„Madurov odlazak je pobeda za Trampa, ali haos posle njega bio bi kaskadni poraz“: Analiza CNN-a o tome šta sledi u Venecueli

Predsednik SAD Donald Tramp je u objavi na društvenoj mreži od 74 reči pokazao da može da deluje odlučno, iznenadno i možda nepromišljeno u ostvarivanju svojih raznovrsnih i promenljivih ciljeva spoljne politike, bez mnogo obzira na presedan, posledice ili, čini se, međunarodno pravo, navodi se u analizi CNN-a.

Operacija odvođenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge sa njihove jako čuvane lokacije u Karakasu kako bi se verovatno suočili sa američkim sudskim sistemom prati predvidljiv, mada ekstreman obrazac za ono što SAD nazivaju beguncem, sa nagradom od 50 miliona dolara za njegovu glavu.

Ali ovde postoji ozbiljan izuzetak – Maduro je šef države, čija je nacija žrtva raznih tekućih političkih ciljeva SAD. Šta god da kažu optužnice, ovo će uvek delovati politički.

Uzastopni stanovnici Bele kuće želeli su da svrgnu levičarski, ali autokratski i ponekad nasilan režim Venecuele – bilo zbog borbe protiv trgovine drogom, ili zbog njihove nafte, ili zbog regionalnog povezivanja.

U drugom Trampovom mandatu promovisan je kraj Madurove uloge kao šefa ogromne regionalne mreže trgovine drogom kao ključni argument za opravdanje. Ali su naišli na paradoks kada su sugerisali da Maduro jednostavno ode s vlasti: nije mogao biti i šef i čovek koji bi mogao da napusti svoju ulogu u trenutku.

Dokazi da je Maduro bio na vrhu regionalnog stabla takođe nisu bili toliko značajni koliko se Bela kuća nadala. Da, Venecuela je nesumnjivo dozvoljavala trgovinu drogom iz svog vazdušnog prostora i sa svojih obala, sa najvećim globalnim proizvođačem kokaina Kolumbijom odmah preko granice. Ali meksički i kolumbijski karteli bili su veći igrači – ipak su izgleda privlačili manje pažnje američke vojske.

Duboko u srži ove akcije leže šire ambicije Vašingtona da uspostavi veću kontrolu nad svojim bliskim inostranstvom, ambicije za ono što su SAD nazvale ažuriranom Monroovom doktrinom.

Popustljiva Venecuela je bolja za američka tržišta ugljovodonika, ali najvažnije je da pruža mesto gde se milioni Venecuelanaca koji trenutno traže utočište u Sjedinjenim Državama mogu vratiti.

Ali kako stvari stoje, nije jasno šta sledi – niti da li postoji neposredni naslednik, spreman da podnese isti rizik otmice. Takođe, ostaje da se vidi da li će ovo rasplamsati antiamerički bes ili će najaviti dane slavlja na kraju diktature koja je loše upravljala ekonomijom Venecuelanaca „u slobodnom padu“.

Madurov odlazak je pobeda za Trampa, ali haos ili kolaps posle njega bili bi kaskadni poraz. Plan za „šta je sledeće“ je važniji od zapanjujućeg prikaza američke moći iznad neba Karakasa u rano subotnje jutro.