Ukrajina „skinula rukavice“ u energetskom ratu, ima i podršku Zapada: Koliko Rusija može dugo da izdrži?

„Ovo je prvi ukrajinski napad na rusku infrastrukturu povezanu sa proizvodnjom nafte u Kaspijskom moru“, rekao je za CNN izvor iz Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), nazvavši ga „još jednim podsetnikom Rusiji da su sva njena preduzeća koja rade za rat legitimne mete“.

Naftna platforma Filanovski, u vlasništvu Lukoila, smatra se najvećim naftnim poljem u ruskom sektoru Kaspijskog mora.

Ukrajinina kampanja dubinskih udara na ruska energetska postrojenja počela je u punom obimu početkom 2024. godine, ali je od početka avgusta Kijev tu strategiju dodatno pojačao, udvostručujući ono što ukrajinski komesar za sankcije Vladislav Vlasiuk naziva „sankcije dugog dometa“ usmerene na najveću finansijsku žilu kucavicu Rusije.

Ukrajina sada gađa sve širi spektar ciljeva, uključujući ne samo rafinerije, već i infrastrukturu za izvoz nafte i gasa, naftovode, tankere, a sada i offshore platforme za bušenje.

Novembar je doneo najveći broj napada u jednom mesecu do sada, prema podacima projekta ACLED i analizi CNN-a.

Napadi dolaze u ključnom trenutku rata. Nedavni mirovni napori predvođeni SAD-om izgleda da su samo učvrstili maksimalističke zahteve Rusije, dok se ruske snage polako pomeraju napred na nekoliko delova fronta. To, u kombinaciji sa globalnim viškom ponude nafte koji ublažava moguće rast cena, znači da su zapadni saveznici Ukrajine sve skloniji podršci ovoj kampanji.

„Mislim da je opšta strategija od leta ta ideja da ne možete dozvoliti Rusiji da zadrži toliko svojih kritičnih energetskih prihoda koji su finansirali ogromnu prednost u regrutovanju ljudstva koju Moskva ima u odnosu na Ukrajinu“, rekla je Helima Kroft, direktorka za strategiju roba u RBC Capital Markets, misleći na sposobnost Rusije da plaća visoke plate i premije za potpisivanje ugovora kako bi regrutovala vojnike.

„Mislim da je ovo sada sistematskiji pokušaj da se zatvori taj ‘energetski bankomat'“.

Ponavljani napadi, sve veći ciljevi

Između početka avgusta i kraja novembra, Ukrajina je pogodila najmanje 77 ruskih energetskih objekata – skoro dvostruko više nego u prva sedam meseci godine, prema ACLED-u. U novembru je zabeleženo najmanje 14 udara na rafinerije i četiri napada na ruske izvozne terminale.

Pogađanje istih postrojenja više puta sada je ključni deo strategije. Na primer, rafinerija Saratov u vlasništvu Rosnjefta pogođena je najmanje osam puta od početka avgusta, od čega četiri puta u novembru.

„Ono što su ranije bili povremeni udari namenjeni izazivanju štete sada je postalo uporan napor da se rafinerije spreče da se ikada u potpunosti stabilizuju“, napisao je početkom decembra Nikhil Dubej, viši analitičar za rafinisanje u kompaniji Kpler.

Dubejeva istraživanja pokazuju da su ponovljeni udari na ruske rafinerije poput Saratova isključili značajan deo kapaciteta i „usporavaju tempo svakog popravka.“ On takođe zaključuje da od avgusta Kijev pokušava da poveća efekat napada, tako što gađa ne samo „vidljive delove rafinerije, već i ključne komponente sistema koje proizvode finalna goriva.“

Sergej Vakulenko, viši saradnik u berlinskom Carnegie Russia Eurasia Center i veteran ruske naftne industrije sa 25 godina iskustva, rekao je za CNN da je neposredna šteta koju je Ukrajina nanela Rusiji zasad bila upravljiva, ali da se tu ne uračunava dugoročna šteta izazvana velikim požarima.

„Metalima takav tretman ne prija, i niko zapravo ne zna koliko ciklusa zagrevanja vatrom i hlađenja ove kolone mogu da izdrže“, rekao je.

Obrazac napada takođe sugeriše da Ukrajina više ne pokušava da ograniči efekat samo na rusko domaće energetsko tržište. Od avgusta primetno je povećala napade na rusku infrastrukturu za izvoz nafte.

Luke Novorosijsk i Tuapse na Crnom moru, kao i Ust-Luga na Baltiku, pogođene su više puta. Na meti su i naftovodi.

Naftovod Družba, koji transportuje rusku naftu ka preostalim državama EU koje se još uvek oslanjaju na njega, sada je pogođen pet puta od avgusta, što je izazvalo proteste Mađarske, koja održava dobre odnose s Moskvom.

Krajem novembra, Konzorcijum Kaspijskog naftovoda, koji prevozi 80 odsto svih kazahstanskih isporuka nafte do Crnog mora, saopštio je da je napadnut dva puta u roku od četiri dana.

Kompanija – u vlasništvu Rusije, Kazahstana i međunarodnih naftnih kompanija uključujući Exxon (XOM), Ševron (CVX) i Eni – saopštila je da je drugi napad onesposobio jednu od njene tri privezne tačke za tankere. Ukrajina nikada zvanično nije preuzela odgovornost za napad.

Ceo terminal je bio zatvoren dva dana, prema Homajunu Falakšahiju, šefu analize sirove nafte u kompaniji Kpler. Kazahstanski ministar spoljnih poslova ocenio je ovaj napad kao „čin koji šteti bilateralnim odnosima Republike Kazahstan i Ukrajine“.

Vakulenko smatra da ovo pokazuje rizike šireće kampanje. „Pretpostavljam da Ukrajina želi da ulije strah i da učini dolazak bilo kog tankera u Crno more skupim,“ rekao je. „Mislim da ovim Ukrajina ne stiče simpatije i da bi mogla da snosi određene posledice“, dodao je.

Ukrajina ne odustaje. U sredu je izvela svoj treći napad na još jednu ključnu kariku u ruskom lancu snabdevanja naftom – brodove koji je prevoze na svetska tržišta. Izvor iz ukrajinske službe bezbednosti tvrdi da su morski dronovi korišćeni za napad na sankcionisani naftni tanker u Crnom moru, koji je plovio ka Novorosijsku.

Prva dva napada na tankere krajem novembra izazvala su retku reakciju Putina, koji je to nazvao „piraterijom“, a Turska je pozvala i ukrajinskog i ruskog ambasadora na razgovor u znak protesta.

„Nemamo drugi alat osim da presečemo dotok novca Rusiji kako bismo zaustavili ovaj rat za opstanak,“ rekao je Oleksandr Harenčenko, direktor Centra za istraživanje energetike u Kijevu.

Činjenica da su se ovi sankcionisani brodovi uopšte našli na tom mestu, tvrdi on, jasno pokazuje da zapadne sankcije nisu dovolj­ne. „Dakle, ljudi, ako vi ne možete da sprovedete sankcije, možda neko drugi (može) da vam pomogne,“ rekao je.

Zapadna podrška

Dva spoljašnja faktora omogućila su Ukrajini da poslednjih meseci pojača napade na rusku energetsku infrastrukturu. Prvi je dramatičan zaokret Sjedinjenih Država.

„Veoma je teško, ako ne i nemoguće, dobiti rat a da ne napadnete zemlju koja vas je napala,“ napisao je američki predsednik Tramp na Truth Social mreži krajem avgusta. U oktobru su dva izvora rekla za CNN da su SAD povećale razmenu obaveštajnih podataka s Ukrajinom nakon neuspelog samita na Aljasci između Trampa i Putina, sa fokusom na energetske ciljeve unutar Rusije, nadajući se da će tako naterati Moskvu da se vrati za pregovarački sto.

Evropa je takođe bila saglasna. „Do kraja leta niko u prostoriji više ne bi ni pomenuo da Ukrajina treba da se uzdrži od napada na bilo kakvu metu,“ navela je Dovile Šakaliene, litvanska poslanica koja je do oktobra ove godine bila ministarka odbrane, za CNN.

„Rastuća spoznaja među Evropljanima da bi neuspeh Ukrajine direktno ugrozio našu sopstvenu bezbednost u periodu trajanja jednog standardnog parlamentarnog mandata takođe je doprinela,“ dodala je.

„SAD ostaju aktivan partner kada je reč o dubinskim ukrajinskim napadima na ruske energetske ciljeve, dok su evropski saveznici pojačali svoje učešće,“ rekao je izvor iz ukrajinskog dron programa za CNN.

Koliko Rusija može dugo da izdrži ovo?

Dok Rusija ostaje nepopustljiva u mirovnim pregovorima, njen naftni sektor – najveći finansijski stub njenog rata – izgleda mnogo nestabilnije nego pre godinu dana.

Ruske rafinerije nafte prerađuju oko 6 odsto manje nafte nego u istom periodu prošle godine, prema analizi Dubeyja iz Kplera. Iako ta brojka može delovati mala, ona je značajno ometajuća za Ruse jer oni „obično funkcionišu uz samo mali višak benzina“, rekao je Dubej.

U septembru i oktobru ove godine na internetu su se pojavili video-snimci redova automobila ispred benzinskih stanica, a ruska vlada je, suočena s nestašicama u nekim regionima, uvela zabranu izvoza benzina do kraja godine.

Krajem novembra Putin je potpisao zakon kojim se ruskim kompanijama omogućava da dobiju subvencije ako prerađuju naftu u beloruskim rafinerijama, a zatim je ponovo uvoze u Rusiju, preneli su državni mediji- meru koja treba da stabilizuje domaće tržište.

Ukrajinski eskalirajući napadi poklopili su se i s prvim novim sankcijama Rusiji od Trampovog povratka na funkciju u januaru. U oktobru Tramp je najavio pune blokirajuće sankcije protiv najvećih ruskih naftnih kompanija – Rosnjefta i Lukoila.

Cene ruske Urals nafte postepeno padaju od tada i približavaju se najnižim nivoima tokom čitavog rata, prema podacima Argus Media, što je doprinelo padu ruskih prihoda od izvoza nafte na najniži nivo od februara 2022. godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.

U novembru su državni mediji izvestili da su ruski prihodi od nafte i gasa pali za gotovo 34 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Vakulenko smatra da su napadi na ruske energetske objekte samo „jedan element slagalice“ u pritisku na Putina da traži mir.

„Mislim da je obim ekonomske štete koju treba naneli Rusiji verovatno veći od onoga što Ukrajina trenutno može da postigne,“ rekao je.

„Verujem da bi, ako dođe do krajnje nužde, Rusija verovatno mogla da preživi i sa polovinom svojih izvoznih prihoda od nafte i gasa.“

Za Kroft, pitanje je da li Ukrajina i njeni saveznici mogu da izdrže dovoljno dugo.

„Kombinacija napada na infrastrukturu fokusiranih na izvoz i dugotrajnih blokirajućih sankcija mogla bi potencijalno da natera Rusiju da se vrati za pregovarački sto, ali to mora da bude dugotrajan proces,“ rekla je ona.

S obzirom na to da Tramp sada vrši pritisak na Ukrajinu da prihvati ustupke, ovo može biti test i njegove spremnosti da zadrži oba pristupa.