Ujedinjene nacije od Kenedija do Trampa, ili kako su se svetski lideri pokorili šefu Bele kuće

Punih 58 minuta, američki predsednik Donald Tramp hvalio se uspesima u mirovnim pregovorima, kudio principe otvorenih granica, plašio Britance šerijatskim pravom i žalio se na neispravne pokretne stepenice svetlo-plavog zdanja Ujedinjenih nacija na Ist Riveru.

Sjedinjene Države su odmah zatražile istragu o ovom događaju, a Tramp je, kasnije, rekao da mu nije radio ni teleprompter, kao i da „svetski lideri“ nisu mogli da čuju ni reč njegovog govora.

Dan posle Trampovog govora, ispostavilo se da mnoge od njegovih zamerki, jednostavno, nisu tačne, jer su pokretne stepenice, nehotice, zaustavili agenti Tajne službe, predsedavajuća Generalne skupštine Analena Berbok je objasnila da telepromter radi besprekorno, kao i da su sve slušalice u sali bile ispravne.

Da u budućnosti ne bi bilo nikakvih nedoumica, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je naredio detaljnu i sveobuhvatnu istragu o svim problemima na koje se Tramp žalio.

Sedam ratova Donalda Trampa

Njujork tajms i ostali liberalni mediji požurili su da opovrgnu i Trampove navode da je, od ulaska u Belu kuću, zaustavio sedam ratova, navodeći da su neki „zamrznuti“, neki su odavno okončani, dok se bar dva i dalje vode punom žestinom, prenosi RTS.

Ipak, Trampov „kastrovski“ dug govor bio je usmeren pre svega protiv Ujedinjenih nacija – organizacije koja je proteklih decenija bila deo destina ozbiljnih skandala, u kojoj američki rivali dobijaju poštovanje koje, prema mišljenju američkog predsednika ne zaslužuju, te predstavlja platformu za sveopštu osudu izraelskih akcija u Pojasu Gaze.

Upravo zbog toga, Bela kuća je obustavila deo finansiranja svetske organizacije, pa je neplaćeni američki dug već dostigao milijardu i po dolara, dok je po prvi put od 1988. godine, nekom od državnika, pred početak zasedanja Generalne skupštine, uskraćena američka viza.

U oba slučaja, Stejt department uskratio je učešće predstavnicima Palestinaca – prvo Jaseru Arafatu, a sada Mahmudu Abasu, koji je putem video-linka pokušao da spasi situaciju, tvrdeći da će njegov narod opstati u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, te da će učiniti sve u svojoj moći da Hamas bude razoružan.

Mudro, ni jednom nije pomenuo Trampovu administraciju, koja je, u prethodnom mandatu, priznala Jerusalim kao prestonicu Izraela, prekinula finansiranje palestinskih programa i na koncu, zatvorila kancelariju Palestinske oslobodilačke organizacije u Vašingtonu.

Ipak, do trenutka kada je napustio Menhetn, Palestinu je priznalo još deset država, pojačavajući pritisak na Trampa i Izrael da se sa malo više takta odnose prema palestinskom pitanju. Nova priznanja države bez jasno određene teritorije, spornog vođstva i naroda koji se nalazi u zbegovima su i ona stigla iz Londona, Pariza i Brisela.

Prevare, vetrenjače, krave…

Pričao je i o „prevarantskoj teoriji o klimatskim promenama“, verbalno rušio vetrenjače i pristalice obnovljivih izvora energije optuživao da žele da pobiju sve krave.

Pristalice Trampove politike su aplaudirale, smatrajući da je svetska organizacija troma, nesposobna, korumpirana, te da u novom svetu nema moć da zaustavi ljudsku patnju ili okonča ratove.

Ni predsednik SAD nije bio preterano impresioniran ambiciozno zamišljenim reformama UN, koje je u Njujorku promovisao Guteres. Iako sve pojedinosti Guteresovog plana nisu potpuno definisane, članice Ujedinjenih nacija će glasati o novom budžetu, u kojem već postoji rupa procenjena na 2,4 milijardi dolara.

Oko milijardu i po dolara duguju Amerikanci i to, čini se, bez nade da bi ikada mogli da ispune obaveze. Tramp je, po ulasku u Belu kuću, naložio preispitivanje svih davanja Ujedinjenim nacijama, obustavio uplate za mirovne operacije UN, Unicef i ostale agencije.

Naredni račun za svetsku organizaciju procenjen je na 3,7 milijardi dolara, odnosno dvadesetak odsto manje nego ove godine, zbog čega će, kada se crta povuče, otkaze dobiti 6.900 od ukupno 35.000 zaposlenih u UN.

Dva lica Donalda Trampa

Tramp se, odmah posle govora, sastao sa Guteresom, tvrdeći da „SAD 100 odsto podržava Ujedinjene nacije“, hvaleći „neverovatan potencijal“ svetske organizacije.

Izjava američkog predsednika usledila je nakon Guteresove diplomatske opaske, hvaleći Trampa da je prošao svet uzduž i popreko u pokušajima da izdejstvuje prekide vatre, spusti tenzije i postavi osnove mirovnih sporazuma.

Slično je postupila i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, posle Trampove izjave da „evropske države, kupovinom ruske nafte, finansiraju rat koji se vodi protiv njih“.

Umesto rasprave, Fon der Lajen je rekla da je američki predsednik u pravu i da će se u najskorije vreme pozabaviti tim pitanjem.

Za govornicom, i ne pominjući imena, francuski predsednik Emanuel Makron je najžešće kritičare UN nazvao „osobama koje, pokušavajući da postignu dominaciju, menjaju pravila igre“.

Nedugo zatim, Trampu je, licem u lice, ipak pričao o saradnji Francuske i Amerike u zaustavljanju sukoba širom sveta.

I ostali evropski lideri su Njujork napustili zadovoljni, ubeđeni da su posle meseci pokušaja, konačno ubedili Trampa da pređe na njihovu stranu i podrži stav da Ukrajina, uz pomoć NATO, može da protera ruske trupe sa svoje teritorije.

I kada su svi, uključujući Trampa, napustili Njujork, službenici svetske organizacije su se prisetili Kenedijevih reči da su UN jedina istinska alternativa ratu. Istovremeno, naslov jednog od tekstova u Njujork tajmsu bio je „Tramp neće pokleknuti“.