Ujedinjenje u jednu crkvu nemoguće

„Pred oltarima takve crkve Crnogorci neće klečat, niti se tako rešava podeljenost unutar nacionalnog bića pravoslavnih Crnogoraca. Evo sto godina ta podeljenost nije prevaziđena. Nijedne vlasti do sada se nisu trudile da osnaže crnogorski identitet i da državu oslone na Crnogorce. Slom Crne Gore 1989. je dokaz tome, a ni danas nisu bolje prilike“, upozorava Mihailo.

Kako je dalje naveo „svaka pravoslavna crkva depozit je tradicije i kulture naroda koji joj je poveren na razvijanje hrišćanskih vrlina. Svaka je lojalna svojoj državi i narodu, Srpska – srpskome, Ruska – ruskome i tako redom. Zato pravoslavna crkva koja nije nacionalno obeležena i čije biće nije i nacionalno ne postoji u pravoslavnoj vaseljeni. Da ima osnova za nju, već bi takva bila oživljena i prožeta Duhom Svetim“.

Predsednik Đukanović nedavno je ponudio svojevrsnu platformu za rešavanje crkvenog pitanja u našoj zemlji uveren da bi formiranje pravoslavne crkve Crne Gore bez nacionalnog predznaka stavilo tačku na podeljenost pravoslavnih vernika.

Crnogorska pravoslavna crkva do sada se nije oglašavala povodom Đukanovićeve inicijative, a vladika Mihailo u izjavi za Pobedu kategoričan je da ne gledaju blagonaklono na takvo rešenje decenijskog spora dve verske zajednice.

Amfilohije: Crnogorska vlast se polatinila

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kazao je tokom liturgije u crkvi Svetog Arhangela Mihaila na Crkvinama kod Kolašina da se nada da će se „ova Crna Gora, zapravo njena vlast, koja se polatinila i odriče sebe i stvara neki novi u istoriji nepostojeći identitet vratiti sebi“. On je rekao da je došlo vreme da se brane obraz i duša, ali i svoje pismo, i da je u Crnoj Gori sve što je značajno od prastarih vremena napisano ćirilicom. Mitropolit je istakao da su bezbožnici naterali narod da napusti svoje hramove, tako da su oni postali pustolovine. Mislilo se, kaže, da je crkva uništena i da je više nikad biti neće. Takvo je, prema njegovim rečima, stanje bilo sve do 1990-ih godina. „Ali od 1990.-ih gospod je posvedočio da je crkva, ne samo crkva raspeća, nego i crkva vaskrsenja. Preko 700 hramova je obnovljeno i vaskrslo u Crnoj Gori ovih poslednjih 30 godina sa dva velika hrama: u Podgorici, posvećen Hristovom vaskrsenju, i Baru, posvećen Svetom Jovanu Vladimiru“, naveo je Amfilohije.