Si Đinping ostvario još jednu pobedu protiv Trampa: Ovo je kineski plan igre

Sastanak nije doveo do šireg trgovinskog sporazuma, već do povratka u nesigurno primirje zasnovano na nekoliko dogovora kojima se nastoji održati stabilnost odnosa dok se obe strane ne približe sveobuhvatnijem rešenju.

Si je postigao smanjenje od 10 odsto na tarife od 30 odsto koje je Tramp nedavno uveo na kinesku robu zauzvrat se obavezavši na pojačane napore u kontroli kineske uloge u američkoj krizi sa fentanilom.

Takođe je dobio saglasnost SAD da odlože novu uredbu koja bi značajno proširila broj kineskih kompanija kojima bi bilo zabranjeno kupovanje osetljive američke tehnologije.

Tramp je sprečio Peking da uvede prošireni set ograničenja koja bi mogla otežati globalne industrije zavisne od kineskih retkih zemljanih minerala.

Kineska strana će takođe povećati kupovinu američke soje i drugih poljoprivrednih proizvoda, saopštili su američki zvaničnici. Oba partnera su takođe obustavila lučke takse koje ciljaju na sektore brodskih usluga obe strane i produžiće primirje na višim tarifama.

Na papiru, sve ovo izgleda kao razumna razmena – i donosi, barem za sada, ono što su oba lidera (i šira globalna ekonomija) želeli: stabilnost nakon turbulentne godine prepucavanja između dva ekonomska giganta sveta.

Međutim, za Peking, dogovori – uz dodatnu pohvalu koju je Tramp uputio Si Đinpingu – predstavljaju i jasnu potvrdu uspeha njihove strategije u odnosu na „Tramp 2.0“.

To je zato što je Peking uspeo da dobije vredne ustupke u vezi sa tarifama i kontrolom izvoza, dok je primarno popuštao samo po pitanjima koja je inicijalno uveo kao odmazdu na američke mere.

Uzmimo za primer soju, jedan od ključnih američkih izvoza, čija je kupovina od strane Kine ove godine naglo opala zbog trgovinskih tenzija.

Kina se složila da kupuje najmanje 25 miliona metričkih tona američke soje godišnje u naredne tri godine, rekla je američka sekretarka za poljoprivredu Bruk Rolins nakon razgovora.

Međutim, ta osnovna kvota je i dalje za 1,8 miliona metričkih tona manja od količine soje koju je Kina kupila prošle godine, pre izbijanja tenzija, prema američkim podacima.

Kineski internet, pod snažnom kontrolom i cenzurom, pratio je sve ovo u petak, kada su komentatori na društvenim mrežama hvalili kako je „Kina zaista odlično odigrala ovu tarifnu bitku“ i primećivali da je „Tramp konačno rešio haos koji je sam stvorio“.

Kineski plan igre

Perspektiva ipak nije sasvim ružičasta za Kinu. Iako su carine iz ovogodišnjeg trgovinskog spora sa SAD smanjene na 20 odsto, kineski izvoznici i dalje se suočavaju s prosečnim nametima od gotovo 50 odsto na njihovu robu, kada se uračunaju ranije uvedene carine.

Ta stopa ostaje među najvišima koje su Sjedinjene Države ikada uvele bilo kojoj zemlji. U međuvremenu, Vašington beleži stvaran napredak u svom cilju da smanji trgovinski deficit.

Iako sporazum još nije potpisan, čini se da je Peking napravio određene ustupke u vezi sa sudbinom društvene mreže TikTok, nakon što je ublažio svoje oštro protivljenje američkom zakonu koji zahteva da kineski vlasnik ByteDance proda svoje poslovanje u SAD.

Kina i dalje nema pristup najnaprednijim američkim čipovima, koji predstavljaju ključno oružje u visoko rizičnoj trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije između dve zemlje.

Međutim, na tehnološkom planu, sposobnost Pekinga da barem za godinu dana odloži novu američku uredbu kojom bi se drastično proširio broj kineskih kompanija stavljenih na crnu listu za kupovinu osetljive američke tehnologije predstavlja veliko olakšanje za kineske firme.

Prema analizi kompanije za poslovnu inteligenciju WireScreen, sada suspendovani američki pokušaj zatvaranja postojećih pravnih rupa mogao je da obuhvati oko 20.000 dodatnih firmi, pored onih koje su već na listi.

To predstavlja još jednu pobedu za kinesku strategiju korišćenja gotovo potpune kontrole nad globalnim lancem snabdevanja retkim zemnim mineralima kao sredstva pritiska na SAD – taktiku koju je Peking već koristio tokom eskalacije carinskog rata ranije ove godine.

Sa kineske strane, odluka da se makar na godinu dana odloži primena proširenog režima kontrole izvoza retkih zemnih minerala – koji je prvobitno najavljen kao odgovor na američko širenje crne liste – verovatno neće biti shvaćena kao veliki gubitak u Pekingu.

Kako je jedan kineski analitičar spoljne politike, Šen Dingli, rekao za CNN ranije ovog meseca, te mere bile su „nuklearna opcija“ za koju je Peking znao da nije simetrična – „ali ako Kina ne upotrebi to oružje, malo joj toga ostaje za pregovore“.

Veliko pitanje sada je da li Si i Tramp mogu održati ovo privremeno primirje dok rade na širem sporazumu i planiranim međusobnim posetama 2026. godine.

Kanada, uostalom, zna iz prve ruke da primirje u trgovini postignuto s Trampom može vrlo brzo da se uruši.

Čitav niz prepreka – i očekivanih i neočekivanih – u širokoj američko-kineskoj rivalstvu mogao bi da ugrozi tek postignutu stabilnost, a svaki budući dogovor verovatno neće rešiti duboko ukorenjene, strukturne razlike između dve sile.

Ali dok je Tramp u četvrtak poleteo sa međunarodnog aerodroma Gimhe u Južnoj Koreji, vraćajući se u Sjedinjene Države koje su zaglavljene u haosu blokirane vlade, Si je ostao da prisustvuje međunarodnom samitu i predstavi Kinu kao svetionik globalizacije – jasno je da se ravnoteža moći između njih pomerila.