi.

Tržišta nafte zasad nisu mnogo reagovala na Trampovu pretnju, uglavnom zbog neizvesnosti da li će on to zaista sprovesti i, ako hoće, na koji način.