EPA/SERGEY KOZLOVUkrajina veruje da se ne može u potpunosti osloniti na sigurnosne garancije svojih saveznika u bilo kakvom mogućem mirovnom sporazumu, pa mora biti spremna da sama, kao „čelični jež“, obezbedi odvraćanje od nove agresije Vladimir Putina, piše Politico.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošle godine je pozvala Kijev da pretvori zemlju „u čeličnog ježa, neprobojnog za sadašnje i buduće agresore“.
To podrazumeva stalnu masivnu vojsku, velika ulaganja u najnoviju dron i raketnu tehnologiju, kao i domaću proizvodnju oružja.
„Ukrajina je preispitala šta sigurnosne garancije zaista znače i na čemu bi trebalo da se zasnivaju“, rekla je Aljona Getmančuk, šefica ukrajinske misije pri NATO-u.
„Ranije se verovalo da su garancije prvenstveno obavezivanja partnera. Danas se jasno vidi da su srž sigurnosnih garancija ukrajinska vojska i odbrambena industrija“.
Da bi ovo zaista uspelo, Ukrajina mora razviti održiv odbrambeni sektor, reformisati sistem nabavki, unaprediti regrutaciju, poboljšati dron tehnologiju, izgraditi rakete dugog dometa, opremiti vojsku modernim tenkovima, artiljerijom i borbenim avionima (Kijev planira nabavku do 150 švedskih borbenih aviona Saab JAS-39E Gripen) i dobiti milijarde pomoći kako bi Rusija ponovo razmislila pre nego što napadne.
„Buduća bezbednost Ukrajine prvenstveno zavisi od otpornosti proizvodnje“, rekao je Igor Fedirko, izvršni direktor Ukrajinskog saveta za odbrambenu industriju.
„Ne radi se o pojedinačnim sistemima oružja ili jednokratnim tehnološkim dostignućima, već o sposobnosti odbrambene industrije da funkcioniše kontinuirano, pod pritiskom i sa predvidivim rezultatima“.
Bez NATO-a, Ukrajina se mora oslanjati na posebne bilateralne sporazume, koji možda nemaju težinu kao obaveze saveza. Kijev je oprezan prema takvim dogovorima, imajući u vidu kako su obećanja SAD i Velike Britanije iz 1994. kada je Ukrajina odustala od nuklearnog arsenala, ostala „prazna“.
„Neki evropski saveznici su najavili da će rasporediti trupe u Ukrajini nakon dogovora – kopnene trupe, avione u vazduhu, brodove na Crnom moru. Sjedinjene Države će biti garancija“, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u Kijevu, dodajući da su sigurnosna obećanja „čvrsta“.
Međutim, Rusija već signalizira da će se protiviti bilo kakvim sigurnosnim garancijama za Ukrajinu. „Ne znamo koje su garancije dogovorene, ali očigledno su to garancije za ukrajinski režim koji sprovodi rusofobičnu, neonacističku politiku“, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov novinarima prošle nedelje.
Ukrajina i plan B
Glavna briga Ukrajine je nepouzdanost američkih garancija, posebno obećanja Donalda Trampa, čije se politike naglo menjaju – od ideje o aneksiji Grenlanda do kritikovanja NATO saveznika i održavanja toplih odnosa s Vladimirom Putinom.
„Da li bi Tramp išao u rat s Rusijom zbog Ukrajine? Apsolutno ne. Da li bi sankcionisao Rusiju zbog kršenja primirja? Vrlo malo verovatno“, piše analitičar Timoti Eš.
Zbog toga Ukrajina mora da računa na sopstvene snage. „Što duže traje rat, Ukrajinci su sve više uvereni da se moraju osloniti pre svega na sebe“, kaže Aljona Getmančuk, šefica ukrajinske misije pri NATO-u.
Izgradnja odbrambenih snaga
Osnova buduće odvraćajuće moći je velika vojska. Tokom mirovnih pregovora, Ukrajina insistira na vojsci od 800.000 vojnika. Trenutno, dva miliona Ukrajinaca izbegava poziv, a 200.000 je napustilo vojsku, navodi ministar odbrane Mihailo Fedorov. Ako dođe do primirja, mnogi sadašnji vojnici će želeti demobilizaciju.
To znači ogroman i skup proces izgradnje i održavanja velike vojske u mirnodopskim uslovima, koja mora biti dobro organizovana i plaćena. Potrebne su reforme u obuci, strukturi i organizaciji, kaže vojni analitičar Taras Čmut. Fedorov obećava digitalizaciju i druge reforme, borbu protiv korupcije i razvoj nove kulture liderstva.
Zamenik komandanta Kraken bataljona dronova, Kostantin Nemičev, ističe potrebu za unapređenjem obuke regruta i jačim obrazovanjem oficira i podoficira, jer oni čine kostur vojske.
„Ljudi moraju razumeti da su obučeni za borbu i biti spremni za nju, a komandanti moraju imati liderske veštine – tada broj onih koji napuštaju vojsku neće biti toliki“.
Smrtonosni dronovi
Ukrajina tvrdi da Rusija mesečno gubi oko 35.000 vojnika, pre svega zbog ukrajinskih dronova. Povećanje te sposobnosti ključno je da bi se sprečila nova ruska ofanziva.
Ukrajina gradi samostalnu odbrambenu moć: dronovi, rakete i proizvodnja na domaćem tržištu
Ukrajina je razvila tržište dronova, bespilotnu flotu, rakete, sisteme elektronskog ratovanja, municiju i protivvazdušne sisteme, rekao je ministar odbrane Mikailo Fedorov. „Ali nemoguće je voditi rat koristeći nove tehnologije dok se oslanjate na staru organizacionu strukturu“.
U 2025. Ministarstvo odbrane naručilo je 4,5 miliona FPV dronova i potrošilo više od 110 milijardi grivni (oko 2,1 milijardu evra) na nabavku vezanu za dronove – tri puta više nego prethodne godine.
„U dronovima, elektronskom ratovanju, municiji i udarnim sistemima proizvodnja se već meri stotinama i hiljadama jedinica. U ovom trenutku ključni zadatak je stabilnost i kontrola kvaliteta serija, kako bi proizvodne linije radile bez prekida i bez gubitka performansi“, rekao je Fedirko.
Ukrajina takođe razvija svoje rakete- ako bude imala dovoljno, mogla bi da preti rafinerijama, infrastrukturi i vojnim ciljevima Rusije snažnim udarima ukoliko Moskva ponovo napadne.
Ranija obećanja ukrajinske kompanije Fire Point da proizvode oko 200 raketa Flamingo FP-5 mesečno, svaka sa bojevom glavom od 1.150 kilograma i dometom od 3.000 kilometara, nisu u potpunosti ostvarena, iako su neke korišćene protiv ruskih ciljeva.
Međutim, Ukrajina ima i druge krstareće rakete i dronove velikog dometa koji mogu pogoditi ciljeve duboko u Rusiji. Takođe radi na taktičkoj balističkoj raketi dometa 500 kilometara sa bojevom glavom od 200 kilograma u saradnji sa Velikom Britanijom.
Sve to zahteva jaku odbrambenu industriju i stabilne javne finansije. Prošle godine ukrajinske odbrambene kompanije imale su kapacitet da proizvedu opremu u vrednosti od oko 35 milijardi dolara, ali vlada u Kijevu mogla je da izdvoji ugovore samo za oko 12 milijardi, rekao je Fedirko.
„Do 60 odsto kapaciteta ostaje neiskorišćeno. Bez dugoročnih ugovora, predvidivog finansiranja, zaštićenih proizvodnih lokacija, automatizacije gde je moguće i domaće baze za testiranje, serijska proizvodnja se ne može održati“.
Pored opremanja sopstvenih snaga, Ukrajina planira i izvoz oružja, što trenutno pravila rata otežavaju.
Evropska unija je otvorila svoje nove inicijative za odbrambenu potrošnju, kao što je program SAFE zajmova za oružje u vrednosti od 150 milijardi evra, dostupne ukrajinskim industrijama. Blok takođe planira da izda Ukrajini zajam od 90 milijardi evra, od čega će dve trećine biti namenjeno odbrani.
Pravno obavezujući sigurnosni sporazumi sa SAD i evropskim državama, kao i potencijalna prisutnost multinacionalne sile „koalicije voljnih“, ključni su elementi u aktuelnim mirovnim pregovorima.
„Međutim, oni se uglavnom vide kao dopuna ukrajinskoj vojsci, a ne kao njen zamena“, rekla je Aljona Getmančuk.
Za predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, to znači izgradnju sopstvenih odbrambenih kapaciteta kako bi se odvratila Rusija.
„Sa takvim susedom, Ukrajinci moraju biti efikasni gospodar vlastite odbrane, kako bi Ukrajina uvek bila nezavisna i slobodna od Rusije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
