Tramp nastavlja da „udara“ po najstarijem univerzitetu u SAD, Harvard uzvratio tužbom

Ovaj potez dolazi nakog spora Harvarda sa Belom kućom oko federalnog finansiranja. Naime, Trampova administracija je u aprilu zamrznula 2,2 milijarde dolara sredstava Harvardu nakon što su sa ovog univerziteta poručili da neće popustiti zahtevima administracije, uključujući i reformu svog programa za međunarodne studente.

Iz Harvarda poručuju da je odluka kojom se univerzitetu zabranjuje upis stranih studenata „nezakonita“ i ističu da rade „na brzom pružanju smernica i podrške članovima naše zajednice“.

CNN javlja da je Harvard podneo tužbu saveznom sudu protiv Trampove administracije zbog ove najnovije odluke.

„Najnoviji čin vlade je jasna odmazda za Harvardovo korišćenje svojih prava iz Prvog amandmana kako bi odbio vladine zahteve za kontrolu nad upravljanjem Harvardom, nastavnim planom i programom i ‘ideologijom’ njegovih nastavnika i studenata“, navodi se u kopiji tužbe koju je dostavio Harvard.

Harvard traži od sudije da odmah blokira naredbu.

„Potpuno smo posvećeni održavanju mogućnosti Harvarda da ugosti naše međunarodne studente i naučnike, koji dolaze iz više od 140 zemalja i neizmerno obogaćuju univerzitet i ovu naciju. Ova odmazdna akcija preti ozbiljnom štetom zajednici Harvarda i našoj zemlji i potkopava akademsku i istraživačku misiju Harvarda“, navodi portparol univerziteta Džejson Njutn.

Ova odluka Trampove administracije, koja preti da će represiju profiriti i na druge univerzitete, primoraće strane studente koji trenutno pohađaju Harvard da se prebace na druge škole ili da izgube svoj legalni status.

Američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti saopštilo je prošlog meseca da će Univerzitet Harvard izgubiti mogućnost upisa stranih studenata ako ne ispuni zahteve Trampove administracije za razmenu informacija o nekim korisnicima viza.

Ministarka unutrašnje bezbednosti, Kristi Noem, napisala je pismo Harvardu u kome je zahtevala evidenciju o onome što je nazvala „nezakonitim i nasilnim aktivnostima“vlasnika studentskih viza Harvarda do 30. aprila.

„Ova administracija smatra Harvard odgovornim za podsticanje nasilja, antisemitizma i koordinacije s Komunističkom partijom Kine na svom kampusu. Privilegija je, a ne pravo, da univerziteti upisuju strane studente i koriste njihove veće školarine kako bi pomogli u popunjavanju svojih višemilijarderskih fondacija. Harvard je imao mnogo prilika da učini pravu stvar. Odbio je“, navela je Noem.

Dodala je da je Harvard izgubio sertifikat za program razmene studenata zbog nepoštovanja zakona.

„Neka ovo posluži kao upozorenje svim univerzitetima i akademskim institucijama širom zemlje“, zaključila je Noem.

Prema univerzitetskoj statistici, Harvard je u školskoj 2024-2025. godini upisao skoro 6.800 međunarodnih studenata, što čini 27 odsto ukupnog broja upisanih.

U 2022. godini, kineski državljani su bili najveća grupa stranih studenata sa 1.016, pokazali su univerzitetski podaci. Slede studenti iz Kanade, Indije, Južne Koreje, Velike Britanije, Nemačke, Australije, Singapura i Japana.

Pipa Noris, autorka i predavačica uporedne političke nauke na Harvardovoj Kenedi školi za državnu upravu, ističe za Gardijan da Tramp u suštini uskraćuje američkim studentima međunarodno znanje i samim tim slabi Ameriku.

Noris objašnjava da je oko 90 odsto njenih studenata iz inostranstva.

„Zamislite da ste potrošili mnogo novca i resursa da biste došli na Harvard, upisali ste drugu ili treću godinu osnovnih studija, ili drugu godinu master studija, i oni kažu: ‘Pa, žao mi je, znate, nećete moći da studirate ovde sledeće godine.’ Mislim, to je poražavajuće“, smatra Noris.

Eliot Vilijams, pravni analitičar CNN-a i bivši savetnik Senatskog odbora za pravosuđe, smatra da je najnoviji potez Trampove administracije “otišao toliko daleko da će sigurno izazvati veoma snažan pravni izazov”.

Kako objanjava, postoje dobro uspostavljeni pravni postupci za oduzimanje sertifikata školi, a prema Vilijamsu, izgleda da administracija nije poštovala te postupke.

Džejson Furman, profesor ekonomije na Harvardu i bivši zvaničnik administracije Baraka Obame, naziva meru „užasnom na svakom nivou“.

„Nemoguće je zamisliti Harvard bez naših neverovatnih međunarodnih studenata. Oni su ogromna korist za sve ovde, za inovacije i Sjedinjene Države u širem smislu“, kaže Furman.

Podsetimo da je predsednik Harvarda, Alan Garber, u aprilu naglasio da nijedna vlada – bez obzira na to koja je stranka na vlasti – ne bi trebalo da diktira šta privatni univerziteti mogu da predaju, koga mogu da prime i zaposliju, i koje oblasti studija i istraživanja mogu da se bave.

Kako će ova odluka finansijski uticati na Harvard?

Strani studenti uglavnom plaćaju punu školarinu na američkim koledžima, delom zato što većina njih nema pravo na federalnu finansijsku pomoć, što donosi značajno finansiranje koledžima.

Više od tri četvrtine međunarodnih studenata prvenstveno sami finansiraju svoje obrazovanje, otkrio je Institut za međunarodno obrazovanje. Manje od jedne petine je dobilo osnovno finansiranje od svog američkog koledža ili univerziteta.

Iako je Harvard najstariji i najbogatiji univerzitet u zemlji sa ogromnim fondom od 53,2 milijarde dolara koji bi mogao da pomogne u nadoknadi eventualnih smanjenja, stručnjaci i pregled Harvardovih finansija pokazuju izazove sa korišćenjem tog fonda, ranije je pisao CNN.

Fondovima se ne može pristupiti u bilo kom trenutku kao bankovnim računima. Moraju se održavati trajno i uglavnom su zakonski ograničeni.

Sledi Univerzitet Kolumbija?

Trampova administracija optužuje Univerzitet Kolumbija u Njujorku da krši građanska prava jevrejskih studenata „namernom ravnodušnošću“ prema, kako navodi, rasprostranjenim antisemitizmom na kampusu.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je u četvrtak da je njegova Kancelarija za građanska prava utvrdila da je Kolumbija prekršila Poglavlje VI Zakona o građanskim pravima, koji sprečava primaoce federalnih sredstava da diskriminišu na osnovu rase, boje kože ili nacionalnog porekla, prenosi Beta.

U objavi nisu najavljene sankcije protiv Kolumbije, koja se već suočava sa smanjenjem federalnog finansiranja njenog budžeta od 400 miliona dolara zbog, kako navodi rampova administracija, popustljivog pristupa antisemitizmu na kampusu.

Portparol Kolumbije rekao je da univerzitet trenutno pregovara sa vladom o rešenju tih navoda. „Univerzitet Kolumbija je duboko posvećena borbi protiv antisemitizma i svih oblika uznemiravanja i diskriminacije na našem kampusu,“ rekao je portparol.

Prošlog proleća, Kolumbija je postala epicentar protesta protiv rata u Pojasu Gaze, što je podstaklo protestni pokret na kampusima širom SAD. Neki jevrejski studenti i profesori su se žalili da su uznemiravani tokom demonstracija ili da su izopšteni zbog svoje vere ili podrške Izraelu.

Oni koji su učestvovali u protestima na Kolumbiji, uključujući i neke jevrejske studente, rekli su da protestuju zbog akcija Izraela protiv Palestinaca i opštro su negirali optužbe za antisemitizam.